Ne bih se slozio sa kolegom NA da se urea drasticno ispira, nisam tacno razumeo kako se ponasa kao "FARBA"??
Po nekim mojim saznanjima, ispiranje uree zavisi najvise od tipa zemljista. Da bi malo bolje razumeli kako urea radi treba poznavati njenu hemijsku prirodu. Dakle, to je karbamid sa formulom CO(NH2)2. Ona je organsko jedinjenje, za njeno razlaganje je potreban enzim UREAZA koji luce mikroorganizmi. Da bi mikroorganizmi lucili enzim potrebna im je temperatura od minimum 10-15 stepeni (u zemljistu) , dakle, ako je 15 stepeni u vazduhu , ne znaci da je u zemljistu ,obicno je minimalna dnevna temperatura blizu temp vrednosti zemljista. U zemljistu postoji vec odredjena kolicina ovog enzima, medjutim, nekada se desi da ga nema dovoljno da razlozi ureu u vecem procentu, ili se desava da je zbog niskih temperatura katalizovanje enzimskih procesa usporeno . Dalje, kada se i desi razlaganje stvara dobija se sledece CO(NH2)2 + H20 (voda) +enzim kao katalizator(ubrzava reakciju) dobija se CO2 +NH3 - NH3 je amonijak,amonijak isparava dakle pojavljuju se gubici, nekada to budu minimalni gubici, nekada budu dosta veci. NH3 je toksican za biljke , dalje NH3 se pretvara u NH4 jer se dodaje jos jedan H atom reagujuci sa vodom. NH4+ je pozitivno naelektrisan, a zemljiste je negativno naelektrisano, pa se tako amonijum jon lepi za zemljisne koloide (cestice) i ne ispira se.
Najpovoljniji oblik usvajanja za biljku je NH4 jon, lako se ugradjuje u biljna jedinjenja bez trosenja energije za procese metabolizma. NH4 jon se vise usvaja u baznoj sredini odnosno kada je pH veci od 7 , a N03 jon se bolje usvaja kada je zemljiste kiselije , tj. ispod pH7 (mada je to realno ispod 6,5 i 6) . Kada NH4 jon ne biva usvojen od biljke, on se oksiduje tj. uz prisustvo kiseonika (vazduha) pretvara se u NO3 koji se lako ispira jer je negativno naelektrisan, odnosno ima isto naelektrisanje kao i zemljiste pa se odbija od njega ,osim ako ga zemljiste fizicki ne zadrzi (veci procenat humusa-tzv pufernost zemljista) .
AN- je Amonijum Nitrat dakle sadrzi i NH4+ jon i NO3- jon u pribliznom odnosu pola pola odnosno 50-50% . Sadrzi 33-34,5 % azota i to je djubrivo za cije razlaganje nije potreban nikakav enzim, vec samo treba da ima vode da se rastvori . To je prakticno infuzija za biljke jer im daje hranu odmah. Sa tog aspekta je idealno za prihranjivanje sa Azotom bilo koje kulture.
SAN 33% N je isto sto i AN dakle amonijum nitrat , ono S znaci STABILIZOVAN, posto AN ima tu osobinu da pri izlaganju otvorenom plamenu postaje eksplozivan. Tj. ako hocete bombu, nafta+An+ upaljac i imate eksploziju. Dakle kod SAN-a koliko znam to bi trebalo da je eliminisano.
KAN -KRECNI AMONIJUM NITRAT 27% N , namenjen je za prihranu na kiselim zemljistima, Krec tj. CaCo3 je tu da povisi pH vrednost, tj. u ovom slucaju tu je da ne bi bilo daljeg zakiseljavanja sa primenom Nitrata , jer tako male kolicine ne mogu drasticno da uticu na pH .
Amonijum sulfat - 20% N 24% S , to je azotno-sumporno djubrivo , uglavnom se primenjuje na blago kiselim ,neutralnim i baznim zemljistima u kulturama koje imaju povisene zahteve za sumporom. Sumpor pozitivno utice na pH vrednost,metabolizam, gradjenje proteina tj. aminokiselina metionina gde se nalazi i gradi disulfidne veze . Ali ovde treba uzeti u obzir da N najvise utice na povecanje proteina , tj. N ulazi u sastav svih aminokiselina, a time i proteina, dok S ulazi od esencijalnih (kojih ima 16,a inace ih ima jako puno preko 200 koje su otkrivene ) aminokiselina samo u metionin. Korisno i dobro djubrivo ako se koristi pravilno u ishrani. Luk,kupus,ren,rotkvica, od povrtarskih , ratarskih uljana repica, psenica (druga prihrana) i sl.
Poenta prihrane je dodati potrebnu kolicinu AZOTA za visok i stabilan prinos (profitabilan), prihrana nije ofrlje, dacu 100 200 500 kg necega. To je strategija ishrane, koja pocinje sa analizom zemljista na P i K humus pH itd. a kasnije se nastavlja sa N min metodom , gde se odredi sta ima u zemljistu i sta moze da se ocekuje, pa se onda bira koje djubrivo je za koju parcelu najbolje.
