Podizanje višegodišnjih zasada

Ostavi sve mladare koji ti izbiju i onda tamo u junu-julu mesecu pristupi lačenju osnosno skidanju mladara koji ti nisu potrebni i ostavi prva tri mladara jer će ti to biti prve skeletne grane.A 30 cm od poslednjeg gornjeg mladara ostavi vršni mladar koji če ti biti produžnica i na kome ćeš dogodine fprmirati drugi sprat. To ti je slučaj sa sa piramidalnim uzgojnim oblikom. Mada ja bi ti preporučio da konkretno u zasadu trešnje primeniš Španski grm kao uzgojni oblik. Kod njega ne ostavljaš produžnicu nego ga formiraš kao uzgojni oblik vaza, jel ovaj uzgojini oblik ti je u suštini poboljšana vaza. Pošto imaš magrivu kao podlogu rastojanje u redu ne bi trebalo da ti bude manje od 3m zbog bujnosti same podloge. Na taj način mogao bi napraviš jedan intezivan zasad trešnje kome se sada trenutno teži kako u svetu tako i kod nas.:ppozdrav:
 
oktopod je napisao(la):
Zanima me šta je najbolje da se radi kad se posadi jednogodišnja sadnica, recimo sad na jesen sam posadio neke sadnice trešnje kajsije breskve kruške, pa me zanima recimo kod trešnje najviše, da li da na proleće ostavim samo 4 pupoljka pri vrhu koji krenu a ostalo poskidam, pošto sam pročitao u knjizi da se prve godine ostavljaju svi pupoljci zbog lisne mase, a donje grane treba da savijemo na dole da ne bi puno rasle i dale prednost gornjim?

Drugo, koji uzgojni oblik je najbolji za trešnju na magrivi, ja sam do sad sekao vrhić pa puštao 4 osnovne grane, a vidim ima i fora da se ostavi vodilja pa da se prave spratovi, jedna stara trešnja mi je na taj fazon, ali mi tako deluje da su donji delovi dosta u senci?
Kliknite za proširenje...

Ja imam trešanja na magrivi (kod nas kažu i trensla) i imam par komada rezanih na vreteno a ostale su kotlaste (3-4 osnovne grane).
Sada da redim sve bi rezao na kotlastu krošnju i to zbog toga što:
Magriva je vrlo bujna podloga i vrlo je teško kontrolisati je a kaomoli da je ostaviš na neka 4 sprata,
Trešnju treba što manje rezati (moje iskustvo) jer ona ne podnosi jake rezove, a oni su neophodni kod vretenastog uzgojnog oblika,
Grane trešnje su vrlo osjetljive na pucanje, pa ako se saviju pod 90 stepeni postoji šansa da se te grane polome,
Trešnja na magrivi je izrazito bujna i potrebna površina za jednu ovakvu sadnicu je 20 m2.
Ovo je moje mišljenje, nisam agronom ali na bazi petogodišnjeg iskustva to je tako.
 
Hvala, još ne razlikujem imena uzgojnih oblika, evo kako mi je stric orezao ove što sada treba da napune 5 godina, nema te centralne vođice, nju sam capnuo drugo proleće a ostavio 3-4 pupoljka pri vrhu, sadio sam otprilike 5.5 x 6 metara razmak:



Evo kako izgledaju trogodišnje:



A evo kako izgleda ta stara na spratove, prva slika je osnova a na drugoj slici se vidi desno u pozadini, u prvom planu je stara orezivana bez vođice:



Kako vam se čini taj uzgojni oblik? Ima mnogo rezanja prvih godina, tako da ove petogodišnje tek prošle godine dadoše par komada plodova, a i ove neće puno, ali ne planiram više da ih orezujem radi formiranja krune, već samo grane koje biju na unutra i koje krenu uspravno iz sredine krošnje.
 
Te trešnje što su ti stare 5 godina meni baš fino izgledaju i to je otprilike taj uzgojni oblik o kome sam ti pričao a to je vaza. I to rastojanje ti je sasvim u redu imajući u vidu da je na magrivi! A što se tiče rezidbe ona ne treba da ti bude preoštra pošto one sada treba da stupe u punu rodnost. Samo malo pročisti one grane što se ukrštaju, koje su paralelne i naravno one koje su povređene i koje idu u sredinu. Samo malo proredi krunu.Izbaci one koje se nalaze na gornjoj strani skeletnih grana da ne zasenjuju one donje. A što se tiče one starije trešnje skeletne grane si pregusto ostavljao al jbg. šta je tu je bitno je da su one zdrave!:ppozdrav:
 
Oktopod ovo nije loše odrađeno, čak šta više, ali evo jedne sugestije, mislim da kada režeš bilo koje voće, a posebno trešnju pripazi da ti 2 grane ne polaze sa istog mjesta, jer postoje velike šanse da tu pukne grana kada malo oteža a te rane kod trešnje su vrlo štetne, jer ne može da se izbori sa njema, a i počne da smolari i gotovo.
Uvijek gledaj da granu koju ostavljaš (skeletne grane) budu "normalno" izašle iz stabla, ovo nisam doro objasnio ali ne znam kako drugačije, znači nikada nemoj ostavljati grane koje izgledaju kao "priljepljene" za stablo jer u tom slučaju 100% kasnije pucaju, ako ne same od sebe pod težinom roda, onada od penjanja, koje je na ovim uzgojnim oblicima neminovno. Kod trešnje je najbolje (ko je u mogućnosti) rezati mladare prije nego što odrvene, znači npr vodopije rezati dok su još zelene, jer tako ne ostaju rane na stablima.
 
I ja sam mislio da ubuduće, pogotovo ove što sam tek posadio i ovo trogodišnje maltene i ne orezujem, nego na proleće vidim šta je krenulo na unutra i na gore i to otkinem rukom dok je malo, a ne da čekam sledeće proleće pa sečem granu kad je već debela, samim time što je ranije skinem dajem i više potencijala ostalim granama da porastu :ppozdrav:

Ove stare trešnje nisam ja održavao, sumnjam da su i bile održavane, one imaju sigurno preko 20-25 godina, a ja imam 32 i tek sam prošle godine počeo da se bavim ovime, zato želim ovo što je mlado da od početka sredim kako valja :osmeh:
 
Dosta stvari piše u knjigama, kojih sada fala Bogu ima i na netu a i u knjižarama.
Samo polako, u početku se detaljiše obraća se pažnja na svaku sitnicu a kasnije vidiš da to nije bilo neophodno.
Ako proađem poslat ću ti na Pknjigu o orezvanju voća koju imam pa da se malo zanimaš. Dobra knjiga, a i lijepo objašnjeno.
 
Imam knjigu Rezidba voćaka od Šoškića, ali još uvek je čitam a i ima mnogo termina koje treba progutati, zato paralelno čitam a ovde pitam uz postavljanje slika pa se tako najbolje nauči, a trebalo bi jedan dečko da mi objasni i "na terenu" i onda sam sve obuhvatio :ppozdrav:
Moj stric kao što vidite sa slika zna posao, ali ne zna da objasni i zašto se nešto tako radi, stara je škola a nije se edukovao, pa volim da čujem i vidim i od potkovanijih, npr on ne zna da se ovaj uzgojni oblik zove vaza, nego samo objašnjava rukama u vis i na stranu i govori "ovako, ovako da ti raste" :osmeh:
 
Miladin Šoškić je prof. dr., ne znam ni da li je još uvek živ, ako jeste ima preko 80 godina. Višedecenijsko iskustvo kako na fakultetu tako i u radu na oglednim poljima.
A što se iskustva mojih komšija tiče, uporno odbijaju da daju 500 dinara za knjigu o kalemljenju, već govore "ma to secneš ovde i meteš ovde j...š ga u d...pe ću da dajem 500 dinara" a prošle godine taj isti uzeo 50.000 eur za trešnju a gde je ostalo voće, ruže itd
 
