Au Student (tako sam ja imao u telefonu, a i danas Dragana1
ala si pojednostavio. Pazi sada kad ja pojednostavim. Ha, ha. Mora tako da se piše Dragane jer osnova koja je neophodna da se donese odluka nije savladana kod naših proizvođača i više je vezana za trgovce koji preporučuju svoj proizvod.
Osnovno kada hoćeš da miksaš đubriva je da imaš komponente koje su približno iste zapreminske gustine. To ti je kada uzmeš npr. 1 litar uree, izmeriš, težina 0,6-0,7 kg. Tako uzmeš MAP, KCL i neki azotni deo KAN ili SAN i kreneš da sipaš u mešalicu, sad nije važno da li je ona big ili small, i tako postaneš mix majstor za pojedine kombinacije koje preračunaš. Najveći problem je što razlika u težini đubriva vodi ka tome da svaka komponenta ne pokriva istu površinu, a može doći i do odvajanja prilikom vožnje po parceli u samom rasipaču. Rezultat je da na jednom delu ide jedna a na drugom delu druga đubriva. Zato su varijante kompleksnih zakon. Naravno izbor fosforne komponenete zavisi od pH. Ako je pH ispod 6 ide samo DAP ili diamonijum fosfat, a iznad ove vrednosti ide MAP. Na netu ima 1000 varijanti oko mešanja đubriva. Pa Azotara Pančevo ima mešana đubriva kada je u pitanju NPK i mislim da je to radila Žito Medija Kula, danas ne znam da li rade. Fertil ima kompaktna a ostali su svi kompleksni. U Pančevu je 1999 srušeno postrojenje za kompleksna đubriva.
E da, sprave koje znaju šta gde treba. Još davne 2000 održao sam predavanje o korišćenju hlorofilmetra, matematičkog modela minerva, nitračeka i n-min metode. Najprecizniji su bili nitraček aparat (za nitrate u zemljištu) i hlorofilmetar N-tester. Posmatrala se visina prinosa i sadržakj proteina u pšenici, ječnu, raži i tritikaleu (Poljoprivredna komora Hanover) Od 2001 sam se registrovao u Norsk Hydro (Yara) i počeo da pratim istraživanja i kalibracije hlorofilmetara u zavisnosti od tipa zemljišta i sorte. Ovako: sorta Simonida kod mene i kod Dragana, a i kod Mome Sarića kada se očita safržaj hlorofila(aparatom N-teser) i iznosi 463 ne znači da svi treba da dodamo istu količinu azota! Ovo nas vodi ka tome da se korišćenje aparata N-tester, hlorofilmetar) mora kalibrirati za sortu i tip zemljišta. Na isti način radi i N-Sensor koji je na krovu kabine postavljen i povezan sa rasipačem koji ima vagu i nezavisno podešavanje leve i desne strane. Pomoć u njegovom radu su vrednosti očitane N-testerom na parceli + kalibracija sorata. Ovo je vezano za prihranu pšenice, (ovde i sada a još se koristi u kukuruzu, krompiru, uljanoj repici). Na komentare nastavljamo dalje da se pišemo a možda napravimo i seminar.
Pozdrav od Gariše, svima, a naročito Momi i Draganu. Vobra Majstori, čitam Vas redovno.