Pasulj
- Začetnik teme rraallee
- Datum pokretanja
Sve zavisi od prinosa i prodajne cene. Neko je imao pasulja 1200 kg/kj a neko 600 kg. Neko ga je prodao po 300 dinara a neko je prodao na veliko po 180 dinara. Ja definitivno smanjujem povrsinu pod pasuljem ove godine. Bice posejano samo za stalne musterije. Previse posla, a vremena sve manje.
nikt
Član
У 2015-ој убедљиво најисплативије Жито!!!
Takva je situacija i Macvi, postoje paercele gde su ljudi jedva i seme izvukli. Mislim da definitivno sve zavisi od vremenskih uslova.
Npr. moj komsija TOKI, pasulj smosejali u dan razlike, sve na isti nacin, jedino sam ja zalivao a on nije i ono sto je on dobio na 1ha kod mene je na 30ari. Hocu da kazem da je nekad bolje uraditi i manju povrsinu gde zaliv ne bibbio velika stavka ,nego vecu bez , a uz to tri puta se vise naradis.
izgleda da su u 2015. godini , komsije iz vojvodine imale vise srece sa vremenom.
Npr. moj komsija TOKI, pasulj smosejali u dan razlike, sve na isti nacin, jedino sam ja zalivao a on nije i ono sto je on dobio na 1ha kod mene je na 30ari. Hocu da kazem da je nekad bolje uraditi i manju povrsinu gde zaliv ne bibbio velika stavka ,nego vecu bez , a uz to tri puta se vise naradis.
izgleda da su u 2015. godini , komsije iz vojvodine imale vise srece sa vremenom.
A sto je bilo godinu prije, 2014, ni ž od žita
2015 je bio odlican jecam, nikad nisam imao veci prinos, zato treba raditi vise kultura, i manje ratarstva, jer od toga sve manja korist, alternativa postoji, bijeli luk, bundeve za ulje, šparoge, su neke od meni zanimljivih kultura, uz grah...... Krumpir sam prije radio, do 2 jutra, al treba jaka gnojidba, navodnjavanje i skupo sjeme, pa je neisplativ, po mom misljenju, samo kulture koje nemaju veliku potrebu za gnojidbom i vodom, a grah je po tome najbolja kultura i da moze stajati u skladistu, to su neke moje smjernice, a i za grah netreba kupovati sjeme, uvijek se moze sijati svoje sjeme, sto je usteda
Jesi racunao, koliko to izadje po jutru pumpa, kpk creva?? imam nesto slicno u planu da radim.
mene je sistem za zalivanja kpk kostao 285,00€+pumpa oko 140€ 2014. godine. sve sam iskoristio 2015. za pola jutra
Imam bunar i pumpu, creva sam mislio staviti tako da jedno crevo navodnjava dva reda, u tom slucaju treba priblizno 4000m za 1kj, osnovni okiten na celu njive, slavine za svako crevo. Mislim da te izadje do 30.000din KPK sistem za 1kj (creva, okiten, slavine, prikljucci), naravno zavisi koja ti je sirina njive zbog duzine okitena i broja slavina...
Deo creva sam uspeo nabaviti od kolege koji sadi lubenice, on svake godine menja creva (ako je neko slucajno osteceno stvara mu veliki problem ispod folije), meni za pasulj nije toliko bitno ako negde ima rupica, stavim spojnicu ako je vece ostecenje i resen problem.
I dalje mislim ostati na razmaku od 70cm, posto su mi masine sve predvidjene za taj medjuredni razmak. Evo jedna slika od prosle godine pasulja na 70cm, sasvim zadovoljan sa zatvorenosti redova.
Tako je bilo kod mene, al ima tu izmedu jos prostora da se zatvore redovi. Osobno mislim da navodnjavanje za grah nije potrebno, jedna godina do sada je bila susna, a da je grahu smetalo, 2012, u drugim godinama nisam imao problema, dok za krumpir dok sam sadio, u neznam kakvoj godini, da ima kise, treba navodnjavanje, duzina od 8200m treba za jedno jutro, ako je sijano na 70cm.
mikilopardince
Član
ivanz kako si zalivao krompir jel kpk...(kad si ga radio)
ija mislim da nema vajde pasulj navodnjavati dokaz je
ova godina u mom ataru kise nije bilo sve do karaj jula tako nas je zaobilazila nekoliko puta ja se bas uplasio sta ce biti kad ono kao predhodne kisne godine.
a sadio sam kuci neko novo seme kao bolje ide na pijacu krupnije al sam ga kasnije 2 nedelje sadio od ovog na njivi
i navodnjavao ga i sta sve nisam uradio al da veze neku mahunu ne i ne itako sam ga ubro od 4kg posadjenog ubro 3kg....
ija mislim da nema vajde pasulj navodnjavati dokaz je
ova godina u mom ataru kise nije bilo sve do karaj jula tako nas je zaobilazila nekoliko puta ja se bas uplasio sta ce biti kad ono kao predhodne kisne godine.
a sadio sam kuci neko novo seme kao bolje ide na pijacu krupnije al sam ga kasnije 2 nedelje sadio od ovog na njivi
i navodnjavao ga i sta sve nisam uradio al da veze neku mahunu ne i ne itako sam ga ubro od 4kg posadjenog ubro 3kg....
nisam ga zalivao, zato ga više i neradim, stavljao sam ga na parcele u selu, gdje ima više vlage i tamo je bio dobar, a na njivama ako se stavi, to nije bilo dobro, i treba ga posaditi krajem 3mj, onda je najbolje uspio, i da planiram ponovno saditi krumpir, samo sa zalivanjem, ili nikako
Sasa aachen
Član
koja je cena pasulja ovih dana na veliko? npr. zeleni sumporas
Imao sam ponude za zuto-zelen na veliko 140-160 din za prebran a 120-130 za neprebran, pa sam sve prodao na malo po 200din prebran.
- - - - - - - - - -
Proizvodnja pasulja u Srbiji danas je deset puta manja nego pre pola veka, dok su u odnosu na 1999. godinu, prošlogodišnji prinosi bili sedam puta manji. Upravo zato na uvoz ove namirnice godišnje dajemo oko 12 miliona dolara.
- Potrošnja pasulja znatno je pala jer su nestali veliki potrošači. Najveći potrošač bila je velika armija, a zatim i društvene kuhinje u fabrikama u kojima se pasulj jeo tri puta nedeljno. Vojska je danas desetkovana, fabrika nema, bolnice su siromašne, a ni škole i obdaništa ne služe pasulj kao nekada - kaže za „Blic“ Milan Prostran, agroekonomski analitičar. U Privrednoj komori Srbije kažu da je od trenutka kada je prestala masovna upotreba pasulja gajenje postalo neisplativo.
Najveći potrošač je bila armija, kao i kuhinje u fabrikama gde se pasulj jeo tri puta nedeljno
- Današnja proizvodnja u Srbiji odvija se na vrlo malim parcelama, a organizovanog otkupa nema. Zemlje poput Kirgistana, Azerbejdžana i Kine su veliki proizvođači pasulja na ogromnim površinama, tako da je ovu kulturu jeftinije dobiti iz uvoza nego iz sopstvene proizvodnje - kaže Milada Lukešević, savetnica u Udruženju za poljoprivredu PKS. Sve je manje domaćeg gradištanca, a i nekada najpoznatiji pasulj iz Tetova, koji je ovde odomaćen, prava je retkost na tržištu Srbije. Izuzetno mala količina se uvozi iz Makedonije i veoma ga je teško naći na rafovima trgovine.
- Narod kupuje ono za šta ima novca, a uvozni pasulj jeftiniji je nego naš domaći, iako mu kvalitetom nije ni prineti - kažu u Udruženju „Topolovački pasuljari“. Trgovci kažu da im je domaći pasulj preskup pa su, dodaju, osuđeni na uvoz iz Bugarske, koja im najčešće prodaje pasulj iz Kirgistana.
izvor blic 06.01.2016.
MARČELO
Član
Sasa aachen
Član
Slaba je to cena, prosle godine je isao na veliko po 250-260. Mi na malo prodali tonu po 300. sad niko nista ne trazi. bas sam citao danas ovaj clanak u blicu. inace proizvodimo pasulj bas u topolovcu, nikad nije bilo gore.
Kolege daću sebi pravo da prokomentarišem trenutnu situaciju sa pasuljom kod nas. Svi spominjete cenu kako je niža sada nego prethodne 2-3 godine. U pitanju je hiper produkcija i nemogućnost tržišta da istu količinu povuče. Kupci su podeljeni u dve grupe: prva grupa su oni koji isključivo kupuju domaći pasulj bez obzira na cenu, a druga grupa su oni kojima je važno da je pasulj jeftin i nije im važno poreklo i kvalitet. Znate da je 2012. godine prinos bio od 0 do nekih par stotina kg po kj i tu je došlo do naglog skoka cene zbog nedostatka robe na tržištu. Godine 2013. su bile smanjene površine pod pasuljom jer je soja imala cenu od 70 din/kg i isplativija i lakša je bila proizvodnja soje, a takođe i kukuruza. Površine su konstantno rasle (zna kolega nikt jer je u njihovom kraju bila zamrla proizvodnja pasulja pa su se i oni povratili na tržište sa znčajnim površinama i količinama) i došli smo u situaciju da je stala prodaja domaćeg pasulja.
Cena je i dalje visoka, jer kg pasulja u maloprodaji u Holandiji je oko 70 evrocenti. Uporedite našu i njihovu cenu. Jeste da oni imaju velike subvencije po ha, ali imaju i stvarne prinose po ha od 3 t, a ne kao kod nas na sajtu instituta gde su prikazali 2 proizvođača sa tim prinosom, a ni oni nisu imali toliko.
Ono što mi treba da promenimo u proizvodnji pasulja kod nas je sledeće:
1.Uvođenje novih tehnologija u proizvodnju kao što su đubrenje, tretman aminokiselinama, ciljno navodnjavanje (kao mladi stručnjak sam u startu bio zakočen od strane pojedinih starijih kolega da nam to nije potrebno??????????
-kažu može i ovako da ide, e pa vidimo da ipak ne može) sa ciljem da nam stvarni prinosi budu 3 t/ha
2.Potrebno je da poboljšamo vršidbu. Bubnjare su prošlost, mali im je učinak, ali su veliki napredak u odnosu na gaženje na betonu. Još više mi se sviđa patent člana Vlasto, ali ne znam koliki mu je dnevni učinak??? Svakako da nikt i gospodin Raičković iz Ruskog sela imaju veliku prednost kada izvršavaju sa Kejsovim aksijalnim kombajnom sa učinkom oko 8 kj/dan i veoma beznačajnim lomom. Holanđani rade do 35 kj/dan.
3. Stvaranje i uvođenje novih i poboljšanih sorti u proizvodnju.
Drage kolege izvinite ako sam bio opširan. Sve najbolje u novoj proizvodnoj godini.
Cena je i dalje visoka, jer kg pasulja u maloprodaji u Holandiji je oko 70 evrocenti. Uporedite našu i njihovu cenu. Jeste da oni imaju velike subvencije po ha, ali imaju i stvarne prinose po ha od 3 t, a ne kao kod nas na sajtu instituta gde su prikazali 2 proizvođača sa tim prinosom, a ni oni nisu imali toliko.
Ono što mi treba da promenimo u proizvodnji pasulja kod nas je sledeće:
1.Uvođenje novih tehnologija u proizvodnju kao što su đubrenje, tretman aminokiselinama, ciljno navodnjavanje (kao mladi stručnjak sam u startu bio zakočen od strane pojedinih starijih kolega da nam to nije potrebno??????????
-kažu može i ovako da ide, e pa vidimo da ipak ne može) sa ciljem da nam stvarni prinosi budu 3 t/ha 2.Potrebno je da poboljšamo vršidbu. Bubnjare su prošlost, mali im je učinak, ali su veliki napredak u odnosu na gaženje na betonu. Još više mi se sviđa patent člana Vlasto, ali ne znam koliki mu je dnevni učinak??? Svakako da nikt i gospodin Raičković iz Ruskog sela imaju veliku prednost kada izvršavaju sa Kejsovim aksijalnim kombajnom sa učinkom oko 8 kj/dan i veoma beznačajnim lomom. Holanđani rade do 35 kj/dan.
3. Stvaranje i uvođenje novih i poboljšanih sorti u proizvodnju.
Drage kolege izvinite ako sam bio opširan. Sve najbolje u novoj proizvodnoj godini.
Poslednja izmena:
Sve si ti to lijepo napisao, OK
Ali......
Ako cjena padne još dolje, onda je upitna isplativost proizvodnje, jer ima posla oko njega, onda se sve svodi na to, da je bolje proizvoditi kukuruz i suncokret, lijepo se posije, oprska sa jeftinijim herbicidom nego kod graha i kombajnom se jako brzo ovrši, i proces proizvodnje je završio......dok kod graha je druga priča, svi znate kako ja radim, imao sam samo 5 jutara, i to je max da se odradi tim načinom (sušenje kod kuće na dvorištu i ubacivanje u vršalicu), treba ga sušiti na njivi, al tu mi izgledaju veliki gubici, treba imati kombajn sa aksijalnim bubnjem, on je jako skup, da njega otplatim trebam raditi godišnje 30-40 jutara, nebi ni to bio problem, da se može prodati.......imam još oko jedne tone za prodaju, i tako stoji.......neznam što bi radio da sam imao veču površinu, morao prodavati za 1,5€ za kilogram????
Ali......
Ako cjena padne još dolje, onda je upitna isplativost proizvodnje, jer ima posla oko njega, onda se sve svodi na to, da je bolje proizvoditi kukuruz i suncokret, lijepo se posije, oprska sa jeftinijim herbicidom nego kod graha i kombajnom se jako brzo ovrši, i proces proizvodnje je završio......dok kod graha je druga priča, svi znate kako ja radim, imao sam samo 5 jutara, i to je max da se odradi tim načinom (sušenje kod kuće na dvorištu i ubacivanje u vršalicu), treba ga sušiti na njivi, al tu mi izgledaju veliki gubici, treba imati kombajn sa aksijalnim bubnjem, on je jako skup, da njega otplatim trebam raditi godišnje 30-40 jutara, nebi ni to bio problem, da se može prodati.......imam još oko jedne tone za prodaju, i tako stoji.......neznam što bi radio da sam imao veču površinu, morao prodavati za 1,5€ za kilogram????
Ako mogu da se ubacim sa komentarom. Izuzetno sam bio zainteresovan za ovu proizvodnju, odustao sam iz razloga sto sam video koliko se 2014. godine napatila nasa zadruga sa pasuljem. Izvrsavali su kombajnom (ne znam koji, verovatno neki sa minimum loma), ali su posle placali 30din/kg ljude iz sela da im prebiraju pasulj. Tu se svasta desavalo od postenih ljudi koji su ok prebirali, do onih koji su krali deo pa stavljali zemlju, do onih koji su samo na vrhu dzaka prebirali itd itd. Posle svega toga, jos nisu mogli da prodaju za neku ozbiljniju cenu, cekali, cekali i na kraju su dali za neku cenu sa kojom nisu pokrili ni troskove. 2014. su imali 100kj, 2015 0kj pasulja.
Kako imam prilicno informacija oko uvoza pasulja i bliska rodbina mi se time bavi, prilicno sam siguran da ne mozemo da konkurisemo Kirgistanu cenom. Oni imaju izuzetno jeftinu radnu snagu, i kakva je njihova racunica ne znam, ali su spremni da daju beli pasulj franco Novi Sad po 0.8 dolara za kilogram.
Hiperprodukcija sto spominje BokiBole, nije tacna konstatacija po meni. Sustina je sto ne mozemo da kukurisemo ovim damping cenama iz uvoza. Ima ljudi koji kupuju domaci pasulj, ali nece ipak platiti x2 ili x3 za kilogram robe.
Dva su pristupa ovoj proizvodnji. Ili da proizvedete toliko koliko mozete da prodate u maloprodaji, gde cete izvuci kakvu takvu cenu i gde cete imati neko dobit, a drugi pristup je da budete svesni da na 0.8 dolara morate biti bolji cenom. Nece cena uvek tako biti niska, skocice naravno, ali na par tona treba biti obazriv.
Voleo bih da se javi clan Nikt i jos neko od vecih proizvodjaca da nam napise svoje prinose, i cene po kojima je prodao 4-5-6 tona ili vise. Na 50-100kg naravno da uvek moze da se izvuce bolja cena kad date nekom malom marketu, ali kad ima 10-20kj onda ides na noz veleprodajama.
Kako imam prilicno informacija oko uvoza pasulja i bliska rodbina mi se time bavi, prilicno sam siguran da ne mozemo da konkurisemo Kirgistanu cenom. Oni imaju izuzetno jeftinu radnu snagu, i kakva je njihova racunica ne znam, ali su spremni da daju beli pasulj franco Novi Sad po 0.8 dolara za kilogram.
Hiperprodukcija sto spominje BokiBole, nije tacna konstatacija po meni. Sustina je sto ne mozemo da kukurisemo ovim damping cenama iz uvoza. Ima ljudi koji kupuju domaci pasulj, ali nece ipak platiti x2 ili x3 za kilogram robe.
Dva su pristupa ovoj proizvodnji. Ili da proizvedete toliko koliko mozete da prodate u maloprodaji, gde cete izvuci kakvu takvu cenu i gde cete imati neko dobit, a drugi pristup je da budete svesni da na 0.8 dolara morate biti bolji cenom. Nece cena uvek tako biti niska, skocice naravno, ali na par tona treba biti obazriv.
Voleo bih da se javi clan Nikt i jos neko od vecih proizvodjaca da nam napise svoje prinose, i cene po kojima je prodao 4-5-6 tona ili vise. Na 50-100kg naravno da uvek moze da se izvuce bolja cena kad date nekom malom marketu, ali kad ima 10-20kj onda ides na noz veleprodajama.
