Podizanje višegodišnjih zasada

U kredibilitet dfiskala niko nije sumnjao, ja sam pratio njegove mudre reči u drugim temama, mene je samo zanimalo objašnjenje zašto je zemlja sa slike uništena a pre sadnje se preporučuje rigolovanje. Jel dža ili bu ili između? :D

Darko jel si slavolom samo prskao ili zalivao, nisam razumeo dfiskala, nešto spominje koren, da li to preko lista deluje na koren?
 
oktopod@ ja sam prskao slavolom nisam zalivao,preko lista deluje i visak azota iz vazduha vezuje za koren.To sam mesao kad sam prskao voce sa ostalom hemijom(bakar nesme) clan zis@ mi je objasnio i ja resio da probam i odlicno je.Nisam imao do kraja sezone da koristim jel nije vise bilo da se kupi u grockoj i okolini(falilo za dva prskanja u breskama)
 
oktopod@ ja sam prskao slavolom nisam zalivao,preko lista deluje i visak azota iz vazduha vezuje za koren.To sam mesao kad sam prskao voce sa ostalom hemijom(bakar nesme) clan zis@ mi je objasnio i ja resio da probam i odlicno je.Nisam imao do kraja sezone da koristim jel nije vise bilo da se kupi u grockoj i okolini(falilo za dva prskanja u breskama)

Slavol ne mesaj sa fungicidima na bazi bakrta.Bakar "ubija" mikroorganizme iz Slavola,..Idi sa rastvorom po specifikaciji, bez mesanja sa drugim preparatima, pa cak ni sa sodom bikarbonom, koja je snazan fungicid, videti na liscu vinove loze bele tackice.!!!Znaci na vinovoj lozi je upotrebljena biodinamicka proizvodnja od pocetka do kraja.Radi se o sotri Caberne Souvignon,Burgundac..itd

@komadara "zovi mace u pomoc"...hahhah


Misa

- - - - - - - - - -

, slama, humus itd, a sama ona nikako. Mora se nekad i nešto malo žrtvovati inače ode sve u tri popodne...

Narano, moze,samo tretirati Slavolom ,Agrosteminom , Bajkalom Em (ruski mikroorganizmi)..itd.

- - - - - - - - - -

Evo i komentara,slika vinograda postavljenih na ranijim stranicama, uvazenog clana @DedaLala (vodeci biodinamicar u Srbiji)
pocetak citata
Ех,да је више оваквих примера.Мишо ,мало је рећи да је ово за похвалу.И не само твој труд већ и других .У децембру ће бити годишња конференција Друштва за биодинамичку пољопривредну производњу са темом:повртарство
у граду Вршцу.Волео бих да присуствујете и прикажете барем фотографије и стечена искуства у производњи поврћа.Мислим да неће сметати ако се покаже и која фотка лозе све с гроздовима.Да је ова фотка била пре 2 године
кад је тема била виноградарство сигуран сам да би Мишина лоза стала у исти ред с најбољим француским и италијанским чокотима.
То што увек ма оних који воле да подјебавају не би требало да буде сметња онима који вредно раде старајући се да им производи буду квалитетни и нада све сигурни за исхрану." kraj citata

Razmisliti o ovom citatu:

"Osim toga, sirovu organiku, zatrpanu u dubinu zemlje, razlažu prvenstveno anaerobni organizmi, bez prisustva vazduha, t.j., truljenjem. Pri tom, u zemlji se obrazuje kolonija truležnih patogena, koji vremenom počinju da napadaju korenje biljaka i korenaste plodove. Biljke se razboljevaju, loše rastu i razvijaju se, daju male prinose i bolesne korenaste plodove, koji su loši za skladištenje. Kolonija truležnih patogena može da živi u zemlji vrlo dugo, a za oslobađanje od njih primorani smo da lečimo zemljište raznim hemijskim preparatima, a ponekada moramo da se oslobodimo celih slojeva zemlje. To iziskuje velike novčane izdatke i fizičke napore.
Sirova, nefermentisana, organika uvek je krcata „živim“ semenjem raznih biljaka, koja, dospevši u zemlju, vremenom proniču i te biljke su konkurencija kulturama. To iziskuje dodatne napore za njihovo plevljenje. Mnoge korovske biljke privlače štetočine, koje napadaju kulture, što opet iziskuje nove napore za bitku protiv ovih štetočina. Organika, koja je prošla kompostiranje, naročito uz primenu EM-preparata („Slavol“ ili „Agrostemin“,"Bajkal" ) skoro da nema u svom sastavu „živog“ semenja korova.


S postovanjem Misa

- - - - - - - - - -

. A šta je sa voćnjacima gdje je prije podizanje iskrčen stari voćnjak, ili bila šuma, krčevina, šta je sa žilama starim u zemlji, panjevima itd.
Takođe humus nije ni malo jeftin, a ni slama kad se radi o većim površinama.

Na ovo pitanje imas odgovor u predhodnom citatu..Jednostavno ,zar ne?Samo treba verovati i biti dobro obavesten.Znaci,zile,ostatke od biljka,dubokim oranjem si urovio ..i one polako trule,sirova nefermentisana organika .Efekat je jasan.!Ali,ako te ostatke tretiras mikroorgizmima,oni ce biti "pojedeni" do zanjeg..i dobices "humus" do dubine tih ostataka, jednostavno, zar ne?

Ljudi ,verujte mi, biodinamicka proizvodnja je stara 2000-3000 godina...samo je "zaboravljena"..Industijska poroizvodnja ubija ovu "filozofiju proizvodnje".Naime, efekti su vidljivi posle 2-3 godine ("industrijska"), a ova druga "biodinamcka" je dugorocna i jako kvalitetnija, i naravno, sa vecom cenom proizvoda.Toliko za sada.Izvinjenje administratoru, ipak ,je tema "kajsija"..ali mislim da sam nesto i pomogao!

- - - - - - - - - -

U kredibilitet dfiskala niko nije sumnjao, ja sam pratio njegove mudre reči u drugim temama, mene je samo zanimalo objašnjenje zašto je zemlja sa slike uništena a pre sadnje se preporučuje rigolovanje. Jel dža ili bu ili između? :D

Darko jel si slavolom samo prskao ili zalivao, nisam razumeo dfiskala, nešto spominje koren, da li to preko lista deluje na koren?

Kod mene nema "dza ili bu"...Izlozio sam svoje misljenje, dao neke preporuke, dokaze sa dopisima,slike...itd,, na tebi je da radis kako mislis da je naj bolje za tebe.Bilo bi mi drago, da si se barem zaintresaovao za ovu "filozofiju" gajenja biljaka.Kazem Filozofiju ( sa velikim "F") sto ona de fakto i jeste.Da ne pominjem "Veliku tajnu vode" u zalivanju biljaka .."orezivanje ljudskom rukom, i prenosenjem energije na biljku "...itd..itd.Prinosi su X5 verujte mi
Velika tajna vode ?????
http://www.youtube.com/watch?v=fjBot-pPQEs
pazljivo pogledajte ovu "slatku pricu"... o vodi , zalivanju , strukturi vode.Nije naucna fantastika...pogledajte slike vinograda, paradajiza, zalivano "Suncanom vodom"."Radnici" su je i pili , nisu "pocrveneli" uvece su samo pocrneli, bez mazanja kremama za zastitu od "UV" zracenja, bez koriscenja dezodoransa (250rsd komad) .Biodinamika na delu itd..itd..
 
Poslednja izmena:
Pitanje za sve a pogotovo za dfiskala zelim da cujem vase misljenje.
Imam jednu parcelu na kojoj planiram da sadim voce, pola te parcele sam poorao pola nisam hteo jer na toj polovini je bilo bagremovog rastinja parcela godinama nije radjena(tako sam je nasledio). Nisam sadio voce na toj parceli dok ne pokusam da utrem taj bagrem jer znam da ce se zile i ostaci panjeva koji stoje u zemlji primiti i izbijati, pa sam ostavio tako da bi na prolece kad isbiju mladari bagrema prskao Totalom i pokusao da ga unistim. Ima li nekog boljeg resenja na primer da posadim voce na ledini bez obzira na taj bagrem i dali ima neko sretstvo sa kojim se moze prskati koje ce u korenu suzbiti taj bagrem? Dali to mogu ovi mikro organizmi Slavol itd da zavrse taj posao? Zelim cak da cujem i predloge sta bi neko od vas radio sa takvom parcelom? Strah me da posadim voce jer znam da ce ga bagrem prestici i ugusiti morao bih non stop da kultiviram taj bagrem sto nije isplativo.. Zahvaljujem na odgovorima :ppozdrav:
 
Jesam se zainteresovao, nisam ni sumnjao, samo sam želeo pojašnjenje, sada sam ga i dobio. Hvala puno :ppozdrav:
 
Komsija, @sasap ...Total ti nece pomoci.Akacija ili "bagrem" se jako fino razmnozva,samo mikroorganizmi.Izazoivaju nicenje pred zimu,Slavolom i/ili Bajkalom.Ostalo radi priroda, mraz , sneg..itd..bolje je od Totala.Citaj predhoni posta.Izbegavaj truljenje(anaerebni mikroorganizmi), na vecoj dubini. Ma,jbt.citaj pazljivo moj zadnji post.Sve je u njemu..

Pozdrav Misa
 
Ma to jeste teoretski tacno ali je u nasim uslovima tehnicki i prakticno skoro neizvodljivo bez ogromnog ulaganja u orudja koja bi mogla malo ozbiljniju povrsinu za pripremu zemlje za zasad voca obraditi sustina je da neprevrces zemlju nego da je samo rastreses ,recimo da se podrivaci i mogu nekako sa relativno malim parama odraditi ali potreban je macan od traktora da na toj dubini i zoni do koje doseze djon kada se rigoluje dosegne takav podrivac a ujedno rastrese zemlju
 
Postovani @reggaci ,

Mozda,po tvojem misljenju je teorija,ali...Uradi test.,Uzmi jedo seme, zita,jecma ..korova.i kapni jednu kap vode..cisto da izazoves klijanje..Prekrija ka nekim kamenom,asfaltom..ovo ,ono (verovatno , i sam si vidio kako je neka trava izbila ispod asfalta, betona ...) ..Biljka ce da nikne,a za tu akciju je njoj portebna snaga oko 400T po cm2.Zato i biljke "prevrcu zemlju" u nase ima.Znaci voda+seme= 400Tona.naucno dokazano ..Zamisli reku ,more okean..kolika je to snaga.Priroda bato..Razmisli o tome??Ako je Vojvodina nekada pre 100 mil godina bila sastavljnejna od "kamena" i bez vode..Kako sada imas divnu zemlju bogatu vodom bez upotrebe NPK djubriva...itd...Seti se,ili pitaj starije ljude, kakva je to zemlja bila pre 40-50 godina "Cernozjom"...a sada, polako, postaje "mrtva" i braonkasta zemlja...Zastooooo???!!!!

Jer ..citat " Upotreba otrovnih prskalica čin je očajanja u jednoj odumirujućoj poljoprivredi. Stavljanje vestackog djubriva je umeće stavljanja soli u zemlju u nadi da će koren biljaka nekako uspeti tu so izbeći!


S postovanjem Misa

P.S. I necu vise ..postacu Vam dosadan..
Citat:

"Carrel je rekao da su biljke važni posrednici pomoću kojih elementi u stenama, pretvoreni u crnicu delovanjem mikroorganizama, mogu postati dostupni životinji i čovjeku,kao građa za kosti, meso i krv. Naprotiv, hemijska djubriva ne mogu ni poboljšati humusni sadržaj tla niti ga mogu zamenjivati. Oni razaraju njegova fizička svojstva, pa prema tome i njegov život. Kada se hemijska djubriva unose u tlo ona se rastvaraju i traže prirodnu kombinaciju s mineralima koji su u zemlji već prisutni. Nove kombinacije prezasićuju, pretovaruju biljku i ona postaje neuravnotežena. Ostale kombinacije ostaju u tlu, mnoge od njih u obliku otrova.Biljke koje djubrimo hemikalijama mogu izgledati sočno, ali bujan rast stvara vodenasto tkivo koje je podložnije bolesti a vrijednost je belančevina manja. Vestacka djubriva, rekao je Carrel, povećavajući bogatstvo useva i iscrpljujući elemente iz tla, pridonela su promjeni hranjive vrijednosti žitarica: »Sto više civilizacija napreduje to se više udaljava od prirodnei shrane.« Naša sadašnja ishrana sastoji se od hrane koja je patvorena." kraj citata

Čitava ova prepiska je zanimljiva ali da ne širimo ovu temu. Postoji forum o organskoj proizvodnji pa možemo tamo nastaviti pisanje
http://poljoinfo.com/forumdisplay.php?29-Organska-poljoprivreda

Može se i otvoriti tema organsko voćarstvo ili sl.
Hvala


- - - - - - - - - -

Odlicno, sve je krenelu od kajsija...a ljudi se interesuju...Postoje ljudu,clanovi na forumu koji su veci znalci od mene i nusu otvrili temu "Biodinamcka proizvodnja"..Moje misljenje je,da ne treba otvarati novu temu,jer "Podizanje visegodisnjih zasada" je sasvim odgovarajuca prica..sve ostalo je "razvodnjavanje"...i "pricam ti pricu " (u smislu od od vocarstva,povrtarstava, stocarsta,pcelastva, ribolova .itd."Svinje su debele ,a knjige su obimne"..kako rece jedan nas pametan pisac, scenarista...itd.Samo Vas gledamo, i citamo ,sta pisete.???!Zelimo da Vam pomegnemo..ali non stop nam menjate "temu"..Tema je jasna "Zdrava, poljoprivredna prizvodnja"...
 
Poslednja izmena od urednika:
Размишљам да посадим кајсије, а око њих бијелу дјетелину. Да ли је то добро не знам. Ђубрење ћу вршити стајским ђубретом. Ово је мало против савјета стручњака јер кажу да земљиште у кајсијару треба бити стално обрађено.
 
Komsija, @sasap ...Total ti nece pomoci.Akacija ili "bagrem" se jako fino razmnozva,samo mikroorganizmi.Izazoivaju nicenje pred zimu,Slavolom i/ili Bajkalom.Ostalo radi priroda, mraz , sneg..itd..bolje je od Totala.Citaj predhoni posta.Izbegavaj truljenje(anaerebni mikroorganizmi), na vecoj dubini. Ma,jbt.citaj pazljivo moj zadnji post.Sve je u njemu..

Pozdrav Misa

Komsija dfiskal, citao sam vas post nekoliko puta, ono sto me najvise zbunjuje je to sto ste napisali da izbegavamo truljenje zila i parloga u zemljistu zbog stvaranja bakterija, isto tako ste napisali da mikroorganizmi izazivaju truljenje i prave humus. Zato sam i trazio pojasnjenje koliko god puta da citam vas post imam sve vise nejasnoca.
Nov sam u ovoj oblasti mnoge stvari su mi nejasne. Pitanje za vas gde ima najblizih predavanja o biodinamickoj proizvodnji voca koje bi mi pocetnici mogli da posetimo? I sta mislite o tome da otvorimo temu "biodinamicka proizvodnja voca" na kojoj ce te vi iskusni u ovoj oblasti objasniti sve o tom nacinu proizvodnje? :ppozdrav:
 
Nije mi sad najjasnije da li ovde mogu da se obratim za savet oko višegodišnjih zasada :sta:
Vidim da se otvorila neka nova tema o biodinamici ali evo, ipak ću pitati.
Oni koji nisu pročitali moje ranije postove, ovako stoje stvari.
Jesenas sam posadio 15-ak voćaka u dvorištu, dakle ništa ozbiljno, e sad, zanima me koji su mi sledeći koraci i kojim redosledom.
Čini mi se da bi prvo trebalo ići đubrenje, pa rezidba i na kraju zimsko prskanje.
Bio bih vam zahvalan ako biste mi mogli to u nekim kratkim crtama izložiti.
Kad, šta, koliko itd.
 
Prvo ćeš da ih prekratiš uskoro na željenu visinu. Tipično od 60 do 100 cm od zemlje. Prekratiš tačno iznad pupoljka, ne na pola puta između pupoljaka pa ti ostane štapić. Zavisno od željenog oblika krošnje, ostavićeš 3 do 5 pupoljaka, ali ne moraju biti bukvalno od prvog do petog od vrha, nego tako da ostaviš npr 3 ako želiš vazu ali da ta tri sklapaju ugao od 120 stepeni idealno, tj da gledaju što više u stranu jedan od drugog, da ne bude prvi i treći biju na istu stranu stabla. Ako budu imale dobar porast i želiš vazu, u junu prekratiš na 30 cm dužine da se razgranjaju i da ne gubiš godinu čekajući proleće. Dobro bi bilo i da ih poviješ da ne rastu uvis nego da imaju što veći ugao a da opet ne budu ni paralelne sa tlom.

Što se đubrenja tiče, količina zavisi od zemljišta. Neko srednje pravilo ti je azot tj KAN negde februar - april, zavisno koliko brzo će zemlja da ga usvoji i u maju opet, otprilike slaba šaka oko stabla ravnomerno. Dobro je i zagrnuti nekom travom ili senom od košenja, debeo sloj, da ne krenu korovi, to se zove malčiranje. Ako imaš humus, glistenjak, bilo bi odlično.

Što se prskanja tiče pošto je tek posađeno manje više nema veze koje je voće jer će imati samo list a ne i plod, plavo ulje druga polovina februara, 2 do 3 decilitra na 10 litara vode, onda chorus kad pupoljci nabubre ko bele kokice, chorus kad sve procveta ako uopšte i bude cveta, ne znam da nisu dvogodišnje trogodišnje sadnice lupam, chorus je protiv truleži grančica, zatim mankogal80 i insekticid kad opadne 70 posto latica, to ti je za list. Posle toga po potrebi i zavisno od voća. Kajsije ništa sem ako se ne pojave insekti, trešnje zavisno od sorte protiv kokomicesa, videćeš crne pege ako se pojave, višnje isto tako, kruške mislim da treba protiv kruškinih insekata, dunju protiv erwinie ako se pojavi seci granu odma...i tako...koje voće je u pitanju?
Na jesen kad opadne 70 posto lista ideš bakrom, cuprozin preparat npr, đubrivo stajsko, humus, glistenjak, veštak baciš sa više K, recimo NPK 8.16.24.
 
@oktopod
Pre svega hvala na iscrpnom odgovoru.
Ovo povijanje grana mi nije baš najjasnije ali o tome ćemo kad mu dođe vreme.
Što se tiče prekraćivanja, kad je najbolje da se to uradi, sredinom februara?!
Sad, lupam, ako ih prekratim a posle toga naiđe period ekstremno hladnog vremena, hoće li im to škoditi?
A kad dođe do prskanja, da li mi treba neka posebna zaštita? Video sam na nekim drugim temama da se spominju
maske od 100 i više evra ali iskreno se nadam da se to odnosi na prskanje s nekom ozbiljnom opremom na velikim površinama,
jer ću ja koristiti onu leđnu plastičnu prskalicu od 7 ili 10 litara, amaterski, da kažem, ništa profi ::namigivanje::
 
Dal pod uglom seći ili ravno, to je filozofska tema koja se već filozofisala ovde negde, realno ukoso je veći presek pa je smislenije da će ravan pre da zaraste, svuda gde sam čitao kos rez je da bi voda od kiša koja se sliva ne bi išla na pupoljak, a ne vidim kako to škodi, pogotovo kad se ne prekraćuju pred zimu pa nema šta da mrzne...

Neće im škoditi nevreme, mnogi prekrate još na jesen pri sadnji pa nema većih problema, ali je bolje sada u februaru. Da ne bi razmišljao, odradi to za 10ak dana.

Zaštita ti pri prskanju treba, pošto su ti sadnice male, prskaš na dole takoreći, vodi računa o vetru da ne vraća na tebe i stavi neku masku i zaštitu za oči, imaš maske npr što koriste moleri u boljim farbarama da se kupe, one što im se menjaju filteri, ti uzmi filter sa ugljem, ne običan prašnjavac i miran si sezonu za manje od 2000 dinara, uzmi tamo i zaštitu za oči i koristi duge rukave i gumene rukavice, jer i preko kože se upija otrov.

Tvoje zdravlje je u pitanju, ako ćeš za 2000 dinara da razmišljaš i veruješ onima koji kažu da nije to tako strašno, to je već tvoja odluka.
 
u pravu je stefan da je bolje ako imaš novaca odmah da kupiš bolju, ali računaj da ni na jednoj filter nije večan pa vodi računa o ceni filtera i koliko vremena traju
 
OK, hvala obojici na savetima. Mislim da ću za prvu priliku uzeti tu masku za molere jer tako sam u mogućnosti trenutno
a kasnije naravno i tu panorama. Probaću da okačim sliku kajsija danas-sutra zbog orezivanja, jer one za razliku od šljiva
i krušaka već imaju nekoliko formiranih grana pa bih voleo da znam da li i njih skraćujem ili tu na scenu već stupa ono
povijanje grana koje je oktopod pominjao.

- - - - - - - - - -

Evo i slike kajsije.

4otjx1hop


Nisam siguran da sam uspeo da okačim sliku, zato evo linka:
http://postimage.org/image/4otjx1hop/
 
Nazad
Vrh