Pšenica 2011/12

Koliki prinos očekujete po ha ?

  • 3 tone

    Glasovi: 30 15,7%
  • 4 tone

    Glasovi: 43 22,5%
  • 5 tona

    Glasovi: 50 26,2%
  • 6 tona

    Glasovi: 31 16,2%
  • 7 tona

    Glasovi: 18 9,4%
  • 8 tona

    Glasovi: 19 9,9%

  • Ukupno glasača
    191
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Picture026-4.jpg
[/IMG]

doktorska disertacija,sad je već komplet k'o limun žuto
 
Dobar je,samo da ga ne prejebe grad ili vetar neki do kraja,oko 50 zrna u klasu ima pa sam zato sinoc pitao da li pije vodu prica koliko zrna toliki prinos po kj.
raso malo romantike nije na odmet.

---------- Poruka napisana u 23:06 ---------- Prethodna poruka je at 22:57 ----------

Evo ga i NS40,desni deo 2 puta tretiran a levi 1.
poljoinfo-163.jpg
 
euqlide
03062012216.jpg
[/IMG]

---------- Poruka napisana u 23:17 ---------- Prethodna poruka je at 23:11 ----------

03062012217.jpg
[/IMG]

---------- Poruka napisana u 23:19 ---------- Prethodna poruka je at 23:17 ----------

170 kg po hektaru
 
Jel nije isti raspored zrna u klasu kod svih sorti ili mi se čini . Ove godine imam brkatu , a do sada gole , i kod njih je čini mi se bilo kolko vertikalnih redova puta 4 jeste br zrna . Kod ove kao da ima 3 ili 4 zrna po spratu puta 2 strane puta po visini , jel može tako biti?
 
Simonida na dve peskovite parcele.Izraziti breg ,ima bolesti lista verovatno i klasa."Bube" nisam video .





Niže je zelenija


Druga parcela,pored je ,mislim, balaton koji je kasno sejan.





U ovom delu odmara srna sa lanetom



Zrno je voštano,kombajn će ovih dana biti spreman
 

Na pocetku prskalica vise propusti pa ima i bolesti od fuzarijuma.Vlat nije ni mali ni velik srednji.Inace sada je na toj njivi na crtu Ns 40 sa indijancem pa cemo uporediti prinos na vagi.


Indijanac nema fuzarijuma ni pored puta ali to je razlika u vremenu cvetanja jer je Ns 40s bio na kraju cvetanja kada je prskano a indijanac na pocetku,sto je idealno.
 
Vrabci se napakostili na moju pšenicu, jedan dio su gotovo skroz pojeli majku im.

vjerovatno ti je pšenica blizu neke kuće samo tu ih ima. I ja očekujem taj problem pa sam nešto smislio ako to ne upali neznam šta. Nacrtao sam na kartonu ptičurine raširenih krila i sjeko ih , ofarbo crnom ili smedjom i okačio koncem na pobodene štapove . Trebalo bi da djeluje.
 
Znam samo jedno:sve pšenice sa malim setvenim normama poput apacha,arlekina...u moje njive više ne idu dok se ja pitam.Situacija je katastrofa.Bokorenje je bilo dobro ali samo formiranje i nalivanje sekundarnih klasova je izostalo u velikoj meri.
 
Znam samo jedno:sve pšenice sa malim setvenim normama poput apacha,arlekina...u moje njive više ne idu dok se ja pitam.Situacija je katastrofa.Bokorenje je bilo dobro ali samo formiranje i nalivanje sekundarnih klasova je izostalo u velikoj meri.
to si skroz u pravu,tako je i kod mene!ja ako budem ostavljao merkantilni apac za seme na jesen necu sejati ispod 150-160kg....
 
e i ja sam danas bio da danu polja i taj mi je ko i tebi favorit sledece godine sigurno sijem
 
Nije tu sorta kriva
A šta je krivo?
Ja to gledam logički.Sa tim malim setvenim normama mali je broj primarnih klasova koji nose prinos i u tim slučajevima prinos zavisi od bokorenja tj. sekundarnih klasova.Da bi bokoronje bilo normalno ili da kažemo odlično neophodno je mnoštvo uslova.Na većinu tih uslova mi ne možemo0 uticati ili i ako možemo to je vrlo nesigurno.Kad neki od tih uslova omane dođe do ovoga što će biti kod većine nas koji smo te sorte sejali po preporuci(a budu iskreni)-loš prinos.
Sa gušćom setvom broj primarnih klasova je znatno veći ,a samim tim i neki "siguran" prinos.Ukoliko kod takvih setvi dođe do jakog bokorenja pšenica je sklona samoredukciji sklopa tako da problema neće biti, ako bokorenje bude loše opet je potencijal znatno veći nego nisko setvenim sortama.
Ja nauku i stručnjake priznajem ali ipak je ono što mi radom stičemo(iskustvo) mnogo sigurnija varijanta.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh