To tik ispod dubine oranja sto pise je zbog toga sto plug najvise stvara pluzni djon.Sada ce mnogi ostati u cudu ali plaz i peta na plugu najvise sabijaju zemljiste u tom delu i zato se i nalazi tik ispod dubine oranja.To je objasnjenje,e sad postoje sistemi i projekti koji bi uspesno mogli da daleko unaprede poljoprivredu u svim segmentima pa i tu degradaciju zemljista svakodnevnu aliiiiii,postoji to jedno veliko ALI,to nikoga zivog na svetu ne zanima jer tu nema marketinga i profita kompanija i instituta.Ustvari ima ali ih ne zanima jer korporacije diktiraju njihove smernice i ide se ka totalnom degradiranju zemljista u svim segmentima sto petrohemijom sto nepravilnom obradom itd......
Pokrovni usevi
- Začetnik teme Rabadzija
- Datum pokretanja
Svedoci smo ozbiljnih klimatskih promena usled kojih nam zemljište brzo gubi vlagu, kvalitet, a samim tim nam opadaju prinosi. U ovom videu ću vam pokazati jedno od rešenja kako sačuvati deo vlage,kako uticati na povećanje prinosa, smanjiti troškove kod upotrebe azota i pesticida, redukovati upotrebu mehanizacije, a samim tim i na povećanje profita. Sve ovo se postiže setvom u POKROVNI USEV i danas ćete videti setvu soje u mešavinu raži, grahorice i stočnog graška. Hvala što ste pogledali video, za još zanimljivog sadržaja lajkujte video,komentarišite i pretplatite se na moj kanal! Copyright © 2023. youtube.radoslav adamovic - All rights reserved.
Poslednja izmena:
Kajkat
Član
Bravo za Slavka i bravo za snimak. 
Ovde je sve školski - sečka, uduplani točkovi napred i nazad, sejačica sa svim potrebnim radnim organima, uključujući i nazubljene zatvarače nazad. Dubok naklon.
Ja sam probao "u zeleno" ove godine prvi put, zato što je bilo dosta vlage, kao što Slavno kaže. Ta soja mi se još uvek igra sa živcima (neravnomerno nicanje) iako je seme otišlo na odgovarajuću dubinu i u vlagu. Seme je dosta nejednako bilo, slabija je i klijavost. Verovatno je za probu tog tipa trebalo ići sa nečim zdravijim i proverenijim, živci da ne stradaju.
Ovde je sve školski - sečka, uduplani točkovi napred i nazad, sejačica sa svim potrebnim radnim organima, uključujući i nazubljene zatvarače nazad. Dubok naklon.Ja sam probao "u zeleno" ove godine prvi put, zato što je bilo dosta vlage, kao što Slavno kaže. Ta soja mi se još uvek igra sa živcima (neravnomerno nicanje) iako je seme otišlo na odgovarajuću dubinu i u vlagu. Seme je dosta nejednako bilo, slabija je i klijavost. Verovatno je za probu tog tipa trebalo ići sa nečim zdravijim i proverenijim, živci da ne stradaju.
Do unazad tjedan dana sviđao mi se ovakav način obrade tla, 'no till', sijanje u pokrovne usjeve itd i bio sam siguran da ćemo ga i mi jednog dana probati (jedino što nas dotad odvlačilo od toga je upotreba glifosata :S), al nakon razgovora s kolegom blizu mene koji se s tim bavi 8 god tj ove godine odustaje od toga a i vjv od poljoprivrede (jer nakupilo se poprilično dugova otkako je prešao na notill :/ )! Njegove riječi: ''BEZ KIŠE NIŠTA''
On je krenio na nagovor kolege s faksa, 2015-te (njegov kolega 2013-te....tj sada su i šogori). NJegov šogor je uspio, on je već bio vidio razlike u većem prinosu nakon 2-3g, bolja struktura tla itd...razlog kaže kolega i sam šogor njegov, kiša i redovne mjesečne padaline kojih npr u mom kraju nema (prošle godine moj kraj 115dana u ljetnom periodu bez kapi kiše...)
Kolega prošle sušne godine u no till soji imao 250kg/ha prinos a kukuruz 2t/ha...(mi ostali 900kg-2,5t/ha soja, kukuruz 4-10t/Ha)
Šogor njegov prošle godine u notill soji 4,5 t/ha a kukuruz notill 12,5 t/ha.
Najveći problem kaže kolega je klijavost i nejednoliko nicanje, iako ima odličnu vaderstad sijačicu dok mu šogor npr sije s nekom lošijom turskom...
Probao je kolega i malčirat i povaljat pokrovni usjev pa sjetva s vaderstad, u biti radili su sve isto, od redovne analize tla, špricanja,sijanja itd al bez kiše tj redovne mjesečne kiše od notilla ništa....
Nakon dugog razgovora s njim moj neki a i njihov zaključak je, da takav način obrade najviše odgovara tlima koji dugo zadržavaju vlagu/vodu (npr tamo gdje u 4-om mj u pšenici kad idu u prihranu/prskanje im leži voda) i područja koja nemaju duge periode bez kiše
Prema njima i njihovo iskustvo:
Prednosti notilla: ušteda goriva i vremena jako velika, samim tim i troškovi održavanja mehanizacije, ljeti kad padne kiša duže se vlaga zadržava
Nedostaci: veća upotreba kemije poprilično..(prvenstveno fungicida i insekticida, dok herbicida ovisi o godini, nekad više nekad manje, ali većinom više)...preskupa mehanizacija
Evo podijelio sam s vama njihovo iskustvo (period od 8-10g mislim da je sasvim dobar pokazatelj) i ono što sam čuo od kolege pa će možda nekome pomoći!
Tako da savjet svima, oprezno s tim i sretno
On je krenio na nagovor kolege s faksa, 2015-te (njegov kolega 2013-te....tj sada su i šogori). NJegov šogor je uspio, on je već bio vidio razlike u većem prinosu nakon 2-3g, bolja struktura tla itd...razlog kaže kolega i sam šogor njegov, kiša i redovne mjesečne padaline kojih npr u mom kraju nema (prošle godine moj kraj 115dana u ljetnom periodu bez kapi kiše...)
Kolega prošle sušne godine u no till soji imao 250kg/ha prinos a kukuruz 2t/ha...(mi ostali 900kg-2,5t/ha soja, kukuruz 4-10t/Ha)
Šogor njegov prošle godine u notill soji 4,5 t/ha a kukuruz notill 12,5 t/ha.
Najveći problem kaže kolega je klijavost i nejednoliko nicanje, iako ima odličnu vaderstad sijačicu dok mu šogor npr sije s nekom lošijom turskom...
Probao je kolega i malčirat i povaljat pokrovni usjev pa sjetva s vaderstad, u biti radili su sve isto, od redovne analize tla, špricanja,sijanja itd al bez kiše tj redovne mjesečne kiše od notilla ništa....
Nakon dugog razgovora s njim moj neki a i njihov zaključak je, da takav način obrade najviše odgovara tlima koji dugo zadržavaju vlagu/vodu (npr tamo gdje u 4-om mj u pšenici kad idu u prihranu/prskanje im leži voda) i područja koja nemaju duge periode bez kiše
Prema njima i njihovo iskustvo:
Prednosti notilla: ušteda goriva i vremena jako velika, samim tim i troškovi održavanja mehanizacije, ljeti kad padne kiša duže se vlaga zadržava
Nedostaci: veća upotreba kemije poprilično..(prvenstveno fungicida i insekticida, dok herbicida ovisi o godini, nekad više nekad manje, ali većinom više)...preskupa mehanizacija
Evo podijelio sam s vama njihovo iskustvo (period od 8-10g mislim da je sasvim dobar pokazatelj) i ono što sam čuo od kolege pa će možda nekome pomoći!
Tako da savjet svima, oprezno s tim i sretno
Tonchi
Član
@mbasaric
Slično razmišljam bar po viđenom.
Sad se guraju ti poticaji za ne oranje i takve konzervacijske obrade i kolega koji radi 500 ha isto duži niz godina radi min till i kaže realno da mu je na tome prinos manji cca 15%. Koristi Vaderstadt Topdown i Vaderstadt sijačice. To radi i dalje najviše zbog obima posla da sve stigne, ali dobar dio i ore. Ja sam isto isprobavao repicu i ista stvar, ako su padavine uspije, ako nisu, onda je vrlo slabo, pšenica obično uspije najviše i to nije problem kad je dosta vlage u jesen. Recimo Amerika je živila na no tillu, a sada su masovno počeli orati...
Slično razmišljam bar po viđenom.
Sad se guraju ti poticaji za ne oranje i takve konzervacijske obrade i kolega koji radi 500 ha isto duži niz godina radi min till i kaže realno da mu je na tome prinos manji cca 15%. Koristi Vaderstadt Topdown i Vaderstadt sijačice. To radi i dalje najviše zbog obima posla da sve stigne, ali dobar dio i ore. Ja sam isto isprobavao repicu i ista stvar, ako su padavine uspije, ako nisu, onda je vrlo slabo, pšenica obično uspije najviše i to nije problem kad je dosta vlage u jesen. Recimo Amerika je živila na no tillu, a sada su masovno počeli orati...
iwanho
Član
Kako bi djelovalo podrivanje na 60+ cm jednom godišnje, ili svake druge godine? Dakle puno reducirana obrada. Omogućilo bi dublje natapanje kišnicom, a gornji sloj bi uvijek ostao gornji.
Kajkat
Član
Ne treba mešati min-till i no-till. Koliko god da je obrada redukovana, gubi se veći deo efekta izbacivanja svog čelika (osim koliko treba da sejačica ubaci seme). Sa min-till si na dve stolice, a to obično znači da nećeš videti željene rezultate misleći da radiš nešto dobro.
Ove godine u setvi smo često čeprkali, tražili seme i uredno nalazili gliste na njivama gde nije išao čelik u zemlju. Na tanjiranim i obrađivanim "u full-u" (plug, setvospremač, drljača) nismo ni jednu našli tražeći seme. Odradio sam uzorkovanje na par njiva i zabeležio procenat organske materije i pH vrednost. Izbacujem čelik skroz sa tih njiva, plodored sa pokrovima, pa ću za 4 godine videti kreće li se to u smeru u kome želim. Sve ostalo je površno, odokativno i impulsivno (igra ti se nešto sa živcima, pa pribegneš čeliku i onda otpiši test).
Strnine su mi uglavnom no-till, a širokorednim se tek učim na par parcela, ali i tu planiram da skroz pređem, samo da se naučim setvi. Ovde se seje kukuruz u mešavinu pokrovnih biljaka (krmni bob je subzijen posle, dikambom):
Uredao se i u toj botaničkoj bašti, ali mi ne pade na pamet da ga uslika u obilasku. Sledeći put kad prođem, slikam pa kačim.
Ove godine u setvi smo često čeprkali, tražili seme i uredno nalazili gliste na njivama gde nije išao čelik u zemlju. Na tanjiranim i obrađivanim "u full-u" (plug, setvospremač, drljača) nismo ni jednu našli tražeći seme. Odradio sam uzorkovanje na par njiva i zabeležio procenat organske materije i pH vrednost. Izbacujem čelik skroz sa tih njiva, plodored sa pokrovima, pa ću za 4 godine videti kreće li se to u smeru u kome želim. Sve ostalo je površno, odokativno i impulsivno (igra ti se nešto sa živcima, pa pribegneš čeliku i onda otpiši test).
Strnine su mi uglavnom no-till, a širokorednim se tek učim na par parcela, ali i tu planiram da skroz pređem, samo da se naučim setvi. Ovde se seje kukuruz u mešavinu pokrovnih biljaka (krmni bob je subzijen posle, dikambom):
Uredao se i u toj botaničkoj bašti, ali mi ne pade na pamet da ga uslika u obilasku. Sledeći put kad prođem, slikam pa kačim.
Poslednja izmena:
zadnjih 5-6 dana sam baš puno puno istraživao na temu ovoga, uzimajući u obzir količinu padalina, tip tla i način obrade u Americi po regijama i dostupnim višegodišnjim podacima i došao skoro do istog zaključka kao i moj kolega (i njegov šogor) koji su to osjetili na vlastitoj koži...
Kroz godine (zadnjih 30-40g) područja u Americi koja imaju redovne padaline su bila 95% no till system, a područja sa dužim sušnim razdobljima su većinom njihov tillage system (tanjurače, gruberi, sjetvospremači, riperi......) ili ta sušnija područja s manjom godišnjom količinom padalina su u strip tillu ili notill uz navodnjavanje!
@Tonchi
Sto se tiče ovoga ''Recimo Amerika je živila na no tillu, a sada su masovno počeli orati...'', u pravu si, ovo se primjeti u područjima koja su prije imala redovne padaline kroz godine i sad su ih zahvatile sušne godine i vraćaju se većinom na ''chisel plough'' a to je gruber kod nas (iako ima poprilično slučajeva da oru i sa pravim plugovima)
Maloprije sam čuo da i firma Vupik kod nas velika, zbog tih poticaja jesenas prešli u konverzacijsku i posijali s vaderstadt u pokrovni usjev, evo nakon 4tj od sjetve, pričaju njihovi radnici, nicanje soje 40% a kukuruza još lošije :/
JEDNOSTAVNO BEZ KIŠE / VODE NEMA ŽIVOTA....
Po meni no till uspijeva jedino uz kišu + gmo sjeme.....
Kajkat
Član
Maxima 2 je 150kg pritiska. No-till kukuruz u pokrov (slika gore) je bio zadat na 8.5cm, ali nije išla toliko. Seme smo nalazili na 5-6cm dubine.
Nema problema da poseje na zadatu dubinu ako je pre nje išao nekakav čelik.
Kada namestiš menjač na 65 hiljada, kontrola setve pokazuje da poseje između 63 i 65.5 hiljada. Računam da je dobro jer je mehanička, prenos ide sa pogonskih točkova, a možeš ceo dan da izlaziš iz traktora i mrdaš čistače da bi raspon suzio, a toliko dokoni nismo.
Gledaću da joj nabacim jedan disk napred, uparen sa čistačima, da prvi reže. Mislim da onda neće biti problema sa dubinom.
Ono što je u no-till setvi često veći problem od otvaranja brazdice je zatvaranje. Gumeni rade posao tek za dovoljan 2 ocenu. Trebaju diskovi sa šiljcima, kao što Slavko ima na svojoj, pa i to treba da nabavim. Bar jedan u paru treba da ima šiljke.
Nema problema da poseje na zadatu dubinu ako je pre nje išao nekakav čelik.
Kada namestiš menjač na 65 hiljada, kontrola setve pokazuje da poseje između 63 i 65.5 hiljada. Računam da je dobro jer je mehanička, prenos ide sa pogonskih točkova, a možeš ceo dan da izlaziš iz traktora i mrdaš čistače da bi raspon suzio, a toliko dokoni nismo.
Gledaću da joj nabacim jedan disk napred, uparen sa čistačima, da prvi reže. Mislim da onda neće biti problema sa dubinom.
Ono što je u no-till setvi često veći problem od otvaranja brazdice je zatvaranje. Gumeni rade posao tek za dovoljan 2 ocenu. Trebaju diskovi sa šiljcima, kao što Slavko ima na svojoj, pa i to treba da nabavim. Bar jedan u paru treba da ima šiljke.
iwanho
Član
Nisam mislio na testiranje no-till, nego na korekciju zbog nedostatka padavina. Duboko podrivanje omogućuje veću akumulaciju vlage u tlu, a valjak iza podrivača izravnava i usitnjuje tanki gornji sloj. Puno tanji nego tanjurače. Gliste vole biološki aktivno tlo. Ako nije dovoljno gnojeno stajnjakom, nema glista. To je samo moje skromno razmišljanje, bazirano na prethodnim postovima vezanim uz problem nedovoljnih padavina za no-till.
Sapatnik
Član
Kajkat
Član
@iwanho Savet koji sam dobio je da se prvi put prođe podrivačem i da se odatle sabijenost rešava biljkama. Nisam poslušao taj savet. U moje njive podrivač nije ušao, a najdublje što je išao čelik ove godine je 15cm (kratka tanjirača). Imam jednu uzoranu, takva kupljena, mi spremali posle.
Na par njiva gde sam prolazio penetrometrom nisam primetio sabijenost veću od 200psi do dubine od 70cm. Čelik tu ne treba, treba samo dobra sejačica.
Što se vlage tiče, jedna škola razmišljanja kaže da sve što možeš da uradiš da povećaš organsku materiju takođe diže i sposobnost zemlje da drži vodu. Ima dosta materijala koji se time bave, evo prvi koji Google izbacuje:
www.nrdc.org
Tom logikom treba da smanjiš ili izbaciš operacije koje smanjuju količinu organske materije - mehanička obrada, sklanjanje žetvenih ostatak sa njive itd. Ja sam priklonjeniji toj školi, ali ne mogu da pokažem na svojim njivama jer sam skoro krenuo. Računam da ću sigurnije moći da stanem iza nekih stavova tek kada prođem dva kruga u plodoredu (kukuruz soja žito, sa pokrovima između).
Na par njiva gde sam prolazio penetrometrom nisam primetio sabijenost veću od 200psi do dubine od 70cm. Čelik tu ne treba, treba samo dobra sejačica.
Što se vlage tiče, jedna škola razmišljanja kaže da sve što možeš da uradiš da povećaš organsku materiju takođe diže i sposobnost zemlje da drži vodu. Ima dosta materijala koji se time bave, evo prvi koji Google izbacuje:
Organic Matter Can Improve Your Soil's Water Holding Capacity
Okay, soil nerds. I've seen this factoid everywhere, haven't you?"Each 1 percent increase in soil organic matter helps soil hold 20,000 gallons more water per acre."But NRDC's soil team wanted to learn more about how this works, and under what...
Tom logikom treba da smanjiš ili izbaciš operacije koje smanjuju količinu organske materije - mehanička obrada, sklanjanje žetvenih ostatak sa njive itd. Ja sam priklonjeniji toj školi, ali ne mogu da pokažem na svojim njivama jer sam skoro krenuo. Računam da ću sigurnije moći da stanem iza nekih stavova tek kada prođem dva kruga u plodoredu (kukuruz soja žito, sa pokrovima između).
sale ratar
Član
Sdužno poštovanje prema toj vrsti obrade i tvojim ubeđenjima ali to za gliste nisi u pravu, ja orem i izoravam redovno gliste a radim i sa gruberom , negde ti kolega grešiš ili se tešiš.
Kajkat
Član
@sale ratar Biće da grešim 
