Samo da dodam da moj rođak kalemar nije merodavan jer on nema NI JEDNU voćku jer su zbog muke svu zemlju još odavno prodali, a sve što kaže ne zna da objasni zašto je tako, već je tako naučio od oca, dede itd...znači iz nekog narodnog opšteg znanja od pre 100 godina, a vremena se menjaju, dolazi se do novih saznanja, pogotovo što se voćarstva tiče, ono je intenzivno krenulo tek posle drugog svetskog rata a tek poslednjih 20ak godina se ozbiljno rade ogledi.
Meni je krivo što se svađate i na taj način rešavate sukob, ali Vocar iskreno ti i ne daješ neke argumente, niti ispravljaš ironmanove, već se hvataš ne znam ni ja za šta, nemoj pogrešno da me shvatiš, ja te jako poštujem, samo kažem ono što se vidi "iz trećeg lica".
Ako misliš da profesor ili ironman nisu u pravu, objasni argumentom ZAŠTO. Meni cela priča itekako ima smisla. Možda odudara od dosadašnjeg verovanja u narodu, ali se ono često pokazuje kao neispravno. Kad bih ti samo naveo jedan primer, da kod mene u selu mnogi baciše stajnjak oko voća onako sa sve džakom plastičnim, polovini je to ostalo tako sa sve džakom pa valjda misle raspašće se plastični džak, druga polovina je izbacila stajnjak iz džaka onako ceo komad tu negde pored stabla i misle da su završili posao, niko od njih nije to pofrezirao, istanjirao, zaorao (nepreporučljivo blizu voća) i ja sad kad bih radio kao selo ispao bih budala realno. A oni svi vide jedan od drugog i misle da tako treba i tako se pogrešan način rada dalje širi jer bože moj, pa eno Pera je pobacao džakove j...š ga u d...pe, šta ja sad tu da zatrpavam i da se mučim.
nego zbog kretanja đubriva po vertikali zemljišta! Jer u stajnjaku ima najviše kalijuma, azota i fosfora pa se prema tome i vrši sam obračun količine bačenog stajnjaka na parceli. Jer ako je ona tvoja konstatacija da stajnjak teže propušta vodu zašto se onda pri meliorativno đubrenju stajnjak zajedno sa nekim kompleksnim đubrivom zaorava na veće dubine(rigolovanja il duboko oranje)?