Jeste, ali htedoh da ti jednim primerom objasnim kako neko ko ima dugo iskustvo u stvari ništa od toga nije ni naučio jer nije potkovan, već primećuje kao neke stvari a pojma nema zašto i kako se to dešava i kako se i zašto neki problemi rešavaju...zato je knjiga dobra, u kombinaciji pričanja sa ljudima koji dugo gaje voće, ali uvek ću pre verovati knjizi nego njima ako dođe do sukoba mišljenja sem ako mi naučno ne objasne zašto knjiga nije u pravu...nego da ne idemo više u off topic tj skretanje sa teme :)
 
Pozdrav Sale ja imam voćnjak šljive 1500 sadnica . Kada smo sadili šljive išli smo stajskim đubrom u rupe i pokazalo se jako dobro . Samo kada staviš stajski đubar nesmiješ odmah staviti sadnicu nego nagrneš prvo zemlje da se nevidi đubar pa onda stavljaš sadnicu . Slobodno idite stajskim đubrom nećete pogriješiti.
 
Naprotiv, đubre treba stavljati IZNAD sadnice. To je i naučno dokazano, preko iskustva.

"Kad se nabaci dovoljno zemlje i izvrši poslednje gaženje, treba po površini dodati dobro zgoreo stajnjak, preko koga se nabaci sloj zemlje. Stajsko i ostala organska đubriva ne smeju biti u dodiru sa žilama. Ranije se praktikovalo da se jedan sloj organskog đubriva stavi ispod, a drugi iznad žila. Ogledima je utvrđeno da ovo nije dobro, jer đubrivo ispod žila otežava kretanje vlage iz dubljih slojeva do žila, naročito kada je suša" Šoškić, "Savremeno voćarstvo"

A i zdrav razum kaže, ako staviš đubre ISPOD korena, kako će hranljive materije iz njega dođi do korena kad se usled kiša i razlaganja ono kreće NA DOLE i time odlazi u Kinu? :osmeh: Kad ga staviš iznad, kiše ga razlažu i spuštaju hranljive materije baš na koren.
 
Ne ide ono nigdje, bar dobar dio hranjiva. Posadi 2 sadnice jednu kraj druge u 2 kombinacije, pa vidi razliku.

jer đubrivo ispod žila otežava kretanje vlage iz dubljih slojeva do žila
Kliknite za proširenje...
Kako?
 
Lako.

Kopanjem jamica se prekida, a postavljanjem sloja djubriva na njegovo dno se sprecava ponovno uspostavljanje kapilarnog sistema zemljista kojim se voda prirodno iz nizih krece u vise slojeve.

lako je proveriti.
Ako bismo neki cilindar, cev, napunili zemljistem, njegov donji deo zaronili u vodu posle nekog vremena bi i deo koji nije u vodi postao vlazan. Ako bismo taj stub zemljista prekinuli stajskim djubrivom voda ne bi mogla kroz njega da prodje do vrha cevi ili bi joj za to trebalo neuporedivi bise vremena.
 
Ironman, ne bih rekao. Koliko dugo vremena? U poslednjem dijelu svoje tvrdnje negiraš sve rečeno. Da je tako kao što konstatuješ, na Zemlji ne bi ni bilo života.
 
Sta negiram?
Da se postavljanjem sloja djubriva sprecava uspostavljanje kapilarnog sistema zemljista?
Pa kako moze biti kapilarnog sistema zemljista ako nema zemljista? U stajnjaku se taj sistem ne moze uspostaviti.
Nemamo ti i ja tu sta da kazemo ili da ne kazemo, to se zna il se ne zna.
A bas me zanima kako to ne bi bilo zivota, daj molim te objasno to makar malo blize.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh