Pšenica 2012/2013

Koliko planirate posejati pšenice na jesen?

  • Isto kao ove godine

    Glasovi: 74 37,9%

  • 50% manje

    Glasovi: 14 7,2%

  • 50% više

    Glasovi: 40 20,5%

  • 100% više

    Glasovi: 31 15,9%

  • 100% manje

    Glasovi: 3 1,5%

  • 10% manje

    Glasovi: 3 1,5%

  • 20% manje

    Glasovi: 4 2,1%

  • 30% manje

    Glasovi: 5 2,6%

  • 40% manje

    Glasovi: 4 2,1%

  • ništa

    Glasovi: 17 8,7%
  • Ukupno glasača
    195
  • Anketa je zatvorena .
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kish , i ja sam negdje načuo , kako su , navodno , stalni tragovi u žitu pored ostalog , dobri protiv polijeganja ?? Pšenica poliježe valjda slično kao što padaju poslagane domine , svaki prekid može da zaustavi to. Tako su kod tebe , moguće , ti pogaženi prohodi , ostali , ali kako je onda dalje nastavila padati ?

Krle , problem je što ovi siromašni nemaju para da kupe hranu . Većinom , siromašni imaju para , ili mogu da zarade , ali vrlo vrlo malo . Moraš se složiti , da ako se nadalje poveća količina proizvedenog žita recimo , da će cijena ostati ili pasti još , a ako se smanji da će cijena ići gore i biti još neprihvatljivija za siromašne .
Nevidim drugi način , nego da svi proizvodjači na svijetu pokušaju da se uklope u niže cijene , tako što proizvode više sa što je moguće manje uloga .

U nekim neiskorištenim krajevima (afrika i sl) , jedino rješenje da mogu da uberu nešto su neke nove tehnologije , tolerntne na sušu i temp , na slanu vodu i sl.
 
Najbolje u svoj prici je to sto Kish ima svoj kombajn pa ce moci da je vrse kako bude moralo da pokupi sto bolje,a izbacice ona solidan prinos,ne kakav bi bio da je sve bilo ok ali bice.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
U nekim neiskorištenim krajevima (afrika i sl) , jedino rješenje da mogu da uberu nešto su neke nove tehnologije , tolerntne na sušu i temp , na slanu vodu i sl.
Kliknite za proširenje...

Prvenstveni razlog zašto se u Africi ne obrađuje 60% od ukupnih obradivih površina je ekonomske, a ne agroekološke, agrometeorološke i agrotehničke prirode. Problem leži u tome što je lokalni seljak demotivisan da proizvodi za tržište. Afrički seljak svakako proizvodi, ali samo za sebe, da ima šta da pojede i proda eventualno dve-tri kokoške. Njegova siromašna država nije u stanju da ga subvencioniše, a bez subvencija on ne može da proizvede lokane žitarice po nižoj ceni od cene uvoznih žitarica iz razvijenih zemalja. Čak i ta "jeftina" hi-tech pšenica iz uvoza, odnosno brašno i hleb od nje, je afričkom prosečnom građaninu krupna stavka.

Problem gladi leži prvenstveno u nezaposlenosti i globalnoj raspodeli kapitala a ne u količini hrane koju je čovečanstvo u stanju da proizvede tradicionalno prihvaćenim tehnologijama.

Razgovarao sam sa jednim Nemcem koji je raspoložen da otkupljuje ovde za potrebe izvoza u Nemačku organske durum-pšenice. Taj ovde već godinama otkupljuje organsku začinsku papriku i drugo začinsko bilje. Sad se interesuje i za kukuruz, soju i durum pšenicu. Dakle u Nemačkoj ima ko može sebi da priušti i najfinije pecivo od organske durum pšenice, a na nekom drugom kraju Sveta je mnogima cenovno nedostupan i najnekvalitetniji hleb od stočnih sorti pšenice tipa Apache i slično iz visoko sofisticirane hiperprodukcije.
 
p1090864-copy.jpg
 
Je l sad trenutak da se prska drugi put kada je psenica kao na ove dve slike...ili se jos ceka? Je l greska ako se ovakva isprska? Nisam nikada prskao, pa sam mozda malo dosadan, ali ne znam....
 
To nema veze sa lemom.
Evo jednog zanimljivog teksta o poleganju pšenice:
Obilne kiše praćene jakim vetrom su redovne pojave tokom maja i juna i na žalost, nemoguće ih je izbeći. Kvalitetni usevi žitarica sa gustim sklopom prihranjivani većim količinama azota po pravilu imaju veću visinu i tanje stabljike. To ih uz veću težinu klasova čini izuzetno osetljivim na poleganje kojim se za manje od sat vremena olujne kiše može izgubiti i polovina roda. Poleganje se manifestuje se tako što biljke pšenice manje ili više polegnu. Obično pšenica poleže između klasanja i zrenja, ređe ranije. Ukoliko polegne u klasanju ili cvetanju, štete su veće, mada je i kasnije poleganje štetno usled otežane žetve. Štete od poleganja manifestiraju se u vidu slabije oplodnje, te jačeg napada bolesti, a usled toga se smanjuje prinos i kvalitet. U proizvodnji postoje dva tipa poleganja pšenice: stabljičino i ređe korenovo. Korenov tip poleganja susreće se u delovima sa velikim količinama padavina u vlatanju i klasanju, a takođe i pri navodnjavanju velikom količinom vode. Poleganje nastupa pod uticajem velikog broja faktora: gustog useva, nedostatka svetlosti, prirodnih nepogoda, preteranog i jednostranog đubrenja azotom, navodnjavanja velikim količinama vode, gljivičnih bolestima i slično. U prevnetivne mere borbe protiv poleganja spadaju: pravilan izbor i priprema semena za setvu, pravilna i pravovremena obrada i priprema zemljišta, pravovremena setva, pravilan odnos NPK đubriva. Od direkntih mera: gajenje otpornih sorata prema poleganju, drljanje, valjanje, te tretiranje sredstvima (inhibitorima rasta koji utiču na smanjenje dužine i povećanja čvrstoće internodija).

Mr Anka Kačarević ​
 
LG Nikol za neki dan bi trebala da lepo izbaci klas
fotografija06621.jpg

Ima po malo padnute ali nista opasno
fotografija06631.jpg

LG Apac,sejan u prvoj polovini novembra,ako bude sve ok ocekujem najbolji prinos sa ove parcele
fotografija06671.jpg

Tek se sprema da izbaci klas ali je dosta dugacak
fotografija06681.jpg

fotografija06661.jpg

Ova zadnja slika je Rajfajzenov Eurofit,klas se jos uvek ne vidi.
fotografija06691.jpg
 
Polako izbacuje klas u pitanju je ns40s



A imate li ovoga u psenici i koliko je opasno? Do sada nisam primetio nesto slicno da postoji a vidim ima i na komsijskim..
 
Ja danas radio sa Duet Ultra 0,5l/ha+Factac 0,15l/h.Ne pamtim veću brojnost leme,bele i crne vaši i tih krupnih buba.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh