Prihrana i đubrenje voćaka

Nije skup stvarno. Tona kosta oko 7 evra. Uzecu desetak tona, lepo spakovati pa sledece godine odraditi s njim.
 
Pa da. Beru i oni koji uopsste ne djubre voccnjake (diskusija na prethodnoj strani) samo je razlika u tome da li mislimo o tome kako cce nam biti danas a za sutra nas bass briga. Neko cce verovatno i posle nas proizvoditi na toj parceli i nakon dve tri generacije. Mislim da je jedino ispravno da se zemljisstu vrati bar onoliko koloko je od njega uzeto a po moguccnosti i malo visse. Tada cce nam svake godine biti malo bolje nego prethodne. Moramo sami da ressavamo probleme koje imamo a ne da je uvek neko drugi kriv ssto je nama losse.
 
Poslednja izmena:
Ja sam voćke prihranio sa rastvorom od razložene/raspadnute koprive, gaveza, raznoraznih plodova i očišćenih kora od raznih plodova, lubenica, paradajz, raznih trava, maslačka, preslica (rastavić)...bilo je dodato i malo slavola... Osećalo se samo tako... uveče kad dođem kući ne mogu miris da isteram iz nosa...
Mešao sam 0.5l tog rastvora na 10 litara vode za nove sadnice i 0.25l na 10 litara vode na starim sadnicama...
 
Drugari, kakva su vam iskustva sa đubrivima kutina imaju 6-12-18 po 52 din,kg u mom kraju teško se dolazi do tih voćarskih :) :).
 
Pozdrav forumasi..

Odneo sam zemljiste pre neki dan na analizu, i sad cekam rezultate da vidim sta joj fali.. Na toj parceli cu saditi Visnju Sumadinku, pa me zanima da li smem izbaciti stajsko djubrivo (Kravlje, dobro zgorelo) ili da cekam rezultate pa onda odraditi sta mi budu preporucili.. Ja sam mislio izbaciti to , pa onda cekati da vidim sta mu fali jos, pa da dodam ili vestaka ili sta mi vec kazu pa da ga zaorem... I koju firmu vestackog djubriva vi preporucujete? :ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
ovako nadjubrio sam vocnjak sa vestakom e sad imam svake nedelje po jednu tonu svezeg kokosijeg stanjka dali smem ja ta stajnjak da primer bacim u aprilu ili maju hteo bih sa ovom kombinacijom da zaobidjem kan ako je moguce u pitanju su mlade visnje ulaze u trecu vegetaciju hvala u napred za svaki savet
 
Svež kokošiji nema šta da traži u voćnjaku, pogotovo u aprilu maju. Njega skupljaj da dobro pregori i ubacuj i druge materije tako da dobiješ dobar kompost za jesen.
 
ok oktopode znaci tako hvala na savetu e sad imam drugu kombinaciju sad bi za koji dan moj prijatel ima farmu svinja e sad on ima cisternu sta mislite dali je pametno mlad vocnjak djubriti sa svinjskom osokom ili kako vec ga nazivaju aj da mu kazemo djubre ali meni je strah posto sam video da ta cisterna jako prska sa svih strana a okupace mi sigurno sadnice sad dali ce smetati to djubre ako bude na nijma i dali ima neke koristi od ovakvog tipa djubrenja hvala u napred za svaki savet
 
Poslednja izmena:
Koliko bacate veštačkog đubreta u jesen? Pitam jer mi voće ulazi u 4 sezonu, planirao sam oko 300g po voćki međutim neki od zaštitara sa kojima se konsultujem kažu da nema potrebe za više od 200g po biljci...
 
uzunche je napisao(la):
Koliko bacate veštačkog đubreta u jesen? Pitam jer mi voće ulazi u 4 sezonu, planirao sam oko 300g po voćki međutim neki od zaštitara sa kojima se konsultujem kažu da nema potrebe za više od 200g po biljci...
Kliknite za proširenje...

Ja sam za kajsije koje ulaze u 5. godinu bacao po 250 gr djubriva 6 : 12: 24 + 6 S ali sam prosle godine bacao i stajsko djubrivo. Za visnje koje ulaze u trecu godinu sam bacao po 150 gr kao i za kajsije koje ulaze u drugu stim sto zam za te kajsije bacao i pepeo i stajsko djubrivo. Mislim da je 200 gr dovoljno za tvoje voce.
 
Naravno odokativno, na osnovu svog i tudjeg iskustva.
Pa ne mislis valjda da bi pred svako bacanje djubriva trebalo raditi analizu. Valjda je jednom u 3 godine dovoljno.
 
Sloba31 je napisao(la):
Naravno odokativno, na osnovu svog i tudjeg iskustva.
Pa ne mislis valjda da bi pred svako bacanje djubriva trebalo raditi analizu. Valjda je jednom u 3 godine dovoljno.
Kliknite za proširenje...

Hvala na odgovoru:ppozdrav: Ne mogu da kazem da je dovoljno jer to zavisi od slucaja, slozicete se, ali ako je zemlja adekvatnog kvaliteta, nije menjana biljna kultura i ostali uslovi su konstantni (npr. plavljenje, grad itd.) to moze biti dovoljno.

Bitno je samo da ste prvi put/bar jednom uradili kompletnu analizu zemlje i lista i videli STA (koliko) biljka usvoji a STA (koliko) ostane u zemljistu nakon jedne sezone i na osnovu toga sada znate i dodajete "odokativno" onoliko koliko treba i cega treba. Imajte u vidu kada radite analizu bilo lista ili zemljista da biljci treba 17 hranljivih elemenata (mikroelementi i makroelementi) i SVI SU APSOLUTNO NEOPHODNI PODJEDNAKO, dakle esencijalni su. To sto azot, fosfor i kalijum biljka usvaja u vecoj kolicini i sto se u vecini analiza samo oni rade, naravno da NE znaci da su oni bitniji od cinka, bora, mangana ird. koje biljka usvaja znatno manje.

Sve ovo pisem ukoliko se iole ozbiljno bavite vocarstvom i od toga delimicno/potpuno zivite, a ukoliko je to samo nesto za kucnu upotrebu/konzumaciju - mnogi su preziveli i prezivece i bez toga:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Ako je 4ta godina treba baciti rasturivacem (ciklonom) 600kg/ha. Tako su mene savetovali. Ako bacas rucno oko stabla moze i manje, ali ja mislim da je najbolje rasturiti preko cele povrsine...

- - - - - - - - - -

Pseudomonas je napisao(la):
Hvala na odgovoru:ppozdrav: Ne mogu da kazem da je dovoljno jer to zavisi od slucaja, slozicete se, ali ako je zemlja adekvatnog kvaliteta, nije menjana biljna kultura i ostali uslovi su konstantni (npr. plavljenje, grad itd.) to je sasvim dovoljno i upravu ste.

Bitno je samo da ste prvi put/bar jednom uradili kompletnu analizu zemlje i lista i videli STA (koliko) biljka usvoji a STA (koliko) ostane u zemljistu nakon jedne sezone i na osnovu toga sada znate i dodajete "odokativno" onoliko koliko treba i cega treba. Imajte u vidu kada radite analizu bilo lista ili zemljista da biljci treba 17 hranljivih elemenata (mikroelementi i makroelementi) i SVI SU APSOLUTNO NEOPHODNI PODJEDNAKO, dakle esencijalni su. To sto azot, fosfor i kalijum biljka usvaja u vecoj kolicini i sto se u vecini analiza samo oni rade, naravno da NE znaci da su oni bitniji od cinka, bora, mangana ird. koje biljka usvaja znatno manje.

Sve ovo pisem ukoliko se iole ozbiljno bavite vocarstvom i od toga delimicno/potpuno zivite, a ukoliko je to samo nesto za kucnu upotrebu/konzumaciju - mnogi su preziveli i prezivece i bez toga:ppozdrav:
Kliknite za proširenje...


Druze apsolutno se slazem sa tobom, bez analize apsolutno ne znas sta, koliko i cega baciti. E sad, postoji i drugi problem (recimo kod mene) na pojedinim parcelama imam po 3-4 tipa razlicitog zemljista, tu od analize nema nikakve vajde djubrim odokativno pa kako bude...
 
Pseudomonas je napisao(la):
Hvala na odgovoru:ppozdrav: Ne mogu da kazem da je dovoljno jer to zavisi od slucaja, slozicete se, ali ako je zemlja adekvatnog kvaliteta, nije menjana biljna kultura i ostali uslovi su konstantni (npr. plavljenje, grad itd.) to moze biti dovoljno. Bitno je samo da ste prvi put/bar jednom uradili kompletnu analizu zemlje i lista i videli STA (koliko) biljka usvoji a STA (koliko) ostane u zemljistu nakon jedne sezone i na osnovu toga sada znate i dodajete "odokativno" onoliko koliko treba i cega treba. Imajte u vidu kada radite analizu bilo lista ili zemljista da biljci treba 17 hranljivih elemenata (mikroelementi i makroelementi) i SVI SU APSOLUTNO NEOPHODNI PODJEDNAKO, dakle esencijalni su. To sto azot, fosfor i kalijum biljka usvaja u vecoj kolicini i sto se u vecini analiza samo oni rade, naravno da NE znaci da su oni bitniji od cinka, bora, mangana ird. koje biljka usvaja znatno manje. Sve ovo pisem ukoliko se iole ozbiljno bavite vocarstvom i od toga delimicno/potpuno zivite, a ukoliko je to samo nesto za kucnu upotrebu/konzumaciju - mnogi su preziveli i prezivece i bez toga:ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
Sve ovo mi je jako interesantno. Koliko kosta jedna takva kompletna analiza?
 
Pisacu u p.p. Vama ali naravno i svima koje zanima.

- - - - - - - - - -

Gorski Car - Da, jeste zanimljiv taj koncept sa vise razlicitih zemljista, susretao sam se sa tim problemom u vocnjaku gde je ta granica krivudava medju redovima. Ali nije razlika bila bas neka drasticna da se ne bi mogla primenti neka univerzlana agrotehnicka mera, nadam se da nije ni kod Vas taj slucaj. Ukoliko je manja povrsina, odokativna metoda je dobra.
U slucaju da imate drasticne razlike, i ne vredi ulagati u neke ozbiljne analize ali se moze npr. u poljoprivrednim stanicama ukoliko to rade besplatno, cisto da se i iz te male parcele izvuce neki maksimum, sa manje ulaganja.
 
Poslednja izmena:
Ja u jednoj njivi posred njive imam zemlju nalik na čist pesak, a ostala je normalna da tako kažem :D
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh