Pšenica 2012/2013

Koliko planirate posejati pšenice na jesen?

  • Isto kao ove godine

    Glasovi: 74 37,9%
  • 50% manje

    Glasovi: 14 7,2%
  • 50% više

    Glasovi: 40 20,5%
  • 100% više

    Glasovi: 31 15,9%
  • 100% manje

    Glasovi: 3 1,5%
  • 10% manje

    Glasovi: 3 1,5%
  • 20% manje

    Glasovi: 4 2,1%
  • 30% manje

    Glasovi: 5 2,6%
  • 40% manje

    Glasovi: 4 2,1%
  • ništa

    Glasovi: 17 8,7%

  • Ukupno glasača
    195
  • Anketa je zatvorena .
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
kako je navalila kiša ne bi me čudilo da i ovde imamo takav prinos ove godine.jedino sto oni imaju dve žetve.malo sam putovao Niš-bg i pored auto puta blagi užas sa vodom.svuda gde voda leži pšenica je zuta.vrlo je malo dobrih psenica.svega par komada.
fotografija02071.jpg


ovo je moj balaton na tanjiranom kukuruzištu.za sada ima odličnu boju baš je jak.jedino sto je dosta niži od onih što vi postavljate malo zaostaje.brojao sam neki imaju i do 10 bokora.jedino sto je i trava počela da divlja.sve ostale su mi slabije ali su sve pod nagibom pa nema problema sa ležanjem vode
 
Iz zemlje. Postoje načini da se biološkim putem smanji prisustvo olova i teških metala setvom određenih biljnih vrsta koje ih najlakše usvajaju, ali to je još u fazi ispitavanja. Pre svega treba izvršiti kalcifikaciju zemljišta jer se absorpcija teških metala rapidno povećava sa opadanjem ph vrednosti zemljišta.

- - - - - - - - - -

Hm nemora da znači , čudne su naše zemlje teško im je biti pametan . Čest je slučaj da je u zemlji takvog tipa kao u spasoja bolja opcija proljećno oranje nego zimsko .Kad stanu ove kiše dosta prije će se u njive moći ući sa plugom ili još bolje teško tanjiračom nego u već uzorano.

Na neoranoj zemlji voda sporo prodire u dublje slojeve, pa u većoj meri isparava, dok na oranoj upija jer je površina upijanja veća, a i razbijena je ona slabo propustna kora na površini. Možda se u neorano može pre ući ali to može posle da se obije o glavu zbog oskudne akumulacije zimske vlage.
 
Biće da je olovo dospelo u pšenicu isto onako kao i pesticidi u jabuke.Uvezli frajeri jabuku iz Poljske naravno ko zna po kojoj ceni da bi je izvezli iz Srbije kao našu.
 
Moguce je ako se prskaju usevi sa nekim jeftinim kineskim itd preparatima pa se tako gomilaju stetne materije u zemlji koje se kasnije ispoljavaju gore pomenutim. U principu da se "ustedi malo" :

Ne verujem da to ima veze sa tim. Svi pesticidi se prave u glavnom od istih aktivnih materija koje se proizvode isključivo u Kini. Zašto baš u Kini? Zato što se nikome drugom ne isplati ta prljava tehnologija, da proizvodi te poluproizvode po tim cenama po kojim ih Kinezi nude svetskom tržištu. Sve te hemijske kuće, naše i strane, uvoze te kineske aktivne materije mešaju ih, razređuju, dodaju protektante, pakuju i daju im fensi imena. Ako već gledamo u tom pravcu, ja bih pre posumnjao na veštačka đubriva nego na pesticide.

Kako olovo, kadmijum i drugi otrovni teški metali dospevaju u zemlju ne znam. Možda su tu od vajkada, verovatno da su i posledica zagađenja od industrije, pruga i puteva. Kad ti kaplje ulje iz traktora i to ti "obogaćuje" zemlju teškim metalima...
Nije sada bitno kako te gadosti dospevaju u zemlju nego kako učiniti sve što je moguće da se njihova absorbcija svede na što manji nivo.
Pre nekih nedelju dana sam baš sasvim slučajno poveo razgovarao na tu temu sa jednom ljubaznom naučnicom koja upravo radi na iznalaženju rešenja za otklanjanje ovakvih problema biološkim putem. Ne smem mnogo da lajem o tome jer je sve još uvek u fazi eksperimenta, ali metod će najverovatnije biti nepopularan, tj. na prvi pogled neisplativ ali dugoročno posmatrano...
Polako se na otkupu pšenice sa vrednovanja trgovačkog kvaliteta prelazi na mlinsko-pekarski tehnološki kvalitet. Nemojte da se začudite kada jednog dana počnu na otkupnim stanicama da kontrolišu i zdravstvenu ispravnost robe koju kipujemo u silose.

Naučnici će već nešto smisliti, to im je opis radnog mesta, a da li će ostala populacija imati sluha za njihova rešenja ili će da nastavi da grabi i dalje pohlepno - "daj, daj, daj!" i po cenu sopstvenog zdravlja ili egzistencije budućih naraštaja, videćemo.
 
I ne sumnjam da nece kontrolisati vlagu,nagorelost,hektolitar,olovo i druge peripetije kako bi nam odbili,ali cemo mi jos duuugo godina sve kipovati na istoj platformi u isti silos,samo ce odbijanja biti nekom veca,a nekom jos veca.
 
Da, ne treba gajiti iluzije, ali ipak verujem da posle svih ovih afera neće ni trgovci više hteti da se kockaju pa ako neko baš drastično prekorači propisane norme, verovatno da će biti vraćen ili primljen posebno za drugu namenu.
 
A ta druga namena je stočna hrana kao kod makedonaca jel da?i onda opet dodje u krug kroz meso i mleko na nas sto kao sad ovo sto su izveli sa kukuruzom.i tada će podići granice i sve će biti zdravo
ma samo nas spremaju za obaranje cene.obaraju kad rodi dobro,ima dosta.obaraju kad ima malo,izmisle neku bolest.pa onda jednom u 5 godina podignu cenu da nam daju volju za rad
 
A ta druga namena je stočna hrana kao kod makedonaca jel da?i onda opet dodje u krug kroz meso i mleko na nas sto kao sad ovo sto su izveli sa kukuruzom.i tada će podići granice i sve će biti zdravo
ma samo nas spremaju za obaranje cene.obaraju kad rodi dobro,ima dosta.obaraju kad ima malo,izmisle neku bolest.pa onda jednom u 5 godina podignu cenu da nam daju volju za rad

Druga namena je na primer proizvodnja bio-energenata ili industrijskog alkohola.
 
Poslednja izmena:
a dobro kod nas se tada obično misli na stočnu hranu jer od tih energenata nema ništa.kao što reče kolega sve to na kraju ipak ide u isti silos samo po još nižoj ceni.analize kod nas niko ne radi a posle mi krivi.čak nemamo ni akreditovanu labaratoriju koja bi radila olovo i aflatoksine odakle onda i da znamo sta imamo
 
a dobro kod nas se tada obično misli na stočnu hranu jer od tih energenata nema ništa.kao što reče kolega sve to na kraju ipak ide u isti silos samo po još nižoj ceni.analize kod nas niko ne radi a posle mi krivi.čak nemamo ni akreditovanu labaratoriju koja bi radila olovo i aflatoksine odakle onda i da znamo sta imamo

Ne slažem se da od energenata nema ništa. Bio dizel se u našoj zemlji već nalazi u redovnoj prodaji na privatnim pumpama, npr. Knez petrol. Autobusi kikindskog autoprevoza za sobom ostavljaju miris palačinki i pečenih krompirića.
Šta misliš šta su radili sa GM sojom kad su ukebali par "bisera" pri pokušaju da je uvale na otkupnim stanicama kao normalnu soju? Takva soja je zaplenjena i posebno uskladištena, pa poslata na ekstrakciju ulja koje je posle prerađeno u bio-dizel, a od čvrstih ostataka mogu da se prave peleti za loženje. Uljarice koje ne zadovolje propisane standarde za prehrambenu namenu se prarađuju u bio-dizel, a isto tako žitarice u špiritus.

Za stočnu hranu je isto prehrambena namena. Ja verujem da posle svega ovoga nikome više nije do kockanja. Danas čak i hrana za pse mora da zadovoljava zdravstvenu ispravnost kao da je i za ljude. Razlikuje se samo po tome što je bljutava. Bukvalno smeš da jedeš pseću hranu iz konzerve samo što ti neće prijati ukus jer je neslano i nezačinjeno.
Što se tiče aflatoksina, pšenicu barem mošeš u cvetanju da oprskaš odgovarajućim fungicidom protiv fuzariuma.
 
Poslednja izmena:
Svima nam je cilj da proizvedemo zdravu hranu , odatle treba poći.

Не ломите ми трамваје :sjasi:

Није .. циљ је максимална производња изнад тренутно постављеног доњег комерцијалног критерујума .. Нема контроле све може .. кад за откуп буде услов мање од толко и толко микрограма неког срања по кг .. онда ће то бити циљ ..

@all
А укључио сам се само да вас подсетим да струја не иде из утичнице :osmeh: .. повећане концентрације свих метала имате у круговима од 50км и око Колубаре и Костоца .. и око Бора .. И они старији ако се сећају да је у селу била ливница или нешто слично нек нађу најближу парцелу па би се чудили чега све нема кад би урадили анализу :ppozdrav:
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh