Podizanje višegodišnjih zasada
- Začetnik teme Sale
- Datum pokretanja
Jeste, ali ako se ore samo na jednu stranu, u jednom redu u jednom, u drugom u drugom smeru i to na jesen, na proleće te sačeka pesak a ne oranjejednom tanjirača i ravno skroz
Poslusaj ti cika Ironmana i u vocnjak ne ulazi ni sa plugom (klasicnim) ni sa frezom,
Nabavis tiler, nije to preskupa alatka, i bog da te vidi.
Zbog toga sto je takvom obradom izrazeno formiranje pluznog djona, nepropusnog sloja koji nastaje dejstvom radnih tela masina, a freza je masina koja najdirektnije i najizrazenije formira taj sloj.
Moze freza ali pod uslovom da se povremeno, jednom godisnje npr, taj sloj razbije podrivacem.
Moze freza ali pod uslovom da se povremeno, jednom godisnje npr, taj sloj razbije podrivacem.
Znam ironman, sve to sabija zemlju i pravi đon...al samo to sada imam od mehanizacije. Videću već šta ću...ako nisam nešto pomešao, te tilere prodaje moj komšija, 2000 eura košta.
Evo da ne ostanem dužan, slike iz literature, priča se da oranje kvari strukturu zemljišta, a onda odmah zatim da je rigolovanje jako korisno i nezaobilazno pa vi procenite sami...koliko sam ja shvatio, zemljište koje je umorno od silnog oranja treba odmoriti pa pre sadnje rigolovati, a koje nije umorno, rigolovati
Evo da ne ostanem dužan, slike iz literature, priča se da oranje kvari strukturu zemljišta, a onda odmah zatim da je rigolovanje jako korisno i nezaobilazno pa vi procenite sami...koliko sam ja shvatio, zemljište koje je umorno od silnog oranja treba odmoriti pa pre sadnje rigolovati, a koje nije umorno, rigolovati
Sve je zamenjlivo pa i freza, zamisli.
A ako je pitanje koja je masina najbolja za unosenje mineralnih djubriva onda to svakako nije freza vec depozitor mineralnih djubriva.
Ako njega nema onda to moze da bude bilo koja masina koja ga moze uneti ispod povrsine zemljista, dakle plug, tiler,tanjiraca...
Koju masinu odabrati?
Onu koja ima najmanje negativnih efekatam, dakle ipak ne freza.
Freza pored pluznog djona ima i efekat jakog narusavanja strukture zemljista (ono o cemu nesto pise i u tekstovima koje je oktopod postavio) previse usitnjava, a zatim ga atmosferske padavine sabijaju.
U vocarstvu nema potrebe za takvim sitnjenjem zemljista, za razliku od ratarstva i povrtarstva (gde se treba obezbediti dobro obradjen sloj u koji ce se polagati seme, a dobar kontakt sa semenom moze ostvariti samo dobro usitnjena zemlja)
Najznacajniji efekat frezovanja u vocnjaku je vizuelni, estetski efekat, lepo izgleda onako sitno i ravno, ali nije to bas najpametniji nacin obrade povrsine u vocnjacima.
A ako je pitanje koja je masina najbolja za unosenje mineralnih djubriva onda to svakako nije freza vec depozitor mineralnih djubriva.
Ako njega nema onda to moze da bude bilo koja masina koja ga moze uneti ispod povrsine zemljista, dakle plug, tiler,tanjiraca...
Koju masinu odabrati?
Onu koja ima najmanje negativnih efekatam, dakle ipak ne freza.
Freza pored pluznog djona ima i efekat jakog narusavanja strukture zemljista (ono o cemu nesto pise i u tekstovima koje je oktopod postavio) previse usitnjava, a zatim ga atmosferske padavine sabijaju.
U vocarstvu nema potrebe za takvim sitnjenjem zemljista, za razliku od ratarstva i povrtarstva (gde se treba obezbediti dobro obradjen sloj u koji ce se polagati seme, a dobar kontakt sa semenom moze ostvariti samo dobro usitnjena zemlja)
Najznacajniji efekat frezovanja u vocnjaku je vizuelni, estetski efekat, lepo izgleda onako sitno i ravno, ali nije to bas najpametniji nacin obrade povrsine u vocnjacima.
dfiskal
Član
Ovi preparati su u stvari mikroorganizmi koji koji pospesuju/formiraju rad azotofiksatora itd..Opet kazem, malo pogledajte na ostalim sajtovima kao to ljudi rade i na velikim povrsinama i u razlicitim oblastima (stocarstvo...itd).Biodinamicka proizvodnja je jako stara "tehnika"..Neko je pomnenuo ..stare, drvene plugovo do 15 cm dubine,naravno i to spada u biodinamcku proizvodnju.Ali 60 cm dubina pluga?????
Ne zelim da ispadam pametan, ali ima i drugih resenja u poboljsanju poroizvodnje.Treba ih samo primeniti ,sa verom u uspeh..
S postovanjem Misa
Gorski Car
Član
Kad smo kod zemljista, ovo je iz licnog iskustva ne iz literature. Svaku parcelu koju sam tretirao totalnim herbicidima bila je neuporedivo meksa,rastresitija,laksa za obradu od parcela koje nisam tretrao. Zemljiste na parcelama koje sam tretirao glifosatom rastresito je do nekih 30cm, to sam video tek kad sam orao.
Koliko je dobro umesto medjuredne obrade(oranja,fiziranja) zemljiste konstantno tretirati totalnim herbicidima i tako mekani sloj zemlje koji je bez korova jednostavno istanjirati tanjiracom?
Koliko je dobro umesto medjuredne obrade(oranja,fiziranja) zemljiste konstantno tretirati totalnim herbicidima i tako mekani sloj zemlje koji je bez korova jednostavno istanjirati tanjiracom?
dfiskal
Član
Evo i slika kako to izgleda , vocarstvo i vinogradrastvo
Povrsine su oko 30-45 ari..Lokacija "Brda iznad Velike Plane" ..Ove godine..
Pozdrav Misa
- - - - - - - - - -
Uktarko sam ti objasnio kako se tretira korov u predhodim postovima "Priridnim Totalom"..Mraz je zakon.Tanjiraca+ ostaci biljaka cija je vegetacija zavrsena+Slavol+agrostemin = "Ziva zemlja".Posle izvesnosnog vremena "korov" pocinje da klija .ali dolazi hladno vreme, mraz..i korov izumire..jednostavno ??Zemlja nije tvrda i teska za oranje, a na povrsini ostaje dobar humus koji ce biti formiran do prolecne setve ...itd.. Narano , nikada se ne pale ostaci biljaka,kao sto je i zabranjeno ,zakonom.Paljenjem ostatatak biljaka, psenice, kukuruza..itd..ubijaju se meikroorganizmi koji vec postoje do 15 cm dubine, a opasnos od pozara je ogromna..
S postovanjem Misa
- - - - - - - - - -
Mada je tema "kajsija" , samo jos jednu sliku da postovim iz oblasti "povrtarstva" ,ako nije problem.Radi se eksperimentu..na mojoj njivi ,ledini 15 god. nije obradjivana..
Zato kazem, ova stara tehnika vazi za sve blagorodno biljke naseg podnevlja..
Pozdrav Misa
Povrsine su oko 30-45 ari..Lokacija "Brda iznad Velike Plane" ..Ove godine..
Pozdrav Misa
- - - - - - - - - -
Uktarko sam ti objasnio kako se tretira korov u predhodim postovima "Priridnim Totalom"..Mraz je zakon.Tanjiraca+ ostaci biljaka cija je vegetacija zavrsena+Slavol+agrostemin = "Ziva zemlja".Posle izvesnosnog vremena "korov" pocinje da klija .ali dolazi hladno vreme, mraz..i korov izumire..jednostavno ??Zemlja nije tvrda i teska za oranje, a na povrsini ostaje dobar humus koji ce biti formiran do prolecne setve ...itd.. Narano , nikada se ne pale ostaci biljaka,kao sto je i zabranjeno ,zakonom.Paljenjem ostatatak biljaka, psenice, kukuruza..itd..ubijaju se meikroorganizmi koji vec postoje do 15 cm dubine, a opasnos od pozara je ogromna..
S postovanjem Misa
- - - - - - - - - -
Mada je tema "kajsija" , samo jos jednu sliku da postovim iz oblasti "povrtarstva" ,ako nije problem.Radi se eksperimentu..na mojoj njivi ,ledini 15 god. nije obradjivana..
Zato kazem, ova stara tehnika vazi za sve blagorodno biljke naseg podnevlja..
Pozdrav Misa
Prije sadnje voćnjaka radim samo ovako, bacim sve što treba (đubar, kreč itd) te zovnem komšiju, koji ima veliki traktor kažem mu da skine jedan plug (ostane jednobrazac), stavi teg i da dođe. Kažem mu što dublje to bolje, a on potjera traktor kao da nije njegov. Platim mi uvjek više nego što traži. Zadovoljan on, zadovoljan ja. Ako treba bacim još malo kreca, zatim potanjiram, rupe obično 40x50 ili 50x50, zatim mineralno, stajnjak, jesenja sadnja i to je to. Sadnice rastu ko lude, rađaju itd.
...iz ličnog iskustva.
...iz ličnog iskustva.
dfiskal
Član
Pa, dobro.Lepo, i sto je najvaznije "Tvoje licno iskustvo".I krec si bacao, i orao, trosio pare, naftu,ovo, ono.. itd..Zamisli te iste rupe 50X50 ...bez oranja+ stajnjak+ srpska pamet Slavol+Agrostemin+ znanje biodinaike ..ista prica, tesko se Srbi uce pameti...nista nacionalisticki ne govorim...ja sam Srbin, obican..nisam srbijanac...itd...
S postovanjem Misa
P.S.
Sto si bacao krec? ph vrednos?Ma nemoj ni reci?Zasto je najbolji prinos na "zapustenoj zemlji"?..Kako biljka preuzima azot iz vazduha 72% azota je u vazduhu, a u zemlji 5-6%..Alooo ...misli malo o tome..Citaj..Videces da nam samo uzimaju pare za vestacko djubrivo, fungicide,insekticide,itd...priroda je sve resila u nasu korist..samo je treba videti,upotrebiti, oslusnuti.Znam , da ti ovo zvucio kao kao naucnafantazija.Probaj , videces razliku.Dzaba sam se mucio da postavljam slike????
Nasa misija, je jasna, da pomognomo ljudim, nasem narodu..(od Norveske, sevrmo . do juzne Afrike)...itd.Svi ,su ljudi..osim Amera (USA)..njima ne treba pomagati, sve znaju u njihovu korist ???!!!
Ja, pokazas sljive, paradajz, caberne suvignon,(vinograd, i vocnjak) ...a vi kako hocete da radite..Vasa volja..
S postovanjem Misa
P.S.
Sto si bacao krec? ph vrednos?Ma nemoj ni reci?Zasto je najbolji prinos na "zapustenoj zemlji"?..Kako biljka preuzima azot iz vazduha 72% azota je u vazduhu, a u zemlji 5-6%..Alooo ...misli malo o tome..Citaj..Videces da nam samo uzimaju pare za vestacko djubrivo, fungicide,insekticide,itd...priroda je sve resila u nasu korist..samo je treba videti,upotrebiti, oslusnuti.Znam , da ti ovo zvucio kao kao naucnafantazija.Probaj , videces razliku.Dzaba sam se mucio da postavljam slike????
Nasa misija, je jasna, da pomognomo ljudim, nasem narodu..(od Norveske, sevrmo . do juzne Afrike)...itd.Svi ,su ljudi..osim Amera (USA)..njima ne treba pomagati, sve znaju u njihovu korist ???!!!
Ja, pokazas sljive, paradajz, caberne suvignon,(vinograd, i vocnjak) ...a vi kako hocete da radite..Vasa volja..
Poslednja izmena:
Ponavljam opet to ima smisla kod bašti gdje je zemlja ista i na 10 i na 50 cm, a šta je sa zemljom gdje je prvi sloj od nekih 20 do 30 cm plodan, a ostalo sama ilovača, ili se stvorio nepropusni sloj (đon) na 30-tak cm koji naravno treba razbiti, odnosno koliko godnina treba da doće hrana do korjena u takvoj zemlji i dali će uopšte doći? Mislim na voćne sadnice. Kako u dubljim slojevima popraviti kiselost. A šta je sa voćnjacima gdje je prije podizanje iskrčen stari voćnjak, ili bila šuma, krčevina, šta je sa žilama starim u zemlji, panjevima itd.
Takođe humus nije ni malo jeftin, a ni slama kad se radi o većim površinama.
Takođe humus nije ni malo jeftin, a ni slama kad se radi o većim površinama.
Ja vam kažem istina je na pola puta dfiskal je izneo pametne reči, ali vidimo i po literaturi između ostalog da se spominje rigolovanje kao jako korisna mera iz razloga koje zastupa sljivar. Iz jednih i drugih razloga mislim da je reakcija tipa "upropastio si zemljište" malo preoštra i da može da uplaši nekog i navede na oštre rasprave koje nam nisu potrebne. Ne znamo mi zašto je čovek to radio. Kod mene je plužni đon i ilovača na 40 cm dubine, to je ljudi ko beton, video sam kad sam kopao rupe, tako da sam siguran da je moje oranje imalo smisla jer pri prvom oranju su ispadale upravo takve gromade sa dubina 15 do 20 cm. Preko zime se to usitnilo i spremilo za sadnju, jedina možda greška mi je što sam mesec dana pre sadnje opet orao ali sam morao, svojom greškom, narasla je ta divlja kukuruzovina, ali opet možda sam tim oranjem i uradio pravu stvar jer sam vratio zemlju "kako je bila" i uneo zeleniš pod zemlju. Zato sam u rupe stavljao i humus.
Sad barem znam da mi je zemlja rastresita, ostaje da narednih godina barem to ne pokvarim sabijanjem mehanizacijom, a strukturu ću popravljati humusom, zelenišnim đubrenjem i ostalim metodama.
dfiskal je izneo pametne reči, ali vidimo i po literaturi između ostalog da se spominje rigolovanje kao jako korisna mera iz razloga koje zastupa sljivar. Iz jednih i drugih razloga mislim da je reakcija tipa "upropastio si zemljište" malo preoštra i da može da uplaši nekog i navede na oštre rasprave koje nam nisu potrebne. Ne znamo mi zašto je čovek to radio. Kod mene je plužni đon i ilovača na 40 cm dubine, to je ljudi ko beton, video sam kad sam kopao rupe, tako da sam siguran da je moje oranje imalo smisla jer pri prvom oranju su ispadale upravo takve gromade sa dubina 15 do 20 cm. Preko zime se to usitnilo i spremilo za sadnju, jedina možda greška mi je što sam mesec dana pre sadnje opet orao ali sam morao, svojom greškom, narasla je ta divlja kukuruzovina, ali opet možda sam tim oranjem i uradio pravu stvar jer sam vratio zemlju "kako je bila" i uneo zeleniš pod zemlju. Zato sam u rupe stavljao i humus.Sad barem znam da mi je zemlja rastresita, ostaje da narednih godina barem to ne pokvarim sabijanjem mehanizacijom, a strukturu ću popravljati humusom, zelenišnim đubrenjem i ostalim metodama.
dfiskal,sto se tice slavola covek je totalno u pravu.Ja sam ga koristio ove godine na tresnjama i matorim breskama(hteli da vadimo breske ove godine)nisu videle djubre sem slavola i preporodile se sad su ostale da ih jos sledece godine oberemo i vadimo izmedju njih su posadjene tresnje)Ja sam isto orao duboko kad sam sadio tako da sad nemam sta da dodam sta je tuje.Zaboravi prskao sam slavolom oko 4 litre na 330l vode.
Gorski Car
Član
Kolega dfiskal je iz sela nedaleko mene nekih 10-tak kilometra, njegovo selo je vekovima poznato po vocarstvu i vinogradarstvu tako verujem da covek zna o cemu pise, ne pise napamet...
