Prihranjivanje pšenice

ja sam jesenas bacio 100kg mapa i 150kg uree po kj tako da ni ne razmisljam uskoro ustvari uradicu analizu pa cu da vidim mozda ce trebati jako malo ili nista
 
pa prolse godine sam bacio mesani 150 kg i uree 100kg po kj ujesen pa sam u prolece uradio analizu pa rekli ne treba nista a ja bacio jos 70kg po kj ana i bilo 10 tona zita po ha
 
Au Student (tako sam ja imao u telefonu, a i danas Dragana1:cool: ala si pojednostavio. Pazi sada kad ja pojednostavim. Ha, ha. Mora tako da se piše Dragane jer osnova koja je neophodna da se donese odluka nije savladana kod naših proizvođača i više je vezana za trgovce koji preporučuju svoj proizvod.
Osnovno kada hoćeš da miksaš đubriva je da imaš komponente koje su približno iste zapreminske gustine. To ti je kada uzmeš npr. 1 litar uree, izmeriš, težina 0,6-0,7 kg. Tako uzmeš MAP, KCL i neki azotni deo KAN ili SAN i kreneš da sipaš u mešalicu, sad nije važno da li je ona big ili small, i tako postaneš mix majstor za pojedine kombinacije koje preračunaš. Najveći problem je što razlika u težini đubriva vodi ka tome da svaka komponenta ne pokriva istu površinu, a može doći i do odvajanja prilikom vožnje po parceli u samom rasipaču. Rezultat je da na jednom delu ide jedna a na drugom delu druga đubriva. Zato su varijante kompleksnih zakon. Naravno izbor fosforne komponenete zavisi od pH. Ako je pH ispod 6 ide samo DAP ili diamonijum fosfat, a iznad ove vrednosti ide MAP. Na netu ima 1000 varijanti oko mešanja đubriva. Pa Azotara Pančevo ima mešana đubriva kada je u pitanju NPK i mislim da je to radila Žito Medija Kula, danas ne znam da li rade. Fertil ima kompaktna a ostali su svi kompleksni. U Pančevu je 1999 srušeno postrojenje za kompleksna đubriva.
E da, sprave koje znaju šta gde treba. Još davne 2000 održao sam predavanje o korišćenju hlorofilmetra, matematičkog modela minerva, nitračeka i n-min metode. Najprecizniji su bili nitraček aparat (za nitrate u zemljištu) i hlorofilmetar N-tester. Posmatrala se visina prinosa i sadržakj proteina u pšenici, ječnu, raži i tritikaleu (Poljoprivredna komora Hanover) Od 2001 sam se registrovao u Norsk Hydro (Yara) i počeo da pratim istraživanja i kalibracije hlorofilmetara u zavisnosti od tipa zemljišta i sorte. Ovako: sorta Simonida kod mene i kod Dragana, a i kod Mome Sarića kada se očita safržaj hlorofila(aparatom N-teser) i iznosi 463 ne znači da svi treba da dodamo istu količinu azota! Ovo nas vodi ka tome da se korišćenje aparata N-tester, hlorofilmetar) mora kalibrirati za sortu i tip zemljišta. Na isti način radi i N-Sensor koji je na krovu kabine postavljen i povezan sa rasipačem koji ima vagu i nezavisno podešavanje leve i desne strane. Pomoć u njegovom radu su vrednosti očitane N-testerom na parceli + kalibracija sorata. Ovo je vezano za prihranu pšenice, (ovde i sada a još se koristi u kukuruzu, krompiru, uljanoj repici). Na komentare nastavljamo dalje da se pišemo a možda napravimo i seminar.
Pozdrav od Gariše, svima, a naročito Momi i Draganu. Vobra Majstori, čitam Vas redovno.
 
pa prolse godine sam bacio mesani 150 kg i uree 100kg po kj ujesen pa sam u prolece uradio analizu pa rekli ne treba nista a ja bacio jos 70kg po kj ana i bilo 10 tona zita po ha

Voleo bi da vidim tu psenicu kako izgleda kad ima 10 tona po hektaru! To bi doslo oko 6 tona po kj....
 
Imam sad je jedno pitanje, može da odgovori bilo ko, al možda je najbolje da odgovori Dragan 18, jer se on dotakao toga. Naime napisao si da je S (sumpor) dobar u proizvodnje pšenice, a pošto ja znam da je kod nas jedino đubrivo koje sadrži Sumpor u sebi AmoSulfan od Elixira, moje pitanje glasi koliko je ono dobro, bolje ili lošije za upotrebu prihranjivanja pšenice, s obzirom, da sam na jednom predavanju čuo da se u proporciji sa An-om koristi 1:1, tj. ako smo koristili npr. 200 kg ana, da koristimo i 200 kg amosulfana?
 
Moje mišljenje i dosadašnja praksa jer sam radio sadržaje proteina u nekim sortama bez đubriva sa sumporom, ne mora da bude uvaženo i prihvaćeno, je sledeće:
U našim zemljištima (Vojvodina a mislim i ostatak Srbije) nikada nisu bili problemi sa nedostatkom sumpora. Iako je on neophodan za aminokiseline, a one grade proteine, a oni povećanim saržajem u zrnu povećavaju kvalitet ali ne i ekstra prihod, nije bilo potrebe unostiti đubriva sa tolikim sadržajem sumpora. Ukoliko je proizvođač imao 3-5%, OK, primenuo si i to je dovoljno. Sadržaj koji ide i preko 20%, a predlaže se sa amonjačno nitratnim đubrivom 1:1, nema smisla.
Ajde sad ostali, šta imate da dodate.
P.S. nedavno sam od prijatelja dobio dopis o uređaju koji je naručen u Srbiji. To je aparat ja ga nazvao "Prihrana 3+". Jednostavno nakon klasanja i oplodnje izmeri se sadržaj pojedinih jedinjenja u listu, odmah na parceli, i odredi treća prihrana i količina azota za povećanje sadržaja proteina u zrnu. Naravno stiže iz zemlje gde se protein ekstra plaća. E, sada sa predloženim AminoSulfanom počinje ogled od 2 godine na više lokaliteta u Srbiji i daje se zaključak i preporuka (tako bi trebalo). Prodaja ne može da čeka toliko. Napomena: tako smo radili i sorte koje sejete, bar većinu, a one koje su "pukle" došle su sa univerzalnom preporukom i pohvalama "ma, sej to je super!".
 
Psenica sa tonom prinosa iznese 21 kg Azota,6-7 kg Fosfora i 14 kg Kaliuma,Sumpora se iznese 2-3 kg sa tonom prinosa po ha,ali njega u zemljistu retko kada nedostaje,kupusnjace imaju mnogo vecu potrebu za njim,tako da je Azot kljucni cinilac prinosa i kvaliteta psenice...
 
Nekada je sumpora bilo i previse u vazduhu i zemljistu jer smo imali hemijsku industriju .Ovo se odnosi na radijuse od nekoliko kilometara oko fabrika a zavisilo je i od smera duvanja vetrova . Ne mislim da je samo bitan taj protein (recimo Agrobaza placa 10% od trzisne vise ako sejes Subu i predajes njima.Mlin Julia u Feketicu je krenula da formira cenu na osnovu kvaliteta).... dakle desava se nesto na trzistu. Posto na mom terenu ima mnogo Ca ... nedavno radio analizu ,na bregu 11% o.0... blokira mi fosfor. Osim ako bih nekako spustio pH na 6,5-7 ... sad je 7,3-7,6 u Kcl . Ako spustim pH i pokrenem fosfor i nesto mikroelemenata dobicu bolju pristupacnost. Nije amosulfan jedini , ima i Yara nesto slicno ali je dosta skuplja. Na mnogo djubriva nije deklarisan ostali sadrzaj osim NPK ... tako da ne znamo da li ima ili nema S ili Ca ... Ako se dodaje preko osnovnog djubrenja nema neke velike potrebe biti pomodar osim ako je izrazito bazno zemljiste.... tad je S pun pogodak znaci u kcl kad je preko 7,8+
 
To znači, ako sam ja dobro razumeo, da mi taj Amo sulfan nemožem primenutu 1:1 sa AN-om ili SAN-om, jer defakt u njemu ima manje azota nego u ostala dva, i nećemo dobiti odgovarajuće povećanje prinosa? A čemu onda toliko sumpora ako on neće dati nego veliko povećanje?
 
Voleo bi da vidim tu psenicu kako izgleda kad ima 10 tona po hektaru! To bi doslo oko 6 tona po kj....

pa trebao sam t zvati da dodjes nisam znao dasi hteo da vidis doduse nisam ni ja znao koliko ce biti moslio sam oko 50 meteri kad ono 57 mada sam ja te sorte imao i 2011 51 meter a lane je izgledala bolje ali ja sam mislio da je to nemoguce ali bilo
 
Voleo bi da vidim tu psenicu kako izgleda kad ima 10 tona po hektaru! To bi doslo oko 6 tona po kj....

Taman kada si ti postao član foruma u to vreme je sale postavio video gde se potvrđuje taj prinos. Verovatno će ti sale dati prečicu do tog video klipa da se uveriš i sam .:ppozdrav:

Evo sale me preduhitrio !
 
A čemu onda toliko sumpora ako on neće dati nego veliko povećanje?
Zato što je on nus proizvod od hemiske industrije pa ga se treba na neki način rešiti a drugi razlog je taj što je Dragan naveo.
 
Yarin "Sulfan" je 24%N i 9%S , a ima i "UREA" sa S ,"Amidas" 40N+13S jako dobra stvar, navode da je smanjen gubatak N volatizacijom 30-40%. Cijenom malo skuplji od Kana odn Uree.
 
Jel zna neko sta je normalna vlaznost i sta znace ove vrednosti vlage?
Normalna vlažnost za ovo doba godine je na nivou PVK tj. poljskog vodnog kapaciteta , ovde u tabeli je prikazana vrednost vlage u masenim procentima. 24-27% je PVK grubo rečeno ,a ona zavisi od mehaničkog sastava zemljišta i za različite tipove su različite vrednosti.
 
@ Momo Ima i Yara bela sulfan sa 24% N , 18 % SO3 i 5 % Mg , Eurofertil ima takođe sa 30N 3 MgO 15 SO3 ili 25N 4 MgO 27 SO3 ,cena malo skuplja od pančevačkog KAN-a samo 61.707,00 din/t :haha::ppozdrav:
 
Normalna vlažnost za ovo doba godine je na nivou PVK tj. poljskog vodnog kapaciteta , ovde u tabeli je prikazana vrednost vlage u masenim procentima. 24-27% je PVK grubo rečeno ,a ona zavisi od mehaničkog sastava zemljišta i za različite tipove su različite vrednosti.
pogresio si ti druze profesiju trebao si u neke filozofe ,jer ti je tamo mesto!filozofu!
 
Kako god bilo , nedostatak jednog elementa ne moze da se zameni drugim elementom , to znaci da P ne moze da zameni N , ali moze sinergijski da deluje time sto ce se bolje usvajati N .... Tako je pretpostavka recimo da ce S bolje da utice na asimilaciju N i da ce biljke biti racionalnije sa istim efektom. E sad , mnoge stvari su u svetu nauke ostale nedorecene. Bitno je da se nesto promenilo u smislu da i ova drzava proizvodi nesto. Dobili smo nesto novo u ponudi ,a zdrava konkurencija je uvek dobra. Bilo bi mnogo bolje kada bi recimo N bio min 25% a S ostao na ovom nivou ili za nijansu bio nizi.
 
Nazad
Vrh