Podizanje višegodišnjih zasada

jeste baš tako, ne ka Ritopeku nego gornja Vinča gde okreće autobus na brdu, pa kreneš ka institutu putem koji je asfaltiran pre par godina, pre toga je bio tucanik, put od stanice ide nizbrdo pa uzbrdo pa opet kad krene nizbrdo skreneš desno na njivski...taj asfaltirani put se vidi na kraju drugog videa, na njega izlazim i prolazi neki kombi. Tu sad ima otkup metalnog otpada. Šta si ti tražio čak tamo, ko ti je rođak? :D jeste svraćali na izvor po vodu? :)
 
Svaka ti čast Oktopode legenda si. Evo da prenesem utiske sa moje sadnje 2.400 komada krušaka. Nas 12 je sadilo 8 dana. Prvo nas je ispalio čovek sa bušilicom, pa smo jednobraznim plugom u dva prolaza napravili kanale, koje smo još malo produbili, ukupno 45 kanala različitih dužina od 50m do 100m. Kasnije kad smo sadili trebalo je sve to zatrpati. Takođe smo stavili 30t stajnjaka, kreča oko 7t, humusa oko 4t. Zalili smo sve to ručno iz cisterne, oko 16.000 litara vode. Ostalo je još da bacim veštaka oko 500 kg. (nije se stiglo). Ogradili smo njivu sa tri strane (četvrta je postojala) 14 kotura žice, stubovi....i ostalo.
Veruj mi nisam znao kako se zovem kad sam se vraćao kući posle sadnje.
 
Tu su mi tetka i tetak , burazeri , Uroševići su , dole blizu Guskinog restorana na Dunavu . I oni gore negdje imaju njive pa sam išo snjima.
 
mislim da znam koji su, pitaću majku, ona bolje zna, ja sam odrastao u gradu :)

aco, svaka čast na količini i načinu rada, kad izračunam, svako od vas je posadio nešto preko 20 sadnica dnevno, što je i moj neki rekord za dan, tako da se sada bolje osećam :) gde si nabavio toliko humusa ako nije tajna?
 
Sadile su dve ekipe po trojica, ostali su bili raspoređeni na donošenju stajnjaka, humusa, zatrpavanju... Što se tiče humusa, ranije sam pisao da mi se tast bavi kalifornijskim glistama pa ga ima kolko hoćeš. Meni je bio problem da ga prevezem od tasta do njive jer je udaljena 45km od njega.
 
Jel taj humus izgleda kao ovaj moj sa slike pošto ja nisam načisto šta je ovo što sam nabavio?
 
oktopod je napisao(la):
Hvala brate, i ti takođe :) vidiš koja me sreća obuzela, taj dan je padala kiša i jako blato, ali ja sam rešio, bio sam jedini u selu koji je taj dan sišao sa asfalta u njivu :)

greota mi što ostade 12 rupa nepopunjeno, a došao prodavac sa sadnicama koje mi trebaju u komšiluk, ali stvarno nisam imao snage da još jedan dan idem u njivu, stiglo me sve, tačno bih se razboleo...ako veže dva tri lepa dana u decembru, januaru, možda kupim sadnice i završim ta 3 reda po 23 komada a sledeće jeseni još 3 reda i ta njiva je popunjena :) imam magrive, kalemio sam pupoljkom u avgustu ali ne deluje mi dobro pa ću na proleće grančicom šta ne krene pupoljak, imam nekih 120 magriva a treba mi 70ak sadnica ne računajući ovih 12 što mi sad fali :)

Inače, sadio sam ovako, zbog oprašivanja, a njiva do mene su isto trešnje, red do mene je "Canetova" tj "Murzikova", to je valjda ta koju u Ritopeku zovu "crvena", to je neka vrsta šarene koja bude crvena a ne klasično šarena i plod nije loptast nego ima mali špic ko paprika, ona je odličan oprašivač.

B - burlat
G - germezdorfska odnosno herc
H - hedelfinger (imao sam jednu slučajno)
x - prazna rupa

X X X
X X X
X X X
B X X
G G G
B B B
B B B
B B B
B B H
G G G
B B B
B B B
B B B
B B B
G G G
B B B
B B B
B B B
B B B
G G G
B B B
B B B
B B X

Znači 4 kolone burlat pa jedna herc. Na početku 3 kolone. Tako ću i nova 3 reda u nastavku, al možda umesto herca ubacim Canetovu ili nešto treće. Ovu donju desno sam namerno ostavio praznu, tu i gore levo u ćošak ću belicu, radi oprašivanja.
Kliknite za proširenje...
Canetova i murzikova su ti iste tresnje i stizu odma posle burlata a Crvena je totalno druga tresnja stize kad i erc a pre Ohridske:osmeh:
 
oktopod je napisao(la):
Jel taj humus izgleda kao ovaj moj sa slike pošto ja nisam načisto šta je ovo što sam nabavio?
Kliknite za proširenje...

Ovaj humus što ga ima moj tast je crne boje, mrvičast i bez ikakvih primesa. Vadi se, mislim, jednom godišnje, a gliste prerađuju ovčiji (prevashodno) i kravlji (u manjem obimu) izmet. Da bi se dobio onaj što ga prodaju za cveće on se prosejava i dodaje se šumska zemlja.
 
Da, i ovo moje je crne boje i mrvičasto, bez mirisa, kad se promrlja prstima, ostavi crno koje se opere samo vodom i ima određen procenat slame u njemu, naiđe i poneki komad veći koji se raspadne ili je sačinjen od grudve slame..

Pitam jer ovaj što mi je prodao mi je prošle godine pokazivao neki glistenjak, to je imalo lep miris sveže zemlje a ovo nema miris, za ovo kaže humus glistenjak stajsko pileće kompost, ispade da čovek prodaje nikad bolje đubrivo a u stvari mi se čini da je samo ono što koriste za pečurke pa bacaju posle berbe, mnogi u mom selu to uzimaju za džabe al ja ne poznajem te ljude niti kad izbacuju, a ovaj prodavac je iz leštana, tamo se nalazi ta pečurkarnica i džakovi su od treseta za pečurke..nije mi žao što sam platio, nego bih voleo da znam tačno šta sam stavljao, humus pileće stajsko pregorelo kompost pa kroz to radile gliste zasigurno nije :D
 
Sadnja voćaka u jesen - nekoliko osnovnih pitanja

Pozz, ljudi. Bio bih zahvalan ako bi mi neko razjasnio nedoumice koje imam. Naime, zasadio sam nekih 15-ak voćaka u dvorištu pre koji dan, tik ispred nosa zimi ::namigivanje::
Evo i šta me muči:
1. Da li je potrebno prekrečiti ta tek zasađena stabla ako već nije prekasno (ako uopšte dozvole vremenski uslovi) ili se to radi na starijim voćkama?
2. Pročitao sam da se tek zasađene voćke skraćuju/orezuju na 80,90,100 ili koliko već cm, zavisi od vrste. Da li je potrebno to raditi i da li se uopšte sme to sada raditi pošto je već stiglo hladno vreme a evo i prvi sneg ili se čeka proleće?
3. Takođe, pročitao sam da bi se korenov sistem zaštitio od smrzavanja postoji mogućnost obrazovanja manje humke/gomile od zemlje oko sadnice, nekih 20-30 cm. Na proleće se ta zemlja uklanja. E, sad, ovde me buni to što se ovo kosi sa jednim od osnovnih pravila sadnje, da kalemljeno mesto bude 10 cm iznad zemlje :sta: Znači, zasadio sam voćku tako da se kalemjeno mesto nalazi iznad zemlje tih 10 cm a onda sve to zatrpam sa 20-30 cm nove zemlje?!

- - - - - - - - - -

Hoće li neko napisati nešto pametno?!
 
rodžere
1. ne! ne mora ni na starijim, ljudi to rade iz raznih razloga, nisam siguran da je uopšte svrsishodno
2. nikako, čekaj proleće
3. zatrpaj, pa na proleće razgrni

izvini što su kratki odgovori, delom iskustvo delom literatura
 
Krečenje svakako jeste svrsishodno, to sam već pročitao ovde na forumu samo ne znam da li je preporučljivo i za tek posađene sadnice.
Za skraćivanje sam i pretpostavljao, dakle, čekam proleće a i zatrpavanje ću uraditi.
Uglavnom, hvala.
 
krečenje jeste svrsishodno, ali na tek posađenim nije toliko bitno jer deblo nije debelo pa ne može da se ugreje od zubatog sunca. Ostalo si dobio dobre odgovore :)
 
eh da, ako se ipak odlučiš da krečiš, pazi da ne očeniš pupoljke četkom, donje manje više al one ispod mesta gde ćeš prekratiti na proleće su jako važni zbog formiranja krošnje
 
Mislim da ipak neću krečiti na kraju ako već nije neophodno.
Imam još jedno pitanje u vezi đubrenja, nađubrio sam stajnjakom prilikom sadnje, sad me zanima da li je potrebno dodati i mineralnog ili da čekam proleće?
Imam džak NPK 15:15:15 pa sam mislio da bacim malo i tog ako ne škodi.
 
Pri sadnji i uopšte na jesen zimu je bolje bacati sa više P i više K (mada zavisi i od sastava zemljišta). P i K se teže razgrađuju od azota, a ti si stavio sloj stajnjaka, tako da mislim da bi džabe bacao...

p.s. kad budeš prekraćivao na proleće, prekrati tik iznad pupoljka, ne na pola između dva pupoljka i slično...u principu treba kosi rez na kontra stranu od pupoljka, da se voda ne bi slivala na njega, mada lično ne vidim tu neku poentu, čak mislim da bi rez ka pupoljku bolje i pre zarastao.
 
Kada smo sadili kajsije, 2007 na 2008, jesen je bila strašno kišovita, pa rasadničar nije uspevao da uđe u njivu i posadi sadnice. Sadnice smo dobili čini mi se tek u decembru, posadili 10-tak (od 435) i onda pao sneg i kraj.
Iskopamo rov, natrpamo pesak i sadnice ubacimo u njega, i onda u januaru, kad je bilo 10-tak lepih dana, posadimo ostatak.
I sve su u fantastičnom stanju.
Hoću da kažem da se ne brinete oko mesec dana sadnje, one sad miruju pa miruju, pazite da ne izmrznu i sačekajte priliku.
Što se krečenja stabla tiče: ako tipujete na kasnije cvetanje zbog odbijanja sunca, zaista nisam siguran u to. Preneću samo šta mi je profesor Ognjanov rekao za to: ne pokreće sokove toplota debla već toplota zemlje oko stabla. E sad, da li kreč štiti od bolesti, štetočina itd, zaista ne znam.
ps: mi ipak krečimo, burazer je na oktopodovoj strani :)
Pozdrav
 
Bitno je samo posaditi što pre. U novembru bolje nego u decembru, u decembru bolje nego u januaru itd...po mogućstvu da padne jedan dobar sneg i kiša posle sadnje da dobro natopi zemlju. :osmeh:



:off_topic:
Krečenje je dobro zimi jer je zemlja okolo hladna, a sunce zubato greje deblo jer je debelo i to pokrene sokove koji se kad sunce zađe zalede, pucaju kapilari, puca kora, odnosno dolazi do pojave "mrazopuc". Zato je dobro krečiti i ramene i ostale debele grane, što višlje, ne može da škodi. Ako se ponavlja krečenje krajem zime u januaru februaru, tada krečiti samo deblo i malo od ramenih grana, da bi tretmani prskanjem bili efikasniji, ako okrečite celo stablo prskalicom, zaštita prskanjem nema puno smisla...

Odlaganje kretanja vegetacije u proleće meni nije razlog i ne vidim da bi to funkcionisalo. Kada se u kreč doda i sumpor, to jako lepo pojede lišajeve, znate da se na kajsijama pogotovo javlja mahovina, e pa ovo je baš lepo pojede, zato je dobro stara stabla okrečiti što višlje, po mogućstvu prskalicom.

Treba krečiti posle prskanja bakrom, zato što je dobro bakrom okupati i deblo.

Ovako ja to:



:off_topic:
 
:off_topic: а како се браните од оних хулигана што иду около и пишу "џаба сте кречили " :sta:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh