Prihrana i đubrenje voćaka

Pojedina azotna djubriva sadrže i magnezijum, bor ili još neke mikreoelemente u sebi. Koliko je bitan

ovaj dodatak mikroelemenata a pre svega Mg i Bora?

Kratak osvrt na temu:

Bila je zanimljiva diskusija o zemljišnim i folijarnim đubrivima, negde na sredini teme između Bećarine i

dečka iz okoline Smedereva. Mislim da su obojica u pravu a da svako đubrivo ima mesto u

proizvodnji.

Osnovno đubrivo (granulirano)

je bukvalno osnovno i iz ničega se ne može dobiti nešto. Znači da bi biljke određenu količinu

hranljivih elemenata mogle da koriste moraju ih uzeti iz zemlje. Ako ih tamo nema onda nema ni

kvalitetnog i kvantitetnog prinosa. Pitanje je da li su elementi iz đubriva odmah dostupni biljkama ili

posle određenog perioda. Tu je bitna tehnologija proizvodnje i vrsta materijala koji se koriste u

proizvodnji. Postoji u svemu tome i "trgovačka priča" koji mi ovde na forumu moramo da poništimo

našim ZNANJEM ili pojačamo našim neznanjem. Količina čistih elemenata (NPK) koji se na ovaj

način unesu u zemljište su od 30kg do 150 kg ili približno (obratite pažnju na ovaj podatak jer će

kasnije biti važan zbog poređenja s folijarnim đubrivima).

Folijarna đubriva (Prehrana preko lista)

su bitna đubriva u stresnim uslovima za biljku: suša, nepogode, nedostatak osnovnih elemenata u

zemljištu, napad bolesti i štetočina ... Količine primene su obično 3-5 l/ha a koncentracije hranljivih

elemenata od 5-30 %. To znači da na ovaj način biljkama postaje dostupno elemenata najviše do 1,5

kg/ha. Naravno i ovako male količine hranljivih elemenata kada se biljka bori za život mnogo znače, tj

i ovde biljka ima rešenje koje nama ne ide u prilog a to je odbacivanje plodova da bi preživelo stablo.

Tada i u takvim okolnostima ima smisla opravdano primeniti folijarnu prihranu. Ne smeta i u

okulnostima koje nisu stresne ali košta. Litar ovakvih sredstava (kvalitetnijih) je po ceni vrlo blizu

cene 50 kg granulisanog lošijeg đubriva. I ovde je bitna "trgovačka priča" protiv koje se treba boriti

na isti način kao i prvom prilikom. Potpuno je opravdana primena ove vrste prihrane kod elemenata

koji su u datom trenutku teško usvojivi od strane korena a potrebni su biljci. Npr Ca (kalcijum) u

letnjem periodu kod biljaka koje imaju plodove a kalcijum im je bitan element.

Odužio sam ...

Molim za odgovore na moja pitanja
 
Slabo stojis (i) sa matematikom, a?:)
Slav, odakle ti ovaj podatak
To znači da na ovaj način biljkama postaje dostupno elemenata najviše do 1,5 kg/ha
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...



Količine primene su obično 3-5 l/ha a koncentracije hranljivih

elemenata od 5-30 %.
Kliknite za proširenje...
]

ako je 1l priblizno 1kg onda
30% od 1kg= 0.3 kg
5x0,3=1,5kg

vezbaj, laku noc
 
Poslednja izmena od urednika:
Da, to je matemataika koja je objašnjana u prethodnom postu.

U stresnim situacijama zato što kod dobrog stanja zemljišta i kod relativno redovnih padavina biljke same uzimaju iz zemljišta ono što im je potrebno. Zato je bitan onaj podatak da se osnovnim đubrenjem u zemljište unese i biljkama bude dostupno 30 do 150 kg hranljivih materija i još mnogo više jer i samo zemljište ima već tih elemenata. Tako da ako mi dodamo još 1,5 kg nekog elementa, u stvari ni toliko jer orošivači (atomizeri, prskalice) nikada nemaju 100% aplikaciju na listove. Aplikacija je prosečno 40 do 60 % realno, retko kada više. Smešno male su količine hraniva koje se stave biljkama na raspolaganje folijarnom prihranom. U stresnim uslovima i to znači naravno a košta neopravdano mnogo.

To je moje objašnjenje i ne mislim da je štetno čak i u redovnim okolnostima.
 
Ironman, opet ***? Pa kolega, ti izgleda nemaš pametnija posla u životu nego da prosipaš to svoje jeftino znanje :) ccc Sjedi 5.

Slav, ako kažeš da se unese "čistih" elemenata od 30-150 kg/ha što je peterostruko poređenje, koliko je to onda osnovnog? Predpostavljaš da je čisto 40-60% od bačenog?

Prvenstvena namjena folijarne prihrane je nakon oštećenja od dejstva leda ili drugog nevremena, jake suše ili bilo kog drugog stresnog uticaja na biljke. Zato se i primjenjuje u koncentraciji 0,1-0,2%. Što bolje kupanje i zahvatanje lisne mase da biljka što brže i što većoj količini to usvoji. Porediti to sa osnovnom primarnom prihranom vještačkim đubrivima nema logike, tj. neuporedivo je. Folijarno služi samo za efekat oporavka nakon gore navedenih razloga, a može biti i redovna dopuna prihrani.

Obratiti pažnju na izražavanje!
 
Poslednja izmena od urednika:
opet laprdaš?
Kliknite za proširenje...
Kako bre? Hoces reci da nije tacan racun ?
Daj ispravanu racunicu ako ova nije tacna.
(Jes kad bi ti znao da racunas a i sta se racuna)
prosipaš to svoje jeftino znanje
Kliknite za proširenje...
Eto. pitas, ja ti lepo objasnim, postavim obrazac, izracunam resenje a ti tako, jeftino znanje.
Pa stoga ti nemas kad je jeftino, sto pitas?

Doduse ne znas ti ni sta pitas ni sta odgovaras
Napises
Zašto bi se folijarna davala samo u stresnim situacijama?
Kliknite za proširenje...
u sledecem komentaru (posle objasnjenja drugih) se pokazujes kao neki strucnjak iz oblasti ishrane biljaka:

Prvenstvena namjena folijarne prihrane je nakon oštećenja od dejstva leda ili drugog nevremena, jake suše ili bilo kog drugog stresnog uticaja
Kliknite za proširenje...

a za ovo ostalo:cisti pod navodnicima, petostruko poredjenje..cisto od bacenog i ostale nebuloze, nek se muci neko drugi, dosta sam te ja poducavao:)
 
Kolega ironman, da si gledao, uvidio bi da pitanje nisam postavio tebi, nego naglasio na Slav-a. To što se ti prospaš i ubacuješ glupostima gdje stigneš je stvar odgoja i nedostatka opšte kulture. I znalac, ta tvoja matematika koju si napisao je za osnovnu školu, ali ako smatraš da je taj tvoj nivo znanja velik...poštujem, šta bih. :)

Slav, pitanje je bilo odkud informacija da je i toliko dostupno (usvojivo)?
 
Zamolio bih Vocar-a i Ironman-a da ako mogu komuniciraju malo drugačije. Žao mi je ako sam ja tu nešto pokrenuo da Vi gospodo kolege imate takvu razmenu mišljenja.

Odgovorio bih g Vocar-u na njegova pitanja i odgovoriću ponovo ali nisam baš dobro razumeo šta me pita

Osnovnog đubriva se unosi u voćnjake u zavisnosti od analize zemljišta ili napamet. Prosečno je to oko 400-600 kg kompleksnog npk đubriva. Ako je to đubrivo 5.10.22 tim đubrivom se u zemljište unese ukoliko se primeni (a ne baci) 500 kg

azota 25 kg
fosfora 50 kg
kalijuma 110 kg.

Obično ima u đubrivu i nekih drugih elemenata da ih sada ne pominjem. Azot je lako pokretan i deo azota se ispere ali fosfor i kalijum se teže ispiraju i uglavnom cela količina je posle nekog vremena dostupna korenu biljke ( posle par meseci, par godina nebitno. Ovo u zavisnosti da li se đubrivo primeni površinski, zaoravanjem, depozitorom). U svakom slučaju Celokupna količina hranljivih elemenata će biti u zemljištu i kad tad dostupna biljkama. Sva ta hraniva su tek mali deo onoga što u zemljištu već postoji, a dodavanje je ulaganje u budućnost i nadoknada iznete količine iz zemljišta.

Nisam protivnik folijarne prihrane, ali joj ne treba pridavati značaj koji ona nema. Kod folijarne prihrane 40-60 % sredstva (lisne prihrane) završi na listu, ostali deo na zemljištu, na kori stabala, na rastinju u voćnjaku, odnese vetar ako ga ima ... I to u najboljem slučaju.

Nadam se da sam sada jasan a ako treba opet ću pojasniti.
 
Ma ne sekiraj se Slav, niti si ti uzrokovao niti mozes uticati na to da promenim svoj odnos prema Vocaru.
Takav je naprosto moj odnos prema neznalicama koji se foliraju. To je valjda nepromenljivo, zivotni stav, filozofija.

ps

ali nisam baš dobro razumeo šta me pita
Kliknite za proširenje...
A mislis da on jeste? :)

A ti Vocaru kazes da si pitao nekog drugog, jel?
E pa na tvoju zalost ovo je forum a tu pise onaj ko zeli a ne samo onaj za ko ga bi ti voleo da pise.
Priznajem, motiv da se javim je i u tome sto si bas ti lupio glupost, uzivam da obelodanjujem tvoje neznanje i nastavicu sa tim.
Tacno, ono je matematika iz osnovne skole a ti ni to nisi znao. Toliko si valjda zavrsio ali mora da si bio los djak?
 
Kolega ironman, samo veslaj! :)

Slav, baš kao što sam i pisao, ne treba pretjeranu važnu ulogu pridavati folijarnoj, u smislu količine đubriva.
 
baš kao što sam i pisao, ne treba pretjeranu važnu ulogu pridavati folijarnoj, u smislu količine đubriva.
Kliknite za proširenje...
Kkava je to vazna a kakva nevazna uloga u smislu kolicine? :)

A i gde si to pisao? :)
 
Pa voleo bih stvarno, prvenstveno sa jezicke strane posto to Vocaru delijo ne znaci nista. Ti ne znas da se izrazavas pa te zato ljudi ne razumeju.
Ne znas matematiku, ne znas jezik, ne znas naravno o vocarstvu ama bas nista, pa znas li bilo sta? Znas li da vozis bicilku, da plivas?

-nevazno u smislu kolicine-
Ajd da cujem.

a i gde si to ranije pisao, ajd i to da cujem.
 
Zasadio sam 30ak svakojakih vocki u poslednjih godinu i po u selu. Nisam ih djubrio, prihranjivao, jednostavno sam iskopao rupe i zasadio. S vremena na vreme zalivam i okopavam okolo od korova. Da li je neophodno ili barem potrebno da prihranjujem te mlade vocke stajnjakom ili vestackim dj.? Slabo znam u vezi toga, ali imam zelju da odnegujem te vocke kako treba. Kada se baca stajnjak? A kada vestacko? Mogu li to sada krajem aprila uraditi ili sam zakasnio? Vestacko bih da izbegnem, ili gresim? Svaki savet ce koristiti.
 
Poslednja izmena:
Pribaci im sad KAN u količini 70g/stablo. U jesen pribaci 100g NPK i stajnjak. Stajnjak nemoj sada. Poz!
 
Evo sad ja imam jednu "dilemu". Pre nekih 7 dana naiđem na dr.poljop. nauka (inače šef sutručne savjetodavne službe) i on mi kaže kako voćnim NPK formulacijama da bi se rastopile i sišle u zonu korijena treba da prođe mjesec dana za oko 1cm. I kaže da su naša đubriva lošijeg kvaliteta pa nekim treba i godina za 1cm i još uz to 50% vodo otopiva. E sad moja je dilema, da li čekati jesen i davati voćne NPK formulacije ili se to može raditi sve do juna mjeseca? Mislim da zbog azota nebi trebalo ići kasnije. Ne treba ni rasipati novac uzaludno ali možda je bolje preći onda na neka Yara ili Scots osnovna npk đubriva koja djeluju brže i više su vodo otpiva.
 
Vocar je napisao(la):
Pribaci im sad KAN u količini 70g/stablo. U jesen pribaci 100g NPK i stajnjak. Stajnjak nemoj sada. Poz!
Kliknite za proširenje...

Hvala na pomoci , tako cu uraditi. Saku-dve djubriva samo razbacam u krugu oko sadnice i malo pomotikam da djubrivo prodre ispod zemlje? Da li je potrebno zaliti posle bacanja djubriva? Oprosti na glupim pitanjima.
 
Dowla, može sve što si napisao.

Voć@r, svake godine treba davati osnovnu NPK prihranu, bar je kod mene tako. Za te procente i brzine svi kažu da je tako, ali nije to toliko loše ako svake godine dobiju prihranu, počev od sadnje.
 
Palo je juce i prvo prihranjivanje mojih 30ak sadnica, zahvaljujem Vocaru na savetima.
 
procitao sam celu temu o prihrani i nigde nisam naisao na jedan detalj koji mi nije najjasniji...

da li se prihrana preko lista moze raditi zajedno sa zastitom voca, tj.da li prilikom prskanja (konkretno sada fungicid+insekticid) mogu da dodam sredstva za prihranu preko lista i ispraskam odjednom ili se to radi odvojeno ?

i jos nesto , posto se bavim ratarstvom , ostale su mi neke kolicine NPK,UREA,SAN... da li nesto od ovih djubriva moze da se rastopi i iskoristi za prihranu preko lista ?

hvala
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh