Pšenica 2013/2014

Steco je napisao(la):
Pa njiva je ista ,apač na uzglavnici i oko metar pored nije prskan a ns40 je sa gornje strane prskana 100m.Apač nije oboleo jako iako je neprskan (sa tavana 5-repr.)ns original prskan oboleo :sta:Ovo sam napisao jer ljudi kažu seme org,strane ovakve,naše onakve ,zato ovo može biti ogled.
Kliknite za proširenje...

Sorta od sorte razlike su od malih do značajnih (pričamo o otpornosti na bolesti). Ne znam kako kod vas, al kod nas ima dosta proizvođača (a i dorađivača) sjemenske robe (koji siju za sjemenske kuće) kojima ja ne bi dao ni koprive da siju, a di sjemensku robu. I to treba uzet u obzir.
 
Po Stecovom pisanju nemogu da utvrdim sta je na prvoj slici levo a sta desno posejano?Psenica?Koja sorta?Mnogo komplikovano objasnjenje ogleda.
 
mindjušar je napisao(la):
Jel dotle došlo? Ugušila je voda,ili?
Kliknite za proširenje...
16s1lt.jpg
 
Da li se sad povukla voda skroz is Psenice i kako sad izgleda ako se povukla voda??? Mislis da se nemoze oporaviti??? :sta:
 
Ma kakvo uvaljivanje bolesnog semena,gluposti.Simonida kao jedna od najosetljivijih sorti na bolesti kod nas u ataru ima je gde je zdrava kao u najlepsim godinama a ima je gde bukvalno nece biti nista.Tu gde je odlicna radjena 3 tretmana od bolesti a tu gde nema nista prskana kad je skroz pozutela.Jednostavno takva je godina,blaga zima....sto stvari se poklopilo za veliki razvoj bolesti.
 
Sta ce biti sa tim psenicama koje su uveliko pozutele i nema im spasa??? Da li ce one razviti zrno ali smanjice prinos ili nece uopste biti zrna??? :sta:

Rdja nije prenosiva ili jeste??? Da li moze sa zarazene preci na totalnu zdravu Psenicu??? Pitam zato sto postoji jedna takva do moje zdrave??? :sta:
 
Neznam da li sam pisao,ali ova godina me strasno podseca na 2012.
Zapravo samo su tada uloge bile zamenjene,tada je bio kukuruz u pitanju.
Sve sto je tada moglo da snadje kukuruz,snaslo ga je.
Tako je sada sa psenicom,od suse,bolesti,insekti....
 
IZBOR SORTE, RANA SETVA, SLABA ZAŠTITA, VIŠAK AZOTA... DONELI RĐE

Novi Sad, 30. april 2014.

Kao što smo i očekivali, na naš zahtev eksperti sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dostavili su nam stručni osvrt o stanju pšeničnih polja. Ovaj tekst koji su potpisali prof. dr Branko Marinković, dr Goran Jaćimović, prof. dr Jovan Crnobarac i dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, prenosimo u celini.

***

Poslednjih nekoliko dana pojavljuju se zabrinjavajuće vesti o izuzetno jakim napadima lisne rđe na pšenici. Toplo vreme i padavine uzrokovale su naglo širenje zaraze, te je na nekim njivama izvršeno i preoravanje (tarupiranje) useva, u nadi da će (već zakasnela) setva kukuruza moći delimično da nadoknadi ovaj ogromni gubitak.


Razlike između dve sorte u napadu lisne rđe - polja u okolini Kanjiže

Rđe strnih žita nisu novost, a bilesumeđu najštetnijim bolestima svedo polovine 20. veka,kada su u proizvodnju uvedene tolerantne i otporne sorte. Zbog toga se ova oboljenja danas retko javljaju u epifitotičnim razmerama i ne spadaju među ekonomski najznačajnije patogene. Pšenice koje su manje tolerante redovno trpe smanjenje prinosa od 5-15% ili više, u zavisnosti od faze razvoja useva kada dođe do infekcije. Međutim, veći broj današnjih sorti poseduju gene za otpornost prema rđama, dok druge, zahvaljujući ranijem stasavanju izbegavaju zaraze, te su i štete na pojedinim sortama vrlo nejednake.

Jače zaraženo lišće od lisne rđe prevremeno propada (nekrotira), a naročito u slučaju jakog napada lista zastavičara zrna u klasu često budu slabo nalivena i štura.
















Štete od lisne rđe u fazi cvetanja , foto: 29.04.2014.



Umerene temperature (kakve smo imali ove blage zime) i vlažno vreme, ali i nepravilna agrotehnika – pre svega suvisak azota i pregusti usevi - pogoduju razvoju rđa, naročito kod kasnostasnijih sorti. Dakle, lisne rđe se češće javljaju u jačem intenzitetu pri povećanoj vlažnosti (poslednih nekoliko dana) i povišenim temperaturama (optimum 22-25 °C) u vreme klasanja i mlečne zrelosti pšenice. Tretiranje useva u ovim fazama, u slučajevima jačih napada, ne može značajno sprečiti pad prinosa (ove godine očekuje se smanjenje i do 45%), a nastalo gaženje useva pričinjava dodatne štete, te dobro treba proceniti eventualnu primenu zaštitnih sredstava.

Osnovu suzbijanja čini korišćenje sorti koje poseduju genetsku otpornost prema lisnim rđama. Na većim gazdinstvima preporučuje se gajenje više sorti različite otpornosti. Zatim, treba izbegavati suviše ranu setvu, obilno đubrenje azotom i pregustu setvu. Folijarna tretiranja fungicidima (pri čemu je vrlo važna blagovremena primena) svakako mogu značajno smanjiti napade kod osetljivih sorti.
 
Generalno u ovoj godini poznaje se domaca pamet i genetika. Znam da ce me mnogi jos vise omrznuti, ali cinjenice su cinjenice, tacno se poznaje svaka domaca sorta u nasem ataru. Da stvar bude jos gora savesni vlasnici istih nisu pohitali da ih obidju pre nego li su mogli golim dupetom da sendnu na zemlju, a da im nije 'ladno. Na nasu veliku zalost, sto je ove godine toliko ocito da ni najvece patrijote ne mogu argumentovano da pobiju, nasa genetika je tesko poklekla pred stranim, da ne kazem zapadnim. Apac, Ingenio, Greindor i mnoge druge se daleko bolje nose sa ovim (ne)uslovima i sa mnogo manje paznje izlaze na kraj sa silnim bolestima i manama ovakve godine.
Imam ove godine simonidu na gotovo svoj povrsini i jedan sam od retkih koji ju je uspeo odrzati dosta zdravom, ali uz dva tretmana sa vrhuskim ::novac:: fungicidima. Znam mnoge apaclije koji su jedva jednom oprskali, a deluje kao da su u najmanju ruku 5x.
Dok se ne uvede otkup psenice po kvalitetu, ne hektolitru, po pravom kvalitetu, definitivno ne treba ici "uz dlaku".
Svako nek izvuce zakljucak za sebe iz ove godine.
 
Tako je a možemo biti ljuti koliko god hoćemo ili nećemo.Već sam pisao kako je ko uradio tako mu i jeste stanje na parcelama pod pšenicom.
 
mindjušar je napisao(la):
Zorane tu sliku ste postavljali ste postavili 23.4. u postu #2356 ,zar situacija za 9 dana se nije nimalo promenila?
Kliknite za proširenje...
Napisao sam da je to slika posle prvog poplavnog talasa, danas sam tamo bio i slikao, ali ne bih da kvarim temu. Pošto mi se čini da mi ne verujete, postaviću sliku kako to danas izgleda. Cenim Vaše znanje, iskustvo, praktičan rad i sve ono što je iz toga nastalo. Lajkujem svaki Vaš post ili sliku za koje smatram da to zaslužuju. Zato Vas molim da i Vi poštujete ono što ja ili druge kolege rade.
 
Matic je napisao(la):
Tako je a možemo biti ljuti koliko god hoćemo ili nećemo.Već sam pisao kako je ko uradio tako mu i jeste stanje na parcelama pod pšenicom.
Kliknite za proširenje...
Ovde malo se nebi složio sa tobom...Imam pšenice na više lokacija jedna sorta(NS40S svugde),isti tretman urađen na svakoj maltene u dan,i imam razlike u parcelama i nemože se reći da im nisam titrao podjednako.:ppozdrav:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh