Pokrovni usevi

Jel dovoljno 3 litre totala na ha
 
Ne znam stvarno, idem na normu sa bočice, pa spram mase - manja doza kad je ređe, jača doza kad je gušća masa. Ovo je 5l na ha.
 
Rabadzija je napisao(la):
Jednu parcelu cu ciklonom razbaciti i preci setvospremacem a drugu cu posejati zitnom sejacicom
Smesa na 30 jutara ( 200 kg krmni bob;240 kg ovas;200 kg jari stocni grasak; 100 kg jara grahorica)

f86606488ac78f7d52803d42a918e262.jpg
Kliknite za proširenje...
Da li je to bilo izuzetno mala količina za 30 kj ?
 
iwanho je napisao(la):
Ako se prerano posije osjemeni se prije nego dođe vrijema za oranje. U tom slučaju na proljeće nikne kao korov.
Tonchi je dao dosta veliko razdoblje za sjetvu. Moje iskustvo je uglavnom iza 15.8. za zaoravanje krajem 10. do polovice 11. mjeseca.
Kliknite za proširenje...
Zimsko (duboko) oranje je preporučljivo da se radi već od početka septembra. Bolje je u septembru orati nego u decembru
 
Kod mene nije taj slučaj. Ako nakon oranja prođe više od 5 mjeseci, tlo se previše slegne. Kao da i nije orano. S obzirom na to da je sjetva obično oko 20. 4., izbjegavam oranje prije sredine studenog. Ove zime sam orao prije 3 mjeseca i sad je odlično stanje tla. Provjerio na jednom dijelu prekjučer kad smo posadili krumpir.
Vjerojatno je do tipa zemlje.
 
Zemljište i treba da se slegne posle oranja. 95% kolega greši čak i u spremanju za setvu, idu preduboko i korenje se muči sa previše rastresitom zemljom
 
Meni se najbolje pokazalo zimsko oranje duboke brazde (12. ili 1. mjesec). Jesensko ne. Ako je kod Vas drukčije, nitko vam ne brani da orete kad vam odgovara. Što se mene tiče može odmah poslije žetve ječma ili pšenice.
Malo smo zabrazdili u off.
 
Za vreme oranja se ograđujem na veliku većinu tipova zejišta na teritoriji današnje Vojvodine. Uskoro će nas stimulisati da ne oremo, a posle će nas naterati. Od sledeće godine u IPARD-u kreće mera 4.
 
Mere u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine, klime i organske proizvodnje. Pojednostavljeno, ono što se primenjuje u EU da neki % površina u tekućoj godini ne ubiremo usev, ima 1.000 kombnacija. I da za to budemo plaćeni. A sve to ima neodvojive veze i sa ovom temom. Ima na internetu. NiIje još donet pravilnik. Trebalo je da krene sa primenom ove godine, a i ranijih godina. Stalno odlažu. Na Tari su gospoda iz IPARD-a rekla da će sigurno biti skedeće godine. Sve je to dobro ako se dobro snađeš, isto kao sa subvencijama. Mnogo čitanja, razmene iskustava i učenja.
 
Славко штета што ниси завршио медицину Увези слегања нисам сигуран ти сејеш соју и она има неке квржицезнам да је нека бактерија на слово р незнам ни латински ни енглески и она узима азот из ваздуха ја онако сељачки закључујем да је растресито боље за соју него сабијено У вези науке сећаш се кад смо били мали како су научници цртали диносаурусе као носороге а сад као ћурке ја то онако сељачки закључујем а има и она пословица чије је гробље највеће
 
baderljica je napisao(la):
Za vreme oranja se ograđujem na veliku većinu tipova zejišta na teritoriji današnje Vojvodine. Uskoro će nas stimulisati da ne oremo, a posle će nas naterati. Od sledeće godine u IPARD-u kreće mera 4.
Kliknite za proširenje...
Tacno tako...juce sam na HRT-u gledao emisiju o poljoprivredi...250 evra/ha dobijaju Hrvati da rade redukovanu obradu zemljista.
 
Koristan alat, bez da se ide u školu je penetrometar i sva priča o sabijenosti i rastresitosti je prost osećaj ako se ne meri. Penetrometar ima u Metronu, košta 300€: https://metrongroup.eu/single.php?lang=sr&cat=6|0|0&uid=62

Evo neke moje beleške pre nego što sam ga pazario:

  • Biljke ne idu dalje od 250-300psi sabijenosti
  • Većina penetrometara ima zelenu skalu do 200psi
  • Najviše aktivnosti imaš do zone od 200psi, tako da zabijaš penetrometar dok ne dođeš do te vrednosti. Kada dođeš, staneš i izmeriš dubinu na kojoj si je našao. To je dubina do koje će koreni sistem imati najviše aktivnosti
Plug se ne koristi za rešavanje sabijenosti, osim u slučajevima kada je sabijenost nalazi na dubini oranja. Kod nas je češće tik ispod dubine oranja, jer se tu stvara plužni đon.

Plužni đon se razbija podrivačem, tako što se prodriva na dubini plužnog đona, ne niže. Npr, ako je plužni đon na dubini od 28 do 32cm, treba da se podriva na ~30cm, kako bi čelik išao kroz sam sabijeni sloj. Dublje od toga može da napravi veći problem, jer može da doda sabijanje odozdo, bez da razbije sam sabijeni sloj celom površinom.

Izvor (većeg dela) informacija:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh