Pšenica 2012/2013

Koliko planirate posejati pšenice na jesen?

  • Isto kao ove godine

    Glasovi: 74 37,9%
  • 50% manje

    Glasovi: 14 7,2%
  • 50% više

    Glasovi: 40 20,5%
  • 100% više

    Glasovi: 31 15,9%
  • 100% manje

    Glasovi: 3 1,5%
  • 10% manje

    Glasovi: 3 1,5%
  • 20% manje

    Glasovi: 4 2,1%
  • 30% manje

    Glasovi: 5 2,6%
  • 40% manje

    Glasovi: 4 2,1%
  • ništa

    Glasovi: 17 8,7%

  • Ukupno glasača
    195
  • Anketa je zatvorena .
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nisu to silosi već kotobanje(čardaci)za kukuruz u klipu.
 
Proces razlaganja žetvenih ostataka povuče dosta azota iz zemljišta,koliko ja znam

Da, ali se to posle i vrati. Mikroorganizmi pune svoja tela azotom i to se na kraju vraća u zemlju.

- - - - - - - - - -

Pa kad budale ne znaju da pale ostatke kao mi. :haha:

Ja bih radije rekao da i najveća budala zna da zapali vatru, ali štošta drugo pametnije ne ume da smisli. Paljenje u stvari za razliku od truljenja nepovratno troši azot jer azotna jedinjenja sadržana u biljnim ostacima sagoru i odu u dim. Hoću da kažem da nespaljeni ostaci sadrže izvesne količine NPK dok pepeo spaljenih ostataka sadrži istu količinu P i K, ali bez onog N. Tu količinu posle nadoknađuješ primenom veće količine azotnih veštačkih đubriva. Azot koji se potroši na razlaganje biljnog otpada biće jednom ponovo dostupan biljkama jer za razliku od dima nikuda iz zemlje nije ispario.
Neko čuje za pojam azotna depresija u kontekstu aktivnosti mikroorganizama pri razlaganju žetvenih ostataka pa ta dva pojma(azotna depresija i žetveni ostaci) u svojoj glavi veže kao da pominjanje jednog strogo za sobom povlači i ono drugo.
Postoji još načina da se iscrpi azot iz zemljišta tj. stvori azotna depresija, a to može da bude čak i metabolizam gajenih biljaka. Samo nemoj đubriti, a sej normalno i eto ti azotne depresije da se slikaš sa njom kako se žuti.
 
Po prognozi u ponedeljak-utorak kod mene u kraju -16C .
Kako će ova ranije pšenica koja izgleda ko da je april podneti te temperature ako je ne pokrije sneg?
 
U mom selu nekada ljudi su pustali stoku da pase preraslu psenicu pred mrazeve. ove godine je ipak setva malo poranila i psenica prerasla mislim da ce bolje proci kasnije psenice koje su kasnije posejane.
 
Da li je neko uspeo sa sigurnošću da odgonetne pojavu žutila na pšenici ove godine? Na nekim njivama ima ga baš dosta, vidi se da žito boluje, listove se suše, postaju žuti, crveni, čak i crni. Sigurno na 15-20% njiva u našem ataru ima ove pojave, šta god da je.
Ono što sam sa sigurnošću konstatovao jeste sledeće:

1. Pojava se najčešće javlja u trakama i na uzglavnicama, predusev suncokret
2. Češće se javlja na lakšim, peskovitim zemljištima nego na težim
3. Definitivno nije u pitanju Pulsar jer se javlja i na njivama gde nije prskano sa njim
4. Koren pšenice boluje, a ponegde se javlja i bela plesan na samom semenu u zemlji

Ono što sam čuo od poljo službe jeste da se pojava javlja na žetvenim ostacima suncokreta koji je bio bolestan, tačnije tragovima koje je kombajn ostavio posle žetve.
To možda objašnjava zašto se javlja u trakama i na uzglavnicama. Zaštitar u poljoapoteci tvrdi da je Pulsar, no kako ga onda ima dosta i tamo gde nije njime prskano...
Vaša zapažanja, mišljenja?
 
Da li je neko uspeo sa sigurnošću da odgonetne pojavu žutila na pšenici ove godine? Na nekim njivama ima ga baš dosta, vidi se da žito boluje, listove se suše, postaju žuti, crveni, čak i crni. Sigurno na 15-20% njiva u našem ataru ima ove pojave, šta god da je.
Ono što sam sa sigurnošću konstatovao jeste sledeće:

1. Pojava se najčešće javlja u trakama i na uzglavnicama, predusev suncokret
2. Češće se javlja na lakšim, peskovitim zemljištima nego na težim
3. Definitivno nije u pitanju Pulsar jer se javlja i na njivama gde nije prskano sa njim
4. Koren pšenice boluje, a ponegde se javlja i bela plesan na samom semenu u zemlji

Ono što sam čuo od poljo službe jeste da se pojava javlja na žetvenim ostacima suncokreta koji je bio bolestan, tačnije tragovima koje je kombajn ostavio posle žetve.
To možda objašnjava zašto se javlja u trakama i na uzglavnicama. Zaštitar u poljoapoteci tvrdi da je Pulsar, no kako ga onda ima dosta i tamo gde nije njime prskano...
Vaša zapažanja, mišljenja?

Ono što sam ja zaključio po slikama koje su postavljali članovi u pitanju su lisna rđa i nedostatak azota. Sada me malo buni ovo sa suncokretom. Ne sumnjam u mišljenje stručnjaka iz PSS Kikinda. Nisam ni pomišljao na bolest suncokreta, a nisam ni znao da može bolest suncokreta da napada i pšenicu već u toj fazi.
Kod mene takvih pojava do sada nije bilo, a već kod prvog komšije ima u nekim minialnim razmerama. I kod mene i kod njega je predusev suncokret, oba prskana pulsarom sa razlikom samo u osnovnoj obradi. Ja sam orao, a on tanjirao. Biće da je stvarno to jer su kod mene ostaci suncokreta u velikoj meri zatrpani.

Planiram da u proleće prilikom prskanja protiv korova oprskam i protiv lisne rđe za svaki slučaj. Nek košta koliko mora da košta, ne volim da se kockam sa ozbiljnim stvarima.
 
-15 u utorak ujutro kaže NOAA, ali pšenica će tada već biti ispod debelog snežnog pokrivača.
 
Za pšenice posejane na vreme mislim da neće biti nikakvih problema, jer su imale dovoljno vremena da prodju period kaljenja. Dnevne temeperature u proseku su bile oko 12-14 stepeni a noćne su se spuštale do nekoliko stepeni iznad nule. Zašto je to dobro? Zato što u periodu kaljenja pšenica preko dana sintetiše šećere koji se skladište u lišće a najviše u čvor bokorenja , preko noći temerature su niske i nema povećanje potrošnje šećera koji se skladištio. Šećeri su izuzetno bitni jer njihova količina u biljnom tkivu odredjuje temperature koje tkivo može da podnese. Što više šećera to bolje podnosi niske temp. Ukoliko je period sinteze šećera duži , pšenica može lako da podnese -15 stepeni, a što zavisi i od genotipa (sorte) može podneti i do -25 stepeni. Ono što može da se desi u nekim slučajevima je ako se pšenica nije dobro pripremila za zimu ,a počela je da se bokori ,da sekundarni izdanci ne mogu da podnesu niske temp. i da ih mraz uništi, na proleće neće biti novog bokorenja , znači tu će biti direktan gubitak prinosa. Po mom mišljenju najbolje će proći ili rani rokovi setve kod kojih će i sekundarni izdanci biti dobro pripremljeni za zimu... ili oni kod kojih bokorenje još uvek nije počelo a imaju 2-3 formirana lista.


Što se tiče pojave žutila , ne mora biti u pitanju samo PULSAR. Može da bude ostataka neke sulfonil-uree pogotovo ako se išlo sa jačim dozama od propisanog. Kod mene na jednoj parceli sa ječmom mestimično ima blagog žutila u trakama. Prskano je u split aplikaciji 0,7 l/ha nikosulfuron + 1 l /ha sa ekvipom + prskano u redove sa 1 l /ha Ekvipa... Mislim da na toj parceli neće biti većeg gubitka biljaka jer žutilo nije jako izraženo.
Takodje pojava žutila vrlo lako može biti azotna depresija ... kod mene je nema jer je na svakoj parceli predsetveno rastureno 50 kg uree/kj .

p.s. Parcela sa ječmom je orana.
 
Da li je neko uspeo sa sigurnošću da odgonetne pojavu žutila na pšenici ove godine? Na nekim njivama ima ga baš dosta, vidi se da žito boluje, listove se suše, postaju žuti, crveni, čak i crni. Sigurno na 15-20% njiva u našem ataru ima ove pojave, šta god da je.
Ono što sam sa sigurnošću konstatovao jeste sledeće:

1. Pojava se najčešće javlja u trakama i na uzglavnicama, predusev suncokret
2. Češće se javlja na lakšim, peskovitim zemljištima nego na težim
3. Definitivno nije u pitanju Pulsar jer se javlja i na njivama gde nije prskano sa njim
4. Koren pšenice boluje, a ponegde se javlja i bela plesan na samom semenu u zemlji

Ono što sam čuo od poljo službe jeste da se pojava javlja na žetvenim ostacima suncokreta koji je bio bolestan, tačnije tragovima koje je kombajn ostavio posle žetve.
To možda objašnjava zašto se javlja u trakama i na uzglavnicama. Zaštitar u poljoapoteci tvrdi da je Pulsar, no kako ga onda ima dosta i tamo gde nije njime prskano...
Vaša zapažanja, mišljenja?

Kod mene blizu kuce,ima nekih 5-6hekatara pod psenicom,od tih 6h to su usitnjene parcele,znaci ima 4vlasnika, sve su zelene samo jedna na sredini nije ta njiva zuti se samo tako,taj covek koji zakupio njivu,nije bacao vestak i rasturacem bacio semena mnogo vise nego sto treba. Dok ostali bacili obavezno vestak i setvena norma je bila propisno mozda malko vise,al zelene su lepo nikle
 
Ono što sam ja zaključio po slikama koje su postavljali članovi u pitanju su lisna rđa i nedostatak azota. Sada me malo buni ovo sa suncokretom. Ne sumnjam u mišljenje stručnjaka iz PSS Kikinda. Nisam ni pomišljao na bolest suncokreta, a nisam ni znao da može bolest suncokreta da napada i pšenicu već u toj fazi.
Kod mene takvih pojava do sada nije bilo, a već kod prvog komšije ima u nekim minialnim razmerama. I kod mene i kod njega je predusev suncokret, oba prskana pulsarom sa razlikom samo u osnovnoj obradi. Ja sam orao, a on tanjirao. Biće da je stvarno to jer su kod mene ostaci suncokreta u velikoj meri zatrpani.

Planiram da u proleće prilikom prskanja protiv korova oprskam i protiv lisne rđe za svaki slučaj. Nek košta koliko mora da košta, ne volim da se kockam sa ozbiljnim stvarima.

Hm, vidiš i mi smo tanjirali... moguće je da su u pravu ovi iz PSS, da ima veze sa bolesti preduseva (suncokreta). Da nisu i tu u pitanju prokleti mikotoksini?! Mada me buni malo ta bela plesan koju sam primetio na semenju koje je u zemlji.
Takođe, što se tiče agrotehnike, i predusev suncokret i pšenica su imalu punu agrotehniku, pred pšenicu zaorano 150 kg MAP-a po jutru.
I opet se ta bolest javila samo na par njiva, na par mesta, mahom uzglavnice i u trakama, vidim da su se ljudi na forumu iz raznih delova Srbije žalili na ovu pojavu...
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh