@Ganga izgleda sam ipak glup jer nisam cuo da neko djubrivo radja. Kada sam napisao AS nisam mislio na AgroSavu, nego na AmoSulfan koji sadrzi 20% N I 24kg S.
Prihranjivanje pšenice
- Začetnik teme Zrenjaninac
- Datum pokretanja
tesla
Član
I ja jutros poranio, po mraku stigao na njivu, uslovi za rad idealni
put do njive je bio prava avantura (ove tragove sam ja napravio kada sam išao do njive)
put do njive je bio prava avantura (ove tragove sam ja napravio kada sam išao do njive)
Nemoj svatiti pogrešno moj kontekst izlaganja tj moje zapažanje malo sam se nalašio možda i ozbiljnije jer ne razume svako skraćenice pojedinih stvari a vi ste obrazovani naravno još fam fali do kraja diplome ali zato smo ovde da jedni drugima objasnimo, upoznamo, razmenjujemo iskustva i sve ostale stvari, lepo si mi odgovorio i u ime drugih hvala.
Ganga znamo se uzivo i znam da nisi zlonameran,ali je nekoliko clanova vec spominjalo to djubrio na prethodnim stranama,pa sam smatrao da nemam potrebe da pisem puno ime.
Dulkaarpad
Član
pa to je i lako moguce. okolina Vrsca dobije uvek vise padavina (zapadni vetar... oblaci... breg (Karpati)...).
I ja se pitam sta da radim. Da li je rano sada baciti vestak kada temperature i dalje idu ispod nule? Opet sada ima neke vlage a kako mesec bude odmicao bice je sve manje a po prognozama nece biti bas nekih padavina. Inace sam planirao da bacim na 1.5 ha(plus neka kecelja) dva puta po 350 kg SAN-a, krajem ovog mesca i pocetkom aprila. Molio bih iskusne za neki savet u vezi svega ovoga.
grunt
Član
Ljudi ajde malo se potrudite i prelistajte par postova o ovome se procalo milion puta!
denisbusur
Član
11:52:0 10:30:20 10:20:30 jel moze neko da mi kaze gde mogu da se nadju ova djubriva
Ono prvo 11:52 je MAP i ima gde hoces,a ostala sam izmiksujes.
MOMOSARIC
Član
Kad nače ovu temu NA , odavno me zanima nešto što sam povremeno nalazio na raznim forumima , a možda mogu da objasne oni koji su stručniji u , kako je ja zovem "agrohemiji" . Dakle , na većinom stranim univerzitetskim ispitivanjima i preporukama se za razne usjeve i situacije pominju raznorazne formulacije NPK (+S,+Ca, + mikroelementi ,...) , desetine raznoraznih kombinacija , bilo suhih , bilo tečnih djubriva , elem čitajući redove a i izmedju redova zaključujem da razlika izmedju raznih formulacija djubriva nije samo u koncentraciji pojedinih elemenata , nego se svi razlikuju po djelovanju totalno , a u vezi sa možda proizvodnim procesom , laički rečeno prirodom te materije.
Na primer da je neki (lupam) 8-16-24 djubrivo nešto posebno i nemože se zamijeniti ili "iskombinovati" od nekih drugih recimo miješanjem 10-20-30 , mapa , uree i sl ( naveo sam primjer bez veze) . Definitivno je da moramo biti hemičari , da izvučemo maksimum , pogotovo u slabijem zemljištu , ali gdje naučiti tako nešto ?? Imate li neka iskustva u vezi ovoga ?
Na primer da je neki (lupam) 8-16-24 djubrivo nešto posebno i nemože se zamijeniti ili "iskombinovati" od nekih drugih recimo miješanjem 10-20-30 , mapa , uree i sl ( naveo sam primjer bez veze) . Definitivno je da moramo biti hemičari , da izvučemo maksimum , pogotovo u slabijem zemljištu , ali gdje naučiti tako nešto ?? Imate li neka iskustva u vezi ovoga ?
Krenuli u isto vreme
Hmmm nisam bas siguran da sam skroz razumeo pitanje ali da pokusam odgooriti.
Azot - N se nalazi u djubrivima u amonijacnom ili nitratnom obliku,a moze i u oba. Dok je P i K u ovim nasim standardnim djubrivima u istom obliku kao Fosfor kao P2O5 a Kalijum K2O. Znaci isti tip fosfora ide u 3*15 20:20 11:52 8:16:24 .
Azot - N se nalazi u djubrivima u amonijacnom ili nitratnom obliku,a moze i u oba. Dok je P i K u ovim nasim standardnim djubrivima u istom obliku kao Fosfor kao P2O5 a Kalijum K2O. Znaci isti tip fosfora ide u 3*15 20:20 11:52 8:16:24 .
MOMOSARIC
Član
Otprilike , neke formulacije su stabilnije , neke su bolje kao startno (kroz sijačicu ) , neke mogu direktno na sjeme (u odg dozi) , neke se bolje spuštaju po dubini , itd , a nezavisno od koncentracije ili zbira brojeva , nego da su drugačije u nekim drugim svojstvima.
Ne treba biti hemicar nego jednostavno pitati tehnologa i ne brines.. Najveca je razlika u rastvorljivosti,tj da li su trenutno rastvorljivi,citratno rastvorljivi (pa se apliciraju na kiselim zemljistima)... sve u svemu analiza,odatle se vidi sta treba i koliko,i nakon toga kontaktirati tehnologa koji bi rekao sta kada i koliko treba!! Sve ostalo ce uticati ili na prinos ili ce se baciti vise djubriva u zemljiste,sto dosta kosta!!
MOMOSARIC
Član
Tehnologa ?? Hmmm , tehnolog je čovjek , dobio je diplomu na ovdašnjim fakultetima zadnjih godina kad je kvalitet svih domaćih proizvoda i ljudskih vrijednosti dosta pao . Uvjeravamo se svaki dan u "falsifikovanje" i lažiranje svega i svačega ovde , dalje uglavnom ko krene (2. godinu ) taj i završi fakultet , kad tad , nepiše mu na čelu kolko je stručan i kolko prati nova saznanja . Dalje , zemljišta su nam uglavnom šarolika po prinosu svake godine , pa bi , to znači , trebali uzimati desetak uzoraka sa svake njive , i desetak različitih preporuka dobijati ??
Ko od vas ima redovno jednak prinos u svim dijelovama iste njive ?
Pustite tehnologe , sami moramo odradjivati taj dio.
Ko od vas ima redovno jednak prinos u svim dijelovama iste njive ?
Pustite tehnologe , sami moramo odradjivati taj dio.
Zna se kako se uzima uzorak za analizu, uzimaju se prosecne vrednosti nekoliko uzoraka,itd itd
Da ne ulazimo u previse u off topic, zbog cega kada se prehladis ides kod doktora,zasto i to sam me odradis?? Potrebno je podizanje svesti seljaka, dosta vise napamet radjenja po tehnologiji od pre 100 godina!
Da ne ulazimo u previse u off topic, zbog cega kada se prehladis ides kod doktora,zasto i to sam me odradis?? Potrebno je podizanje svesti seljaka, dosta vise napamet radjenja po tehnologiji od pre 100 godina!
Dragan18
Član
Pitanje je "nezgodno" , a ne nerazumljivo. Zalazi se u napredni nivo poznavanja hemije,agrohemije,fiziologije biljaka, pedologije,i tehnologije proizvodnje. Da probamo redom.
Treba poznavati parcelu,a da bi je poznavao treba da se izvrsi analiza. Kod nas je problem sto su nam parcele usitnjene...ali nije ni to bas toliki problem jer se i na vecim parcelama mora uzimati vise uzoraka (kontrolne tacke preko americkog GPS-a ili ruskog Glonas-a). Bitno je da se uzima sa istog mesta na parceli, a pozeljno je da se urade detaljne analize koje nisu jeftine. One obuhvataju kako primarne N,P I K tako i ostale elemente S,Ca i Na pa i mikroelemente kao sto su cink , Bor, Fe.. Itd. Kada posedujes te podatke onda je relativno lako. PH vrednost u sustini odredjuje vecinu stvari sto se tice hemijskog dela ... ako je ph kisela onda se ide sa baznim djubrivima a ona su sva na bazi CaCO3 TJ. KRECA ... balasna materija od deklarisane uk. aktivne materije do 100% je ph bazna ili obrnuto ako je ph zemljista bazna ide se sa sumpornim djubrivima.. tj. balast je sumpor. Da bi se u So3 u djbrivu vezao za slobodni H jon i gradio H2So4 i snizio ph. Posto kolicina pojedinih elemenata u zemljistu zavisi od raspadanja maticne stene u zemljistu , maticna stena u Vojvodini je na 90% les ...recimo ona hemijski nema fosfor. Kalijum ima kao i Ca nastaju raspadanjem liskuna(stena). Svetska zemljista su raznolika , a multinacionalne kompanije zele da zadovolje sve korisnike, pa ima mnogo i formulacija...kao modeli automobila ...pa sta se kome svidi. Recimo prirodno na karbonatnom cernozemu ima dovoljno Ca..samo ime kaze karbonatni... na beskarbonatnom nema Ca
... a Ca je gradivni element celijskog zida i regulator propustljivosti i rastegljivosti c. zida. Treba ga dodavati sa nekim djubrivima... primera je mnogo a tesko je razdvojiti u nekoj realnoj proizvodnji koji faktor je uticao na prinos ...pogotovo u suvom i nestabilnom ratarenju.
Sto se tice mesanja. Striktno i jasno. Ne moze. velicina granula je problem i ravnomerna distribucija .
Izvinite ako je malo razvodnjeno i lose poslagano jer sam pisao preko telefona. Sad sam se uključio na kompjuter pa ću da vidim šta mi fali u odgovoru.
Amerikanci su razvili softvere i hardvere na bazi GPS-a kao što su NITROCHEK i slični aparati koji rade na principu prelamanja svetlosti kod recimo prihrane pšenice , a rasipači su direktno povezani sa ovom aparaturom pa tamo gde je nedostatak azota izraženiji rasturaju automatski veće količine. Sistem koji je zastupljen kod nas ,a to je PROSEČNI UZORAK kod njih ne pije vodu i napušten je ne tako davno jer su površine ogromne . Kombajni poseduju sistem koji prilikom vršaja automatski registruje kritične tačke na parceli i to se sve ubacuje u bazu podataka o samoj parceli takodje preko gps-a i preko satelitskog snimka parcele. ZA nas ...naučna fantastika... ej...pa mi sejemo pšenicu još uvek sa rasipačima za m. djubrivo.
Neka djubriva poseduju zajedno sa mikroelementima i enzime koji utiču na bolje rastvaranje djubriva,a oni su dobijeni od mikroorganizama iz zemljišta. Simulira se prirodni proces.
Problem je takodje što su naši proizvodi jeftini pa je na neki način opravdana upotreba djubriva koja su jeftinija...nekad ne tako dobra solucija. Taj čuveni fosfor pravi najviše problema tehnolozima jer još uvek nije otkriven takav oblik fosfora koji će se bolje kretati u zemljištu. Maksimalni radijus kretanja je 2-3 cm i praktično je nepokretan . Ostaje nam ili da ga unosimo u većim količinama po čitavoj površini tj. dubini ili da ga na neki način upakujemo na neko mesto (npr. depozitor na sejalici ) ili eventualno da ga napravimo u tečnom obliku pa da se po zakonu gravitacije i fluida spusti niže. Prvi način je očigledno skup za nas... drugi način je prihvatljiv na kratke staze i u slučaju da je biljka redovno opskrbljena sa vodom (koren ostaje pliće...ako udari suša ostaje u suvom zemljištu ). Treći način je najprihvatljiviji ...ali je u našem slučaju loš jer su potrebne skupe mašine koje ga apliciraju i veće površine.
Dakle... ako se teži minimalnoj obradi zemljišta (a teži se jer nemamo dovoljno stajnjaka i stoke da održimo humus na prihvatljivom nivou) moraće da se smišljaju neki alternativni pristupi.
Sumpor je gradivni element aminokiselina ,a aminokiseline proteina. Recimo kod pivskog ječma se teži što manji protein...znači djubrivo bez sumpora... kod pšenice pekarski kvalitet se ocenjuje na osnovu proteina....znači djubrivo sa S , uljana repica takodje traži dosta S zbog uljanih materija koje se formiraju . Fe se koristi na peskovitim zemljištima gde se osniva voćnjak recimo ... itd. U povrtarstvu je takodje bitan S kod kupusa, ren-a,lukova itd. Zn je bitan jer učestvuje u gradjenju hormona rasta ...izrazito dobro reaguje kukuruz npr. Bor je bitan kod translokacije šećera iz lista šećerne repe u koren...povećava digestiju i prinos šećera...
- - - - - - - - - -
Kroz sejačicu uglavnom idu djubriva sa naglašenim fosforom ili djubriva sa podjednakim udelom svakog elementa. Kalijumova djubriva nisu neophodna startno jer zahtevi mlade biljke nisu izraženi za njim. Fosfor pomaže ukorenjavanje, ulazi u ADP I ATP a to su adenozid di fosfat i adenozin tri fosfat koji učestvuju u transportu materija, ulazi u sastav DNK i RNK preko ortofosforne kiseline. Udeo fosfora u biljkama opada tokom starenja , utiče na plodnost tučkova i obrazovanje kod kukuruza recimo stvaranja genetički potencijalnog broja redova i broja zrna u redu ! Znači najintenzivnija je sinteza u ranijim fazama rasta, na početku formiranja generativnih organa ili kod početka formiranja plodova paradajza tj. cvetanja . Urea oštećuje klicu jer se pri prelasku u NH4 jon stvara amonijak NH3 i isušuje je . Takodje ako se prevelika količina "stavi" zajedno sa semenom ,zakon o koncentraciji fluida....voda iz klice će da predje prema napolje jer je spoljna koncentracija soli tj. okolnog vodenog rastvora prevelika. To se ne praktikuje! Djubrivo startno mora ići niže od dubine setve jer se koren normalno razvija na dole, a u stranu ide jer depozitor ne može ići ispred ulagača... kompromisi.. Mada postoje ulagači koji ulažu ispod semena djubrivo ,sa obe strane, sa jedne strane itd. ... najviše se praktikuje 5+5cm (pored reda i ispod dubine setve) praktično je i lako izvodljivo.
Poslednja izmena:
MOMOSARIC
Član
Svaka čast na trudu . Nekima se ovo čini kao gomila nepotrebnih podataka , al pokazaće se da će biti mali prostor za isplativost poljoprivrede i da će se morati izvlačiti sve veći prinos , a da je "hemija i fizika" poljoprivrede mnogo komplikovanija nego što možemo zamisliti . Bilo bi dobro kad bi se uklapali sa recimo 5t pšenice po hektaru al teško.
