Ja sam mu zasad malo pojačo zaljevanje, kalcijuma dodajem 5 kg nedeljno na 1000m2, videćemo kasnije šta će biti.
Potrebe biljaka za hranljivim elementima
- Začetnik teme Raka Radovic
- Datum pokretanja
Ja sam mu zasad malo pojačo zaljevanje, kalcijuma dodajem 5 kg nedeljno na 1000m2, videćemo kasnije šta će biti.
Rasadu đubrim petnaesti dan posle nicanja a radim ga na substratu klasman. Biljka u substratu ima hrane negdje oko 15 dana i posle ga obavezno treba prihranjivati sa vodotopivim đurivima starter 15-30-15. svako drugo zaljevanje dodam đubrivo u dozi 1 gr na 1 litar vode.
JuRa
Član
Miladine sve je to ok ali kalcijum je slabo pokretan element najbolje je folijarno tako ga biljka svud usvoji a preko 1m visine ga nemoze povuci iz zemlje bar tako kazu.
siki2
Član
Miladine sve je to ok ali kalcijum je slabo pokretan element najbolje je folijarno tako ga biljka svud usvoji a preko 1m visine ga nemoze povuci iz zemlje bar tako kazu.
Kalcij jeste slabo pokretan ali zato se mora dodavat kalijum koji pomaže da kalcijum bude pokretljiviji i lakše dostupan biljci a jedina gnojiva koja se mogu mješati su kalcijum i kalijum.
JuRa
Član
siki2
jeste ali kada treba brzo delovati onda folijarno i tada se ne mesa sa drugim djubrivima a inace se slazem
jeste ali kada treba brzo delovati onda folijarno i tada se ne mesa sa drugim djubrivima a inace se slazem
Ja svu prihranu dajem kroz sistem KPK, ima najmanje 6-7 godina kako ne prihranjujem preko lista, ne smatram da to nije dobro naprotiv ali imam puno plastenika pa mi je to valiki posao. Trudim se da kroz sistem dam ono što treba na vrijeme. A što se tiče kalcijuma to prvi put čujem da biljka preko 1m visine nemože da usvaja kalcijum. To ćemo da saznamo od Yarinog menadžera, on je poloprivredni inženjer i on to sigurno zna, pošto stalno luta po Evropi valjda je od njih nešto naučio.
JuRa
Član
Kako god da bilo nikakav problem nije kada se prska da se ubaci kalcijum ili magnezijum ne moze da skodi.
Iz licnog iskustva ne bih bas mnogo verovao menadzerima koji prodaju odredjeno djubrivo.Ima tu i dobrih i postenih ljudi ali biznis je biznis.Doduse i kalcijum nije skup tako da nije problem ni pustati ga redovno kroz kap.
Iz licnog iskustva ne bih bas mnogo verovao menadzerima koji prodaju odredjeno djubrivo.Ima tu i dobrih i postenih ljudi ali biznis je biznis.Doduse i kalcijum nije skup tako da nije problem ni pustati ga redovno kroz kap.
Nije ono loše ubaciti prihranu(usputno) uz prskanje ali sa bakrenim preparatima nemože sa enidorom (protiv pauka) nemože, Kad pršćem protiv botritisa ubacujem neki insekticid onda neznam dali smijem i treći preparat, tako da tu ima malo mjesta za prihranu. Ja se malo bojim tog miješanja preparata, a još niko od struke to nije dobro prostudiro.
JuRa.Miladine sve je to ok ali kalcijum je slabo pokretan element najbolje je folijarno tako ga biljka svud usvoji a preko 1m visine ga nemoze povuci iz zemlje bar tako kazu.
Danas sam dobio odgovor što si ti čuo da biljka preko 1m visine nemože da usvoji kalcijum, stručnjak kaže da je to glupost.
JuRa
Član
Miladine
ne zelim sa nikim da se ubedjujem i prepucavam oko toga,ali da razmotrimo problem na ovaj nacin.Ima strucnjaka i strucnjaka nisu svi isti i ne znaju svi sve itd.Jedan kaze da biljka ne moze da digne kalcijum preko meter a drugi kaze da moze,ko je u pravu ne znam ali sam te price cuo i od profesora sa fakulteta pa sad ako je taj tvoj onaj pravi onda ti ne trebaju saveti nas obicnih smrtnika koji nemaju takve probleme.E sad ako taj tvoj strucnjak nije u pravu ti onda nemas taj efekat koji mislis da imas i tu je opet problem.Ja bih ipak povremeno praktikovao folijarnu primenu bar za svaki slucaj.
ne zelim sa nikim da se ubedjujem i prepucavam oko toga,ali da razmotrimo problem na ovaj nacin.Ima strucnjaka i strucnjaka nisu svi isti i ne znaju svi sve itd.Jedan kaze da biljka ne moze da digne kalcijum preko meter a drugi kaze da moze,ko je u pravu ne znam ali sam te price cuo i od profesora sa fakulteta pa sad ako je taj tvoj onaj pravi onda ti ne trebaju saveti nas obicnih smrtnika koji nemaju takve probleme.E sad ako taj tvoj strucnjak nije u pravu ti onda nemas taj efekat koji mislis da imas i tu je opet problem.Ja bih ipak povremeno praktikovao folijarnu primenu bar za svaki slucaj.
ljubek
Član
ma jura u pravu si ima sto mišljenja za kalcijum i ja se takođe slažem sa tobom.kod mene u plasteniku nikada nije bilo nedostatka kalcijuma na plodovima paprike i paradajza a u zemlji ga ima 7.2.dok na njivi ima 1.8 i redovno imam problema sa paprikom.
komercijalizacija priče o kalcijum nitratu je verovatno po meni išla na ruku trgovaca a pitam ja njih kako se paprika proizvodila pre 30 godina kada niko nije imao pojma o kalciju i nedostacima....
komercijalizacija priče o kalcijum nitratu je verovatno po meni išla na ruku trgovaca a pitam ja njih kako se paprika proizvodila pre 30 godina kada niko nije imao pojma o kalciju i nedostacima....
topalovic
Moderator
Proizvodila se tako sto neko izruci 40t stajnaka na njivu i onda kada rasadi papriku zaliva sirokom vodom(sirce) a voda sve minerale i materije koje su vodorastvorljive rastopi i one su tu biljkama.A danas nam prodaju sisteme kap po kap pa uz njih lepo ide tehnologija djubrenja jer traka za zalivanje moze da nakaplje samo tridesetak santima i biljka potrosi hranu za nedelju dana.Pa onda fali ovaj element pa fali onaj,nefali ni jedan nego probajte zalite sirokom vodom i videce te za dva zalivanja kako se biljka oporavi i moze da prodje i bez kalijuma i bez kalcijuma....
@Topalovicu potpuno se slazem sa tobom ali to mogu samo pojedinci da rade koji imaju punu kucu radne snage.Kod mene ti je u kuci za stolom kad je rucak nas sestero a na njivi ja sam,pa kad bi jos sam svaki dan nosio cijevi imao bi dvije grbe na ledjima.
E topalović svaka čast. Ovo što si napisao svaka je na mjestu, mene ova tehnologija Kpk i vodotopivo đubre pojede. Da se malo vratim unazad negdje 2000 g, radio sam papriku čak i bez stajnjaka đubrio sam samo našom petneskom i kanom a zaljevao sa rinka pištoljima. Prinos sam postizao oko 8 tona na 1000m2. Kada sam počeo raditi na sistemu KPK i vodotopivim đubrivom (koje me koštalo duplo više od petneske) nijedne godine nisam mogao postići stare prinose. I na kraju sam zabatalio potpuno vanjsku proizvodnju. Sad a radim samo plastenike a tu je đubrenje nenormalno skupo. Kod mene neki ljudi proturuju petnesku i kan kroz sistem ali nemam pravi podataka koliko je to uspiješno.
topalovic
Moderator
Miladine nemoj ni probati ja ovu nasu petnesticu nisam mogao ni rastvoriti a sa kanom sam zapusio bar 1000 metara traka.Ja samo AN i UREJU rasvaram i doziram i to samo krastavcima i nekom lisnatom povrcu tako da tije moj savet da nepokusavas
topalovic
Moderator
izvinjavam se dzonik nije sirce nego "širce" i "širokom vodom" stari povrtari znaju sta to znaci pusti se voda i onda se brazdama navodi u leju gde je rasadjivano povrce.To sa sirćetom nije losa zamisao vidjao sam ljude koji su prepravljali stare hlorinatore i umesto hlora stavljali jabukovo sirće
siki2
Član
Topaloviću nisi u pravu za kan i petnajsticu. Jedno i drugo gnojivo ima dio koji se nemože otopiti ali zato niti jedno gnojivo ne puštaš isti dan pogotovo ureu koja može služiti i za hlađenje pive. Kan i petnajsticu ja koristim svake godine i bude dobro samo moraš ga otopiti i ostaviti jedan dan da se slegne i paziti da se talog ne digne prilikom korištenja. A o uspjehu gnojidbe ovim sistemom nije potrebno puno govoriti.
Znam topalović da je problem sa talogom, a šta misliš dali bi valjalo rastapati đubre od Yare ali ono u granulama koje je duplo jeftinije od onog vodotopivog. Ali varijanta da se rastopi dan prije pa da se povuče kad se slegne talog. Pošto imam prijatelja hemičara koji radi na ispitivanju voda mogao bi sa njim da uradim analizu kada se slegne talog od đubriva šta ostaje u bistroj vodi.
