Podizanje višegodišnjih zasada

Ako objasniš kako to organski sastojci tla spriječavaju vodu da cirkuliše, objasniću ti. :) Naravno da mi je itekako jasan princip kapilarnog kretanja vode. Baš me interesuje taj segmenat ideje da stajnjak ne treba, čuj prekida vodni režim kretanja vode kroz tlo?!
U krajnjem slučaju i da dokažeš da je u donjoj zoni kontraproduktivan, još je interesantnija ideja zašto je u gornjoj zoni vrlo bitniji. Zašto?

Zaboravi ti odgovoriti,

Ako bismo taj stub zemljista prekinuli stajskim djubrivom voda ne bi mogla kroz njega da prodje do vrha cevi ili bi joj za to trebalo neuporedivi bise vremena.
Kliknite za proširenje...

Čekaj... je li prekida ili samo usporava?
 
Slusaj Vocar
Odgovoricu ti na sve, naravno, nije to ni tesko ni nesto komplikovano, ali pre toga

Ako ne sto ne znas nemoj da se trpas vec pitaj
Ovo sto ti radis je veoma lep dokaz da nije doovljno procitati par brosurica i par komentara na forumu da bi se znalo.

Kretanje vode kroz zemljiste, nacini vezivanja vode za zemljiste, oblici vode po nacinima vezivanja i slicno, su osnova pedologije. Dakle ako hoces da znas te procese citaj, pitaj, saznaj nekako, ali nemoj tvrditi da znas jer ne zans.

Sad trazis da ti objasnjavam kako to stajnjak najpre sprecava a kasnije dopusta uspostavljanje kapilarnog sistema, a to je veoma komplikovan proces promena koji se desavaju u stajnjaku, od fizickih preko bioloskih do hemisjkih.

Dakle prvo sprecava a posle dopusta jer se u njemu desavaju neke promene, ne stoji on uvek onako kako se stavi, vec se menja da bi posle izvesnog vremena on preko procesa humifikacije a kasnije mineralizacije postao samo zemljiste.

Zasto u gornjoj zoni koristi?
Pa zato sto stajnjak inace koristi biljkama (hoces i to da ti objasnjavam?) a ako se stavi ispod korena od pored korisnog efekta ima i negativan da sprecava zemljisnu vlagu da iz donjih slojeva dopre do korena.
Ako se stavi iznad korena on ispoljava samo svoje pozitivna svojstva bez negativnog efekta (sprecavanja vlage) koji se javlja u slucaju da se postavi ispod. Tu jos dodatno sprecava isusivanje zemljista jer on i tu prekida taj sistem, ali tad je to pozitivno jer se vlaga time zadrzava u zemljistu. Dakle vlaga dopire do korena biljka jekoristi ali nemoze da se izgubi iz zemljista.
To prekidanje kapilara je i sustina okopavanja, frezovanja i sl obrade u cilju sprecavanja gubitka zemljisne vlage jer se kapilarni sistem uspostavlja do same povrsine i tako se vlaga gubi, a obradom povrsinskog sloja se taj sistem prekida.

I nemoj molimn te koristiti te izraze " u slucaju da dokazes" nemam ja sta da dokazujem poznato, to su dokazali mnogo strucniji od mene a ja sam samo za razliku od tebe to naucio.

A ti dokazi, posto to jos niko nije ni tvrdio a kamoli dokazao, da ako je tacno ovi sto pisem onda ne bi bilo zivota na zemlji.
Ili ces to da preskocis?
 
Kolega, nemoj da se uzbuđuješ i zaluđuješ narod da je stajnjak loš, i da ga ne treba koristiti, jer si sad objasnio (fino) da je itekako koristan. Što se tiče znanja o pedologiji, ne znam koje je tvoje, a moje nemoj da predpostavljaš, jer sve što si napisao nisi s tim izmislio mlaku vodu, što bi rekli. "Ozbiljan" znalac zemljišta i procesa koji se u njemu odvijaju ne bi tvrdio tako lako da stajnjak "prekida" protok vode. Taj tvoj dio izjave ne stoji.

A sve što si napisao nije nikakva mudrost i trebalo bi da zna ko se iole bavi sa zemljom, pa i da se ne bavi.
 
Cek, cek.
Pa sad kazes da je sve logicno, cak i da si i ti znao a nisi (nemoj da insistiras, ispitacu te cas pa ces da se obrukas vise nego sto vec jesi) a do pre par minuta si tvrdio suprotno, cak ni da zivota ne bi bilo da je to tako ?

A Vocar vocar, kakav li si ti vocar.

Ajd kad te vec poducavam da naucis jos nesto
Ne prekida protok vode vec prekida kapilarno kretanje vode.
Ne zaleci se, to su dve veoma razlicite pojave.

I sta bi, ipak je zivot moguc i pored svega ovoga,a ? :)

Ajd budi donbar sledeci put i nemoj se brukati bez veze.
 
Hahaha Ironman bio i ostao :) Hvala ti na znanju iz osnovne škole.
I na kraju, po tebi ipak prekida i kapilarno kretanje (protok...nazovi kako hoćeš..) :) Svašta. Ja se ovdje zaustavljam.
 
Нисам стручњак већ почетник. Ако је господин Ironman у праву очекујем сушење око 70 воћака, а ако је господин воћар у праву немам разлога да се секирам. Садио сам прошле и претпрошле године младе воћке и ставио стајско ђубре у слојевима испод жила. Рупе сам копао око 1,2 метра ширине, приближно квадратног облика. У три слоја испод коријена сам стављао огромне количине ђубрета (око 40 кг по слоју). Уколико је Ironman у праву очекујем сушење. Вријеме ће показати ко је у праву. А, да стављао сам и четврти слој у равни са жилама, наравно не одмах до њих.
 
Nisam, ajd objasni mi ovo bas cudno zvuci

Kazes prvo:

Da je tako kao što konstatuješ, na Zemlji ne bi ni bilo života.
Kliknite za proširenje...
A zatim

A sve što si napisao nije nikakva mudrost i trebalo bi da zna ko se iole bavi sa zemljom,
Kliknite za proširenje...

Nesto mi se tu ne slaze?

Ili ti se nesto naprasno zuri da odes ?

---------- Poruka napisana u 23:40 ---------- Prethodna poruka je at 23:31 ----------
Уколико је Ironman у праву очекујем сушење.
Kliknite za proširenje...
Gotovo je, vadi to odmah.

Ma ljudi jel vi mislite da je bilogija masinstvo pa da postoji samo prezivece ili nece, pucice poluga ili ce izdrzati, nema treceg, nema sredine/
Ako tako mislite manite se vi poljoprivrede, u biologiji je ipak malo komplikovanije.

Pa evo i u citatu koji je postavljen kaze se da je ogeldima utvdjeno da je bolje bez tog sloja nego sa njim, i da se to izrazava samo u susnim periodima.
Ako ima dovoljno vlage biljci nece ni trebati ta iz donjih slojeva a ako je nema bilo bi joj bolje kad bi je dobila, ali se nece osusiti ni ako je ne dobije.
Dalje kapilarno kretanje se ne desava samo u smeru ka gore vec u svim pravcima pa i bocno, dakle dobijace vodu i sa strane ali ce ipak dobijati MANJE vode, a to je lose po biljku.
Nece se osusiti ali hoce imati negativnih posledica (manji prirast ako se primila, slabiji prijem i slicno)
 
Имам неколико бресака посађених у марту 2010, иста врста, купљене на истом мјесту и посађене у истом реду. Једну сам посадио са много ђубрета као што сам написао у претходној поруци, а остале сам садио у руше 50 са 50 сам 3-4 лопате ђубрета. Ова посађена у велику рупу са преко 100 кг ђубрета је најбујнија, а прошлогодишња суша јој није сметала. Е, сад, знам да је бресква отпорна на сушу...

---------- Poruka napisana u 23:59 ---------- Prethodna poruka je at 23:56 ----------

Свестан сам да сам претјерао, али сам садио за своје потребе па нисам штедио. Наравно кад бих садио за продају користио бих доста мање стајњака. Вјешачко ђубриво нисам додавао никако.
 
@komadara
tebi izgleda bilo dosadno. cetri sloja stajnjaka koliko tebi trebalo po sadnici vremena da to posadis.

sto se tice vocara i ironmana , samo polako i smireno. ja licno nemam nista protiv stajnjaka ali mislim da treba da se unese pre sadjenja tj da se rasturi pre oranja i da nema sta da trazi u jami sa vockom.
 
Ljudi pa stajnjak se stavi na povrsinu od 40cm ! Korenov sistem ide dosta dalje u sirinu gde stajnjaka nema te se taj uticaj i ako postoji nekako smanjuje sa porastom biljke tj korenovog sistema, pa nije koren tj ne razvija se samo u toj rupici koju iskopamokad se drvo razvije, pa u zavisnosti od sorte nekad i u dubinu a sto i ne ispod istog tog stajnjaka. E sad sigurno u prvim godinama utice i te kako, ja sam licno stavljao ispod kod sljiva i kajsije, dok za dunju nisam imao vec sam planirao da bacim preko sad na prolece i to isfreziram zajedno sa vestakom.
Mozda bi najidealnije bilo da se na celu povrsinu razbaca dobra kolicina stajnjaka i ostalog djubriva pa to poore , istanjira pa tek onda sadi. Tad bi imali na celoj povrsini pozitivne efekte djubrenja zar ne ?
 
Ok, vidim dobru volju (nada se da je to u pitanju)

Previse faktora uticu na porast da bi se na jednom primeru sa sigurnoscu konstatovalo sta je uzrok nejednake bujnosti. Jednostavno radi se o premalom uzorku.

Ceo ovaj razgovor je pocet od citata iz knjige nesumnjivo strucnog autora koji kaze da su vreseni naucni ogledi i da je njima konstatovano da je bolje bez sloja ispod korena.

Sve je to veoma lako objasniti poznatim pojavama kretanja vode u zemljistu, sto ce reci da se rezultati tih ogleda uklapaju u dosadasnju poznatu teoriju, dakle logicni su.

E sad ako neko ne veruje naucnim istrazivanjima nego se odlucuje da na osnovu svog jednog jedinog slucaja izvlaci generalne zakljucke to je njegovo pravo, i nema tog argumeta koji ce ga uveriti u suprotno, niti potrebe da ga iko uverava.
Ako smatras da su ti ogledi pogresno postavljeni, da su lose vodjeni, da su dali pogresne rezultate, ako smatras da sve to nije tacno, mozes ako te zanima, da pobijas te rezultate, da dokazujes suprotno, da objavljujes naucne radove, mozes sta ti je volja ali trebalo bi i da nekako objasnis tu pojavu koja odudara od do sada poznate teorije.
Dakle ako tako mislis, guraj.

---------- Poruka napisana u 00:10 ---------- Prethodna poruka je at 00:07 ----------
ja licno nemam nista protiv stajnjaka ali mislim da treba da se unese pre sadjenja tj da se rasturi pre oranja i da nema sta da trazi u jami sa vockom.
Kliknite za proširenje...
Ma da, ali radi se o manjm povrsinama, o pojedinacnim stablima.
Naravno ako neko hoce da sadi hektare i hiljade da se nece zezati sa kolicima i gurati od jedne rupe do druge.

---------- Poruka napisana u 00:17 ---------- Prethodna poruka je at 00:10 ----------
Ljudi pa stajnjak se stavi na povrsinu od 40cm ! Korenov sistem ide dosta dalje u sirinu gde stajnjaka nema te se taj uticaj i ako postoji nekako smanjuje sa porastom biljke tj korenovog sistema, pa nije koren tj ne razvija se samo u toj rupici koju iskopam
Kliknite za proširenje...
Radi se o uticaju na maladu biljku ne na biljku cijije koren vec daleko prerastao iskopanu rupu. Kad on dostigne te razmere o kjima pricas stajnkaka koji je stavljen vise ni nema tu, pa tako sva prica o stetnosti pretaje da bude relevantna.
 
Није било приступачно за трактор па сам се укопавао. Све сам радио по књизи осим огромних количина ђубрета. Нисам хтио никога да изазивам, оно укопавање и ђубрење је стварно истина. Сељаци су се крстили кад су гледали јаме. Поред ђубрета сам стави и неколико лопата пијеска јер је земља глиновита. Ако сам ја добро разумио за садњу воћака би требало извшити подривање на дубину око 60 цм и заоравање стајњака на тридесетак цм. Обзиром да нико у близини нема подривача не знам да ли би обично орање било довољно када бих садио.
 
Po nekima ovdje, treba svu literaturu spaliti i držati se stava da mladoj biljci ne treba hrana već samo otkopati i zasaditi (i u gornjoj zoni dati đubriva). Voda dolazi sa svih strana i kapilarnim protokom. Opek kažem, da to nije tako i da su biljke osnonjene samo na tzv. podzemne slojeve vode koje kapilarnim putem dolaze na površinu, a po nekim ovdje sloj đubra ga prekida, onda bi se sve posušilo. Uostalom to ne mora biti đubar, već bilo koji sloj organskog porijekla? Tako da nisam mogao da ne reagujem na neke nebulozne pisanije jednog člana, koji kao po običaju tjera mak na konac. No, kao što je inače nerijedak slučaj da kad neko pročita nešto novo, toga se drži kao pijan plota, pa počne da soli drugima pamet, a mozak se ipak mora držati uključenim.
 
Ja nisam dovoljno pametan, pa zato i ono što pročitam shvatam za tačno ako je to rekao stručnjak koji je vršio oglede više godina na većem broju biljaka i naravno ako je sve što je rekao objašnjeno sa ZAŠTO i ima zdravorazumskog smisla.

Ovde kaže da stajnjak ispod biljke zaustavlja vlagu (zdravorazumski i zašto), da su rađeni ogledi (stručnost) i da su rezultati takvi da podržavaju zdrav razum. Ja dalje ni ne želim da razmišljam, već đubrivo neću da stavljam ispod nego iznad sadnice i toliko od mene.

Ne može me ubediti neko ko nije radio oglede na većim parcelama u strogo kontrolisanim uslovima, više godina. Ja da radim oglede nemam vremena ni sredstava, ja želim da posadim dve njive 40 i 30 ari trešnje i nemam ni zemlje, ni para ni godina da vršim oglede.
 
Pazi vocar,
Razumljivo je sasvim da ne mogu svi znati sve.
Razumem ja i potrebu da se neko pravi znalcem bez ikakvog pokrica, nisi ti jedini slucaj ali jesi jedan od takvih.
Kazem razumem tu potrebu laganja i pretvaranja, ljudi cesto zele da sebe prikazu onakvim kakvi nisu, ali i ja imam potrebu da takvima kao sto si ti kazem da pojma nemaju. Razumi i ti mene, jer i to je ljudski.
Dakle ovako je to bilo.
Neko (oktopod) je naveo citat iz knjige gde se kaze da sloj djubriva postavljen ispod korena prilikom sadnje otezava kretanje vode do korenovog sistema iz dubljih slojeva, a ti se u cudu ili u neverici pitao kako
evo tog dela razgovora

Citat iz knjige:

đubrivo ispod žila otežava kretanje vlage iz dubljih slojeva do žila
Kliknite za proširenje...

Ti bas tu konstataciju izdvajas, citiras je i pitas kratko i jasno, kako
evo

jer đubrivo ispod žila otežava kretanje vlage iz dubljih slojeva do žila
Kliknite za proširenje...
Kako?
Kliknite za proširenje...

Na moju konstataciju da je to razumljivo uz objasnjenje zasto je razumljivo

Lako.

Kopanjem jamica se prekida, a postavljanjem sloja djubriva na njegovo dno se sprecava ponovno uspostavljanje kapilarnog sistema zemljista
Kliknite za proširenje...
Ti lupis neverovatnu glupost da ako bi to tako bilo ne bi bilo zivota na zemlji

Da je tako kao što konstatuješ, na Zemlji ne bi ni bilo života.
Kliknite za proširenje...

Kada je postalo jasno da si lupio budalastinu ti prelazis na drugu stranu i pricas kako to svi znaju, da bi na kraju krenuo jos vecu stupidariju pricajuci o necem sto blage veze za temom (stavljanjem sloja stajnjaka na dno iskopanog jamica prilikom sadnje voca) nema.

Ti vocar jednostavno o ovome kao i o mnogo cemu drugom sto se vocarstvatice pojma nemas.
Nekoga ko nije upucen tvoji povrsni komentari potkrepljeni "znanjem" sa kojekakvih forumcica mogu da zavaraju, ali ko i malo zna jasno vidi da ti lupetas.

E sad, da li je ovaj nacin komunikacije koji ja praktikujem prihvatljiv ili ne je sasvim druga tema, ali nista od ovoga sto sam rekao NEMAS SANSE (pokusaj ako smes) da pobijes.
 
Ја не улазим у тачност истраживања. Ако стајњак смањује проток воде у некој малој мјери то није тако страшно у односу како обогаћује дубоке слојеве земље. Све би то требало гледати из више углова шта добијемо, а шта губимо уношењем ђубрета у дубоке слојеве. Мој примјер ће показати да ли је то толико страшно. Ја знам да сам претјерао са ђубрењем, али ту је највише осјетио новчаник, а мислим да биљкама неће бити лоше. Следећи пут нећу тако безвезе бацати новац. У вези стручњака, мислим да их треба слушати, али не баш слијепо и дословно у сваком случају. Упоредио бих то са дипломираним инжењером друмског саобраћаја који није никад возио кола, а прича о вожњи.
 
Gospodin Šoškić je stariji od skoro svačijeg dede na ovom forumu, a jedno pola veka se bavio istraživanjem u praksi, boravkom u voćnjacima kod običnih ljudi kao i na oglednim voćnjacima.

Niko ne kaže da se tebi voćke neće primiti, ali prosto "ogledi su pokazali" da ovakav metod nije poželjan, što ne znači da je skroz štetan odnosno fatalan. Dok se voćki koren razvije toliko da dođe do tog đubriva, ono se već uveliko razložilo i neće ne znam kako prihraniti koren te voćke a dao si novce, utrošio vreme i rad i sad se pitaš dal će biti sušna godina pa će ovo đubrivo da napravi čep ispod korena.

To što će se tebi primiti sve voćke, ne znači da si postupio dobro. Rezultat može da se vidi samo na par stotina voćaka gde pola jeste a pola nije ovako posađeno, i to nekoliko puta tj godina jer je svaka godina drugačija sa količinom padavina, a ti znači to nećeš moći da primetiš, a ako ti se svaka primi mislićeš da si uradio dobro dok nećeš znati šta bi bilo da nisi tako uradio.
Drugi su to već uradili za mene i napisali knjigu.
 
У мојем крају су говорили да ђубре и дипломе никад нису издали. Е, то је било некад, сада већ дипломе немају такву вриједност као некада. Можда је и са ђубретом тако :osmeh:. Мислим да би требало наћи неку средину јер многи стручљаци говоре како би ђубре требало унијети у дубље слојеве земљишта да би било доступно коријену и како би коријен лакше продирао дубље гдје мање трпи од суше и мраза. Кажу и да се фосфор креће доста споро (мислим 2-3 цм годишње) итд.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh