tamara1611
Banned
I sad dva buduca strucnjaka ne znaju koja je normalna vlaznost,jedan vice 65 ,drugi 24 ,pa sta ucite tamo???
Prihranjivanje pšenice
- Začetnik teme Zrenjaninac
- Datum pokretanja
Dragan18
Član
Davno je proslo vreme drugova i drugarica .Mnogo je bolje bilo dok smo se nazivali bracom i sestrama. Uostalom ja poznajem Vaseg supruga , Vas nikad nisam upoznao da bi me nazivali druze. :beer:
Dragan18
Član
Tabela je u masenim procentima , NA se izrazio u volumnim. Da bi se prebacili na volumne treba nam uzorak u nenarusenom stanju koji se uzima cilindrom kopeckog da bi odredili zapreminu zemljista.
zaboravih da napisem da je za razlicite kulture optimalna vlaznost razlicita cak i kod iste kulture a u razlicitim fenofazam npr. obrazovanje krtole kod krompira i porast cime do cvetanja.
Poslednja izmena:
Čim uslovi dozvole ,a po mogućstvu sutra.Prognozno izveštajne službe prognoziraju da će pšenica početi da "radi" od 25.2. pa bi znači ureu trebalo bacati.Ja sam za to da se ureom radi do najkasnije 20.2. u ovakim i najavljenim vremenskim uslovima.
Milojevic
Član
Nije radjeno predsetveno djubrenje, nije se imalo, sad planiram da bacim oko 250kg ureje na ha? Sta mislite jel to ok solucija?
paorpaor
Član
Ja mislim, ponvljam ja mislim, da ti je to puno uree za prvu prehranu, ako planiras i drugu. Ako ne planiras onda i nije puno.
Milojevic
Član
Druga prehrana ide preko lista. Pa s'obzirom da planiram samo jednom da prehranim koja bi po vasem misljenju bila najbolja kolicina koju treba da bacim da bi prinos bio sto bolji? Da li ima smisla i ekonomske opravdanosti bacati vecu kolicinu od 250kg?
paorpaor
Član
To je jako tesko reci, ali ova tvoja doza je sasvim zadovoljavajuca.
garisa
Član
Praćenje analiza N-min koje je nekada radio PIK Tamiš, oko 30-ak firmi, a kasnije sve manje njih dok danas skoro niko i ne radi dovele su do jednostavnog zaključka ( od 1990 do 2000 i neke): start obično iznosi 50-60 kg aktivne materije, kraj feb početak marta. Merenja od 2001 do 2007/8 pokazuju da je pšenica imala problema ako je urea korišćena. Obično urei treba za prelazak iz NH2 u NO3 21 dan kada je temperatura iznad 18 stepeni C. Ako sada krenemo da pratimo temperaturu zemljišta i vazduha azot iz uree će stići tek krajem marta, najčešće. Pšenica će koristiti azot nitratni koji će se osloboditi za korišćenje i kojeg ima slobodnog čim se poveća temperatura zemljišta i imamo prisutnu vlagu. Ali to nije azot iz uree. Zato preporučujem SAN ili AN jer ne zahtevaju veće količine padavina, dovoljna jutarnja vlaga, da se rastope. Azot je iz ova dva oblika ( amonjum nitrat) dostupan za 5-7 dana i usvaja se do 60%. To su potvrdila merenja koja sam radio sa hlorofilmetrom 2008 i 2009 u proleće. Zato, azot dati pšenici kada je počela da "radi". Naravno, još jenom, amonijum nitrat. AMIDAS- je jedna "vraški dobra stvar". Korišćenjem od pre nekih 5-6 godina, ne sećam se tačno, razlika na istoj parceli i đubrenju do 70 kg azota, postignut je prinos 1000 kg veći u odnosu na ureu, an i kan. Bingo! Iako je u pitanju amidni oblik azota, kao i kod uree, siguran sam da je dodat inhibitor ureaze koji je smanjio gubitak azota i postupno odradio doziranje istog. Inače urea na površini i uneta plitko u zemljište u roku od 24-48 sati može da izgubi minimum 14% azota od ukuono unetog i to kao amonijak. Bilo da je -1,5 stepeni ili +10. Najmanji gubitak je od 0-8 step C. Ono što je urei potrebno nakon primene je barem 10-15 mm kiše da je spere u dublje slojeve. Mislim da sam ovo već naveo ali sam već sam sebi dosadan i kao da niko ne sluša ili ne želi da nauči tj. zapamti. Kažu ameri " da bi se predloženo prihvatilo mora se ponoviti bar sedam puta". a, ja tek počeo, mislim, treći put ili četvrti!
Pozdrav svima,
Gariša.
Pozdrav svima,
Gariša.
moze da bude a nemora da znaci,radi urea rad odlicno,i nije kasno za primenu i do pocetka marta,visegodisnja iskustva to pokazuju,a i prinosi...Praćenje analiza N-min koje je nekada radio PIK Tamiš, oko 30-ak firmi, a kasnije sve manje njih dok danas skoro niko i ne radi dovele su do jednostavnog zaključka ( od 1990 do 2000 i neke): start obično iznosi 50-60 kg aktivne materije, kraj feb početak marta. Merenja od 2001 do 2007/8 pokazuju da je pšenica imala problema ako je urea korišćena. Obično urei treba za prelazak iz NH2 u NO3 21 dan kada je temperatura iznad 18 stepeni C. Ako sada krenemo da pratimo temperaturu zemljišta i vazduha azot iz uree će stići tek krajem marta, najčešće. Pšenica će koristiti azot nitratni koji će se osloboditi za korišćenje i kojeg ima slobodnog čim se poveća temperatura zemljišta i imamo prisutnu vlagu. Ali to nije azot iz uree. Zato preporučujem SAN ili AN jer ne zahtevaju veće količine padavina, dovoljna jutarnja vlaga, da se rastope. Azot je iz ova dva oblika ( amonjum nitrat) dostupan za 5-7 dana i usvaja se do 60%. To su potvrdila merenja koja sam radio sa hlorofilmetrom 2008 i 2009 u proleće. Zato, azot dati pšenici kada je počela da "radi". Naravno, još jenom, amonijum nitrat. AMIDAS- je jedna "vraški dobra stvar". Korišćenjem od pre nekih 5-6 godina, ne sećam se tačno, razlika na istoj parceli i đubrenju do 70 kg azota, postignut je prinos 1000 kg veći u odnosu na ureu, an i kan. Bingo! Iako je u pitanju amidni oblik azota, kao i kod uree, siguran sam da je dodat inhibitor ureaze koji je smanjio gubitak azota i postupno odradio doziranje istog. Inače urea na površini i uneta plitko u zemljište u roku od 24-48 sati može da izgubi minimum 14% azota od ukuono unetog i to kao amonijak. Bilo da je -1,5 stepeni ili +10. Najmanji gubitak je od 0-8 step C. Ono što je urei potrebno nakon primene je barem 10-15 mm kiše da je spere u dublje slojeve. Mislim da sam ovo već naveo ali sam već sam sebi dosadan i kao da niko ne sluša ili ne želi da nauči tj. zapamti. Kažu ameri " da bi se predloženo prihvatilo mora se ponoviti bar sedam puta". a, ja tek počeo, mislim, treći put ili četvrti!
Pozdrav svima,
Gariša.
Milojevic
Član
garisa, sta onda meni savetujes da bacim umesto 250kg ureje po ha i u kojoj kolicini? Hvala
paorpaor
Član
Da li bi cenjeni clan Garisa mogao da napravi malo mesta u sanducetu 
?
?garisa
Član
U 9 i 15 sam merio temperaturu zemljišta na 10 cm dubine. Kreće se oko -0,4 do -0,6 step.C. Neka su temperature do 20 cm do 1,5 step.C, mada merenja pokazuju da je temperatura tek na 1 od 6,9-7,4. Ako posmatramo aktivnu zonu korena koja je trenutno do maximalnih 20 cm. Nema aktivnosti. Što se tiče uree počeli smo da je zagovaramo oko 2000-e jer se tada ponovo vratila do tada je većim delom 90-ih bio KAN. Sve što je mereno rađeno je u kombinaciji N-min, hlorofilmetri i crop metri. Molim da sledite primer "pišem ako sam izmerio i utvrdio pojavu". Uglavnom se trudim da neke podatke iz literature ispitam bar 2-3 godine i onda iznesem. Trenutno ne mogu da nabavim hvatače amonijaka koji se koriste nakon primene uree po hladnom i vlažnom vremenu, ali kada nazovem Dart Vajdera možda ih nabavim pre naučnih institucija u zemlji.
Milojeviću, u polj stanici u Mladenovcu koleginica Violeta ima Nitraček aparat, koji je kupljen pre dva meseca, i može uzimanjem uzoraka zemljišta da vrlo brzo dobije rezultat. Tvoje je da se s njom čuješ i organizuješ. Ako ona hoće mogu i ja da dođem pa da izmerimo to u laboratoriji i damo ti preporuku. Ja nisam uspeo da dođem do formula za N-min sa tvog područja jer, znaš i sam, Glibovac je dobio ime jer se zaglibiš u blatu. Tako ja mislim jer sam bio tamo i video da je zemljište teško a i vlažno. Naravno kanali koji treba da budu "sisavci" su plitki i ne mogu da se legu žabe jer dubina nije dovoljna. Vidi sa Violetom a onda nastavljamo dalje. Ja počinjem merenje za azot tek od sledeće nedelje i obaveštavaću Vas, naravno samo kao pokazatelj stanja kod mene, što nije merodavno za sve.
Milojeviću, u polj stanici u Mladenovcu koleginica Violeta ima Nitraček aparat, koji je kupljen pre dva meseca, i može uzimanjem uzoraka zemljišta da vrlo brzo dobije rezultat. Tvoje je da se s njom čuješ i organizuješ. Ako ona hoće mogu i ja da dođem pa da izmerimo to u laboratoriji i damo ti preporuku. Ja nisam uspeo da dođem do formula za N-min sa tvog područja jer, znaš i sam, Glibovac je dobio ime jer se zaglibiš u blatu. Tako ja mislim jer sam bio tamo i video da je zemljište teško a i vlažno. Naravno kanali koji treba da budu "sisavci" su plitki i ne mogu da se legu žabe jer dubina nije dovoljna. Vidi sa Violetom a onda nastavljamo dalje. Ja počinjem merenje za azot tek od sledeće nedelje i obaveštavaću Vas, naravno samo kao pokazatelj stanja kod mene, što nije merodavno za sve.
Prihrana išla lepo danas.Na prvim setvama je velika pšenica i tragovi se jedva poznaju.Tamo gde su kasnije setve i još se vidi zemlja krenuli smo tek posle 13h kad je vetar malo produvao.Malo brljavi baš gde su dolje i gde se sneg duže zadržao ali u suštini zadovljan sam poslom.Jđš sutra prepodne da odradimo 13ha i može kišica.
zarkovmali
Član
Evo ga apac probudio se iz mrtvih danas sam krenuo da bacam ureu 150kg po k.j ide lepo ujutru nastavljam ako ne bude kise.
AN-fleksibilan,sadrzi Azot u amonijacnoj i nitratnoj formi,brze deluje od Urea,ima kraci period delovanja,Urea-karbamid,koncetrovanija od An-a,sporijeg dejstva,ali dugotrajnijeg,npr. u cernozemu se na 10 stepeni celzijusa posle 5 nedelja 60 procenata ureje nitrifikuje,a na 20 stepeni celzijusa se za 3 nedelje ureja u potunosti oksidovana do nitrata ,sto se tice gubitka ureje povrsinskom primenom,najveci gubuci su na karbonatnom i alkalnom zemljistu,do 30 procenata,takodje na manjim temperaturama mani je gubitak ureje volatizacijom nego na vecim,i na kraju: u brojnim poljskim ogledima uporedjivanjem ureje ,an-a,kan-a,upotrebom iste kolicine am-kolicine azota,NISU utvrdjene znacajne razlike u prinosu....
MOMOSARIC
Član
Baciti ureu pred dobru kišu i onda bi ona mogla pokazati svoju ekonomsku prednost.
