Pokrovni usevi

Ni ko la je napisao(la):
Gliste idu gde je vlaga i slama, kao i u stajnjak sto su prisutne ...
Kliknite za proširenje...
Zanimljivo otkriće, ali si dao sam odgovor (VLAGA), džaba svi plugovi, gruberi, podrivači, čizeli, kombinatori, tilovi, minitilovi, striptilovi, notilovi i pitaj Boga šta sve bez vode, kad ti dođe 2012-17-22 sve je džaba ali no.
 
A nije bas dzabe ja sam odradio pola njive podrivac pola njive plugom gde je podrivano kukuruz je bio visi za 10cm nisam imao vremena da se bavim prinosom posebno, predpostavljam da je bilo vise vlage na podrivanom a i u svako prolece na gruberu mi vise vlage ima nego na oranom jer je zemlja konzervirana i ima slame od gore,ne znam da li si video da ljudi stavljaju slamu izmedju vrsta krompira po bastama da ne bih sunce peklo zemlju i isusivalo tlo tako i ovo pokusavamo da kopiramo kao neki suncobran je ta slama i ima nesto malo vise vlage zato se i vidjaju gliste na povrsini ima glista i u oranim njivama samo su verovatno na vecim dubinama ...
 
Slažem se sa tobom, ima više vlage ali je ta zemlja i hladnija sproleći u odnosu na orano i borba sa korovima je veća ako se radi samo gruberom bez oranja uopšte, kod mene na primer hoće na gruberisanom da sporije startuje kukuruz ali kasnije se to sve izjednači a to pripisujem tome da osnovno đubre nemogu gruberom uneti duboko kao kod oranja a i bilo je preskakanja sa osnovnim đubrenjem u 2017g. sve u svemu neke razlike u prinosu nisam primetio a što se tiče obrade ide možda malo brže i koja litra manje se potroši u zavisnosti od uslova mada moja mehanizacija je ciciban sčim rade ljudi i koliko je uloženo u nju.Ja strnjišta radim gruberom dok kukuruzišta i sojišta orem (sad soje više nemam) mada kad upekne leto sve to crkava, pratim ja ovde jednog koji već 10> godina radi samo gruberom i on ništa nema veće prinose nego ostali a i ako ima to je zbog redovnog đubrenja u fulu jer je daleko jači od mnogih i rade ozbiljno i opet u prošloj godini nisu imali ništa veće prinose.Prošle godine sam na oranju za pšenicu imao veće prinose od gruberisanog a ove godine je to slično tako da šaram a samo mi se nesviđa što nemogu osnovno đubre da unesem dublje i što deo žetvenih ostane odozgo i tako istrune i neznam da li to uopšte poboljšava kvalitet zemlje, za čuvanje vlage ok ali sve je to zanemarljivo pošto usev do kraja maja zatvori redove a to koliko gubimo i dobijamo ako su žetveni odozgo to je već za struku i oglede ali realne.Od kako zaoravam žetvene ostatke sam primetio da mi se zemlja lakše ore i lepše mrvi (rastresitija) a zaoravam već 15-ak godina, ja znam da neću time nešto popraviti zemlju ali mislim da je neću ni uništiti pošto sa veštačkim đubrenjem nema poravke strukture zemlje.Znam šta je stajnjak pošto smo 40g imali krupne stoke a sad samo neko svinče i koja ovca za sebe i to malo đubreta što iznesem se tačno ocrta i na kraju sve je to džaba bez vlage, ni gliste ni mikroorganizmi nemogu bez nje ni orano ni neorano.I ono što je kolega Slavko posejao u onu raž ili šta već bez višegodišnjeg praćenja i merenja je sve džaba pošto i taj predusev potroši velik deo vlage i hraniva i mehanizacija je preskupa za taj vid obrade i bez pomoći države je teško ostvarljivo i za veliku većinu nas a Slavko će to ispratiti realno i od njega ćete čuti realne komentare a ne od kojekakvih prodavaca tog tipa mehanizacije i kojekakvih manipulatora koji nemaju ni saksiju zemlje u kući a ne njivu a takvih je puno ali no.
 
Za stajnjak ni ne treba polemisati ne moze nista zamenuti, sto se tice vestaka np kod mene ide sistem ulaganje u psenicu sa azotom a posle kukuruz ide samo azot i posle opet psenica sa np i tako u krug i nema zaoravanja a svake godine P se spusta 5cm tako da nemam problema, za slavkov nacin si upravu i ta raz vuce vlage puno i hrane normalno i kakve su suse kod nas i to je malo rizicno videce kako ce se ponasati sve to ...
 
@Ni ko la,
na koju dubinu si podrivao? Spominješ gruber koji ne postiže dubinu kao podrivač. Kod tebe gruber daje bolje rezultate od pluga. Po meni je to zbog kombinacije rahljenja tla i zadržavanja pokrovnog sloja. Korištenjem podrivača ma većim dubinama, dodatno bi se povečala mogućnost apsorbiranja vode u tlu.


Kajkat je napisao(la):
@iwanho Savet koji sam dobio je da se prvi put prođe podrivačem i da se odatle sabijenost rešava biljkama. Nisam poslušao taj savet. U moje njive podrivač nije ušao, a najdublje što je išao čelik ove godine je 15cm (kratka tanjirača). Imam jednu uzoranu, takva kupljena, mi spremali posle.

Na par njiva gde sam prolazio penetrometrom nisam primetio sabijenost veću od 200psi do dubine od 70cm. Čelik tu ne treba, treba samo dobra sejačica.

Što se vlage tiče, jedna škola razmišljanja kaže da sve što možeš da uradiš da povećaš organsku materiju takođe diže i sposobnost zemlje da drži vodu. Ima dosta materijala koji se time bave, evo prvi koji Google izbacuje:

www.nrdc.org

Organic Matter Can Improve Your Soil's Water Holding Capacity

Okay, soil nerds. I've seen this factoid everywhere, haven't you?"Each 1 percent increase in soil organic matter helps soil hold 20,000 gallons more water per acre."But NRDC's soil team wanted to learn more about how this works, and under what...
www.nrdc.org www.nrdc.org

Tom logikom treba da smanjiš ili izbaciš operacije koje smanjuju količinu organske materije - mehanička obrada, sklanjanje žetvenih ostatak sa njive itd. Ja sam priklonjeniji toj školi, ali ne mogu da pokažem na svojim njivama jer sam skoro krenuo. Računam da ću sigurnije moći da stanem iza nekih stavova tek kada prođem dva kruga u plodoredu (kukuruz soja žito, sa pokrovima između).
Kliknite za proširenje...

Moje mišljenje je da si pogriješio što nisi poslušao savjet, ali to je samo moje skromno mišljenje. Pokušao sam logički objasniti zašto podrivanje u kombinaciji s pokrovom gornjeg sloja smatram korisnijim (sinergija učinka) nego pojedinu od tih mjera zasebno. I sam si napisao da je logika smanjiti ili izbaciti operacije koje smanjuju količinu organske materije. Evolucija mi se čini bolja od revolucije.
Svatko ima pravo svojim resursima upravljati kako on želi, sve dok to nije na štetu drugih.
 
iwanho je napisao(la):
@Ni ko la,
na koju dubinu si podrivao? Spominješ gruber koji ne postiže dubinu kao podrivač. Kod tebe gruber daje bolje rezultate od pluga. Po meni je to zbog kombinacije rahljenja tla i zadržavanja pokrovnog sloja. Korištenjem podrivača ma većim dubinama, dodatno bi se povečala mogućnost apsorbiranja vode u tlu.




Moje mišljenje je da si pogriješio što nisi poslušao savjet, ali to je samo moje skromno mišljenje. Pokušao sam logički objasniti zašto podrivanje u kombinaciji s pokrovom gornjeg sloja smatram korisnijim (sinergija učinka) nego pojedinu od tih mjera zasebno. I sam si napisao da je logika smanjiti ili izbaciti operacije koje smanjuju količinu organske materije. Evolucija mi se čini bolja od revolucije.
Svatko ima pravo svojim resursima upravljati kako on želi, sve dok to nije na štetu drugih.
Kliknite za proširenje...
Pa imam i podrivac i gruber , podrivacem idem na 45cm posle skidanja psenice i zimsko radim gruberom na 15cm sa krilcima, a ona solucija o korovima ko spominje da ima vise to je 1 godine kad se predje na obradu sa gruberom i ne zaore se seme korova nego ostaje na povrsinu pa sve nikne inace njive su ciste onoliko koliko ulozis u hemiju ...
 
Ovde u okolini samo Dobricevo kod Cuprije da ima malo vise zemlje. Atar moga sela ima oko 700 ha zemlje(valjda), a preko 500 domacinstva. Kad cujem koliko obradjuju u Vojvodini, ovo je smesno.

Послато са M2002J9G помоћу Тапатока
 

U ovom se slažemo. Čak smatram da ga ne treba raditi često, možda svakih nekoliko godina. U normalnim godinama važi i ostalo što si napisao. No, ovdje je riječ o problemu koji stvara nedostatak vlage kod no-till obrade. Po mojem skromnom mišljenju rastresito tlo može akumulirati daleko više vlage nego zbijeno. Dakle, što je dublje omogućen ulazak vode u tlo, to će se za kišnih dana akumulirati u tlu veća količina vode koja će biljkama biti dostupna u vrijeme suše. Podrivanje donosi prednost i u izrazito kišnim razdobljima jer se voda ne zadržava na površini.
 
Nemamo više zelenih plaćanja, njih smo dobili ako smo radili soju (u pravilu bez prskanja) u količini 5% svih površina ili pokrovne usjeve u ljeto u količini od 10%. Sada ih više nema, osnovnu potporu su nam stavili 130 €/ha, a sve ostalo dobijemo ako uspijemo ispuniti eko sheme. Mi smo recimo uspjeli ispuniti raznolikost usjeva (2 kulture do 10 ha, 3 do mislim 30 ha ako se ne varam, a sve preko toga 4 kulture bi trebale biti i glavna mora biti u određebom postotku), zatim sam ispunio ugar, a to je površina na kojoj ništa ne smijemo sijati u tekućoj godini potpore, samo uništavati korov mehanički i to mora biti 5 % od ukupne površine.
Od nagodine ću još probati staviti konzervacijsku poljoprivredu, a to su te površine koje se obrađuju bez pluga i okretanja zemlje i kad se skine usjev, mora odmah druga kultura gore ili pokrovni usjev jer mora u tekućoj godini biti dvopolje. To je nešto otprilike što ja mogu uzet od potpora, dalje ima recimo shema za stajski gnoj, održavanje pašnjaka, minimalni udio leguminoza, itd itd, naravno za sve to postoje određeni uvjeti, a nisu baš laki, to je ugrubo to.
 
Sa ukupnih 120kj si srednji i sa 100 u vlasnistvu si srednji, ali mnogi, mnogi mogu samo da sanjaju 100 u vlasnistvu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh