Prihrana i đubrenje voćaka

Naravno, može zajedno sa zaštitom, ali za svaki slučaj pročitaj da li se u nekoj kombinaciji s drugim sredstvima ne može koristiti.

Ne bih ti preporučio otapanje pa prskanje. Đubriva za folijarnu prihranu su u tekućem stanju i visokim koncentracijama hranjiva.
Ova prva ideja je previše posla, a vjerovatno može imati i negativna dejstva po list i samu voćku, ožegotine i sl. Poz!
 
8 ari

Prvi put sam ovde pa evo i ja da dodam svoj "slučaj". Za razliku od vas velikih čika ja ne samo da imam malu površinu za voćnjak (8 ari planirao za to), već sam i potpuni početnik u poslu. Tu bih posadio lešnik (50%) i aroniju (50%). Elem pročitam ja svu literaturu koju sam našao o đubrenju i prvo odnesem zemlju na analizu pa mi oni tamo napišu sledeće (po jedan rezultat za svaku dubinu): ph 4.5/4.3, CaCo3 -/-, humus 3.38/2.21, azot % 0.17 / 0.11, fosfor 5.15/0, kalijum 12.3/6.56. Onda ide uobičajeni tekst koji verovatno svi možete da pretpostavite i koji mislim da odlično razumem jer sam se informisao pa nije neophodno da mi se ovo tumači (hvala), a onda ide zanimljiva preporuka: "leska kao šumsko drvo ne iziskuje visok kvalitet zemljišta ...... uneti oko 20-25 t/ha zgorelog stajnjaka .... i oko 250kg/ha mineralnog đubriva 0:20:10...".

Savetovana količina od 250kg/ha mi se čini smešno mala: na površini od 8ari to nije ni pola džaka đubriva a povećanje količine fosfora je mnogostruko niže od potrebnog kako pokazuju moje računice. Elem, ja se pravim malo više pametan: razumem da je savetodavac hteo da me spasi troškova, ali ja hoću da uradim melioraciju kako ljudski treba da bih imao i bolji rod i omogućim kasnije možda neku pogodniju kombinaciju ako se neka od planiranih sadnji izjalovi iz bilo kog razloga. Kao drugo šumsko drvo ima vrlo visok procenat dubokog humusa zbog obilja zelenog prirodnog đubrenja, a uslovi kod mene su daleko drugačiji i valjda lošiji.

Šta kažete na sledeće: da podignem pH vrednost i uspostavim osnovnu plodnost, 8 ari bih pre jesenje sadnje pripremio ovako: 400kg kreča CaO + 2,5 t stajnjaka + 280kg NPK15:15:15; pri ovome računam obradu ašovom (dakle recimo 20cm u dubinu primena, čik da neko uradi dublje ašovom) - riljanje, dakle zaboravite te vaše supermašine (traktori, avioni i kamioni). Na velikoj površini bi zbog odsustva fosfora u dubljem sloju verovatno daleko bolje bilo traktorom i dubokim oranjem, a ovde je druga priča. Naravno, svaka čast vama, ali ljudi ja sam samo amater :osmeh:. Radije bih koristio savetovano đubrivo 0:20:10, ali 15:15:15 je jedino koje imaju u Hemixu u Velikoj Plani (bolje da ne razmišljam kakvo je to stanje poljoprivrede kad ljudi imaju samo jedno mineralno đubrivo?) a čini mi se da relativno dobro može da se primeni i u mom skromnom slučaju.

Šta kažete na sve ovo, ima li nekog smisla moja namera ili ćete da puknete od smeha?
 
Poslednja izmena:
Samo jedan zasad sam video sa aronijom i lešnikom na kiselom zemljištu. Na kalcifikaciju je aronija vrlo povoljno reagovala a prihranjivana je isključivo stajnjakom. Nasuprot tome leska nije dobro napredovala. Po meni, jezgraste voćke ne treba uzgajati na bezkarbonatnim terenima posebno zato što ozbiljnija melioracija zahteva i ozbiljnu mehanizaciju, može i dvostruko stajnjaka ali će bar duboko oranje ili bolje, rigolovanje, biti neophodno.

Postavi pitanje i u temi o lešniku.

Prethodni postovi premešteni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?1355-Analiza-zemljišta
 
Sinoć pročitah da se za lešnik preporučuje pH tla 6-7, što se potpuno uklapa sa tvojim tekstom. Pošto je površina mala, mislim da pokušam kalcifikacijom da podignem ph na nekih 6,5 unosom veće količine kreča, uz šta bi trebalo i veća količina stajnjaka, što se opet potpuno slaže sa tvojim tekstom. Izgleda da ne mogu da izbegnem riljanje na dva ašova dela sa lešnikom kako bih "ispošćenu" zemlju pokušao da u dovoljnoj dubini kalcifikujem i oporavim. Hvala lepo na tvom dragocenom komentaru.
 
Poslednja izmena od urednika:
Nema na čemu, tu smo da se pomažemo! :) Moje lično ubeđenje je da "štelovanje" kisele ili bazne reakcije zemljišta zahteva dugoročne napore sa vrlo ograničenim efektima, fina podešavanja imaju smisla ali velike količine bilo kreča bilo sumpora čine više štete nego koristi. Ako se ipak odlučiš za akciju pokušaj da nabaviš saturacioni mulj ili neko kameno brašno umesto kreča. I zeolit je dobar ali skup.
 
Šta koristite za folijarnu prihranu voća u ovo vreme visokih temperatura bez padavina?

Kakva su Vam iskustva ?

Sada je važno pomoći voćkama da iznesu rod ako je moguće pa ako je đubrenje zemljišta kao hrana za nas, ljude, tada folijarnu prihranu verovatno možemo uporediti sa infuzijom.
 
Imam posadjenih mladih lesnika i ove godine ih za sada dobro odrzavam u životu . I to stalnim zalivanjem i folijarnom prihranom 20:20:20 Scotts , pre toga ista formulacija Scotts Peters . Ova formulacija pošto se ne očekuje rod .Naravno stajnjaka sam stavio pod njih . Za sada nemam osušenih i lepo napreduju .
 
hteo bih da prihranim stari vocnjak, sada imam NPK3x16, sto mi je preostalo od ratarstva , e sad mi je problem kako da odradim to ...tj.kako da ga spustim u dubinu ?
vocke su na razmaku 3x3 , starosti oko 10ak godina.

razmisljao sam da na par mesta zabodem asovom , pa ispod da spustim npk , na jedno 3-4 mesta po jedno 100gr? da li ovo uopste ima nekog smisla ?:osmeh:

evo skice , krosnja je u precniku 3m, a ove zelene tacke su mesta gde bih `zaboo` asov i bacio npk
ako to uopste ima smisla raditi , na kom rastojanju od stabla je najbolje da to uradim ?

krosanjaa.jpg


pa na prolece kad stigne azot , da mozda tako uradim i sa azotom ?
hvala
 
Radi se o dunji,sadnice koje ulaze u 3. godinu , znaci dve pune na njivi . Hteo bih da je prihranim NPK , pa eto,mozda ti je lakse da mi odgovoris preciznije,kada da bacim djubre? A ako neko zna kad je najbolje i bakrom da je poprskam,malo me zbunjuje prolecno prskanje,jer svako ima svoje misljenje,a ja bih da cujem nesto ustaljeno.
 
Ja licno nemam dunju ali vocke koje ulaze u trecu godinu negujem kao dete tj prihranjujem azotom kad krene vegetacija ,azot-urea,mislim da tu nema nekog roda.A bakar kad je temperatura oko 15 s i vegetacija da nije krenula .kad krene vegetacija bakrom se ne prska :
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh