remiks
Član
Prskao sam danas protiv vasi. Video sam da je na liscu imala i po neka bubamara. Da li postoji neki preparat koji ne bi skodio bubamarama, a uklanjao vasi?
Organsko voćarstvo i odgovornost prema prirodi - čuvanje flore i faune i čoveka, vreme i načini primene pesticida
- Začetnik teme dzionik
- Datum pokretanja
Tintoreti
Član
Ne postoji. Bubamara je prirodni predator biljnih vasi, zato je ona tu zajedno sa njima.
I ne treba prskati kad bubamare rade posao. Žao mi je što nisam imao aparat da slikam pre neki dan bubamare na paprici, videla se razlika u veličini i cvetu paprika na kojima je bilo bubamara i na onima na koje još nisu došle. Na onima koje su izgledale najbolje sam nalazio i bubamare u akciji.
Tintoreti
Član
Ako nekog interesuje malo o Global gap standardina ima na ovom linku da skine. Kad, tad cemo morati da krenemo i mi tim putem ako hocemo da postanemo clanovi EU
http://snk.to/f-ctkfdijt
http://snk.to/f-ctkfdijt
remiks
Član
Razmisljao sam da napravim rastvor od koprive pa da sa njim poprskam. Sta mislite da li ce skoditi kopriva bubamarama?
ubovicratko
Član
bubamare jesu prirodni predatori za vasi, problem je kad ih ima mnogo onda one ne stignu da ih potamane
e sad ako je mlada biljka onda je problem, jer kad napadnu onda to ispada da napadnu i preko 30% lisne povrsine-tad se moze to potamaniti gnjecenjem prstima najbitnije je izgnjeciti one na vrsnim listovima (da biljka moze i dalje da raste)
lisne vasi prestaju da napadaju voce uglavnom polovinom leta
kod odraslih biljaka lisna vas i kad napadne lisce uglavnom ne zahvati ni 5% lisne povrsine tako da to ne treba ni dirati, malo uspori rast novih grana ali kad se redukuje br. vasi polovinom leta grana jos naraste - provereno iz iskustva
eventualno bi bilo dobro u mladom zasadu postaviti kucice za bubamare da im se odmah u prolece uveca broj
ja i dalje tvrdim da mala doza deterdzenta za pranje sudja (2-3%) resava vasi ako su bas zahvatile vocku - ne deluje otrovno vec jednostavno sapunica udje izmedju lista i usta vasi - i vas posto nije mobilna da se pomera nema sta da jede i otpada a bubamarama ne skodi
Bitno je da ne preterujete sa odnosom deterdzenta! Dovoljno je da voda bude "masna" od deterdzenta
Evo jos jedan tekst o plamenjaci, tekst je o paradajzu ali verujem da moze posluziti i vocarima
e sad ako je mlada biljka onda je problem, jer kad napadnu onda to ispada da napadnu i preko 30% lisne povrsine-tad se moze to potamaniti gnjecenjem prstima najbitnije je izgnjeciti one na vrsnim listovima (da biljka moze i dalje da raste)
lisne vasi prestaju da napadaju voce uglavnom polovinom leta
kod odraslih biljaka lisna vas i kad napadne lisce uglavnom ne zahvati ni 5% lisne povrsine tako da to ne treba ni dirati, malo uspori rast novih grana ali kad se redukuje br. vasi polovinom leta grana jos naraste - provereno iz iskustva
eventualno bi bilo dobro u mladom zasadu postaviti kucice za bubamare da im se odmah u prolece uveca broj
ja i dalje tvrdim da mala doza deterdzenta za pranje sudja (2-3%) resava vasi ako su bas zahvatile vocku - ne deluje otrovno vec jednostavno sapunica udje izmedju lista i usta vasi - i vas posto nije mobilna da se pomera nema sta da jede i otpada a bubamarama ne skodi
Bitno je da ne preterujete sa odnosom deterdzenta! Dovoljno je da voda bude "masna" od deterdzenta
Evo jos jedan tekst o plamenjaci, tekst je o paradajzu ali verujem da moze posluziti i vocarima
Poslednja izmena:
http://lekizprirode.blogspot.com/2013/07/zacinske-biljke-umesto-pesticida-u-basti.html
[h=3]ZAČINSKE BILjKE UMESTO PESTICIDA U BAŠTI[/h]
Ako se umesto jedne, u lejama bašte gaji više kultura, prednost je mnogostruka. Mešovite kulture obezbeđuju veći prinos i razvoj biljaka, bolji ukus i zaštitu od bolesti i štetočina.
U fitonicidne biljke spadaju: neven, kadifica, dragoljub, borač, bosiljak, čubar, ren, mirođija, majčina dušica, žalfija, metvica, nana, lavanda, bela slačica, maslačak, đurđevak, kamilica, majoran, mlečika, carevac, beli i crni luk, celer.
Neven (Calendula officinalis) i kadifica (Tagetus erecta i Tagetus patula) fitonicidima koje luči njihov koren odbijaju gliste nematode. Zato bi ih trebalo saditi pored redova šargarepe i između ruža.
Bela slačica (Sinapis alba), takođe suzbija nematode, dok celer odbija leptira kupusara.
Dragoljub (Thopaelum majus) tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača.
Ako se ren posadi ispod trešnje sprečiće pojavu gljivične bolesti Monilia, a oko krompira odbiće krompirovu zlaticu i uticaće da krtole budu zdrave i ukusne.
Lavanda (Lavandula angustitolia) i majoran (Majorana hortensis) odbija lisne vaši i mrave.
Kamilica (Matricaria chamomilia ) "leči" zemljiše oko metar u prečniku (sprečava pojavu belog crva)
Nana (Menta piperita) odbija štetočine kupusa i lisne vaši.
Bosiljak (Ocimum basilicum) mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje.
Metvica (Mentha spicata) posađena između plavog patlidžana, štiti ovu biljku od krompirove zlatice.
Borač (Borago officinalis) i mirođija (Anethum graveolens) odbijaju leptira kupusara.
Žalfija (Salvia officinalis) majčina dušica (Thymus vulgaris) i čubar (Satureja hortensis) pored leptira kupusara odbijaju i puževe golaće.
Maslačak (Turadžacum officinalis) odbija gliste nematode dok crni luk posađen u redove sa šargarepom štiti od mrkvine muve i glista nematoda.
Beli luk posađen između redova jagode utiče da plodovi ne obole od sive plesni, a posađen između redova šargarepe sprečava pojavu nematoda.
Mlečike carevac (Euphorbia lathuris) i ricinus mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske miševe.
Pšenica se bolje razvija i manje je napadaju bolesti ako u njenoj blizini rastu biljke kukolja, a kao uspešna pokazala se i zajednica pasulja, tikvi i kukuruza.
Neke biljke svojim mirisom rasteruju štetočine i time štite ne samo sebe već i svoje komšije, pa će tako poneka stabljika paradajza posađena u bašti sa kupusom rasterati štetočine koje napadaju kupus.
Uz papriku uživaju spanać, salata i rotkvice, ali paprika ne prija boraniji.
Paradajz se uspešno razvija u društvu kupusa, celera i paštrnaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira.
Krompir se loše slaže sa celerom i suncokretom, ali dobro uspeva u društvu kupusa i spanaća, dok su grašku dobri susedi krastavac i salata, a loš boranija.
Boranija se uspešno razvija i raste u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja, dok su dobro društvo salati keleraba i rotkvice.
Dobri susedi krastavcu su crni lik i boranija, a loš rotkvica, dok celeru prija prisustvo salate, spanaća, praziluka i boranije.
Šargarepi su dobri susedi sve gajene biljne vrste, a na mnoge od njih i ona povoljno utiče tako što ih štiti od štetočina.
Još neke preporuke za sadnju:
-Celer ne voli krastavac.
-Beli luk - poželjni susedi su jagode, krastavac, šargarepa, paradajz, voće a nepoželjni su pasulj, grašak i kupus.
-Bosiljak - poželjni susedi su pasulj i razne salate.
-Boranija - poželjni susedi su rotkvica, krastavac, salata, cvekla, celer, paradajz , spanać, tikvice, prokelj i rotkva a nepoželjni crni i beli luk, praziluk, vlašac i radič.
-Celer - poželjni susedi su pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spanać a nepoželjni krompir i celer (ne uspeva dobro kao monokultura).
-Cvekla - poželjni susedi su crni luk, salata, pasulj, luk vlašac dok je nepoželjan spanać.
-Crni luk poželjni susedi su krastavci, paradajz, šargarepa, jagode, cvekla, kamilica i mirođija a nepoželjni pasulj, kupusnjače, grašak i praziluk.
-Grašak - poželjni susedi su mirođija, šargarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i špargla a nepoželjni krompir, praziluk, crni i beli luk, pasulj i paradajz.
-Kadifica - poželjni susedi su kupusnjače, paradajz i celer.
-Keleraba - poželjni susedi su pasulj, grašak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spanać, paradajz, kukuruz a nepoželjnih nema.
-Krastavac - poželjni susedi su pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj dok su nepoželjne rotkvice.
-Krompir - poželjni susedi su pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj a nepoželjni su grašak, kupus, celer, paradajz, salate i tikve.
-Luk vlašac - poželjni susedi su šargarepa, cvekla, jagoda a nepoželjni kupusnjače, pasulj, boranija, grašak i praziluk.
-Mirođija - poželjni susedi su voćke, rotkve i pasulj.
-Neven - poželjni susedi su šargarepa i crni luk.
-Paradajz - poželjni susedi su pasulj, šargarepa, crni luk, kupus, keleraba i salata, praziluk, peršun , celer, rotkvice, žalfija, nana, ruzmarin i kadifica dok su nepoželjni grašak, kupus, paradajz, salate i tikve.
-Pasulj - poželjni susedi su krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, paradajz, repa, rabarbara i blitva a nepoželjni crni i beli luk kao i praziluk.
-Peršun - poželjni susedi su bele i crvene rotkve, paradajz, jagode dok je nepoželjna salata.
-Praziluk - poželjni susedi su jagode, šargarepa, kupus, keleraba, salata, celer, paradajz a nepoželjni crni luk, grašak i sve vrste jagoda.
-Ren - poželjni susedi su krompir, mak i voćke. rotkve - poželjni susedi su pasulj, grašak, jagoda, šargarepa, kupus, keleraba, salata, peršun, spanać, paradajz, čubar, mirođija i boranija a nepoželjan je krastavac.
-Salata - poželjni susedi su pasulj, grašak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk i bosiljak dok je nepoželjan peršun.
-Spanać - poželjni susedi su krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, paradajz a nepoželjna je cvekla.
-Šargarepa - poželjni susedi su grašak, mirođija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i žalfija a neopoželjnih nema.
-Sve vrste kupusa - poželjni susedi su jagode, salata, krastavac, celer, praziluk, rotkve, spanać i paradajz dok su nepoželjni crni i beli luk, krompir, grašak i pasulj.
-Tikvice i bundeve - poželjni susedi su crni luk, visoka boranija dok nepoželjnih nema.
-Žalfija - poželjni susedi su paradajz i celer.
-Radič - poželjni susedi su paradajz, šargarepa, salata, visoka boranija a nepoželjan je peršun.
[h=3]ZAČINSKE BILjKE UMESTO PESTICIDA U BAŠTI[/h]
Ako se umesto jedne, u lejama bašte gaji više kultura, prednost je mnogostruka. Mešovite kulture obezbeđuju veći prinos i razvoj biljaka, bolji ukus i zaštitu od bolesti i štetočina.
U fitonicidne biljke spadaju: neven, kadifica, dragoljub, borač, bosiljak, čubar, ren, mirođija, majčina dušica, žalfija, metvica, nana, lavanda, bela slačica, maslačak, đurđevak, kamilica, majoran, mlečika, carevac, beli i crni luk, celer.
Neven (Calendula officinalis) i kadifica (Tagetus erecta i Tagetus patula) fitonicidima koje luči njihov koren odbijaju gliste nematode. Zato bi ih trebalo saditi pored redova šargarepe i između ruža.
Bela slačica (Sinapis alba), takođe suzbija nematode, dok celer odbija leptira kupusara.Dragoljub (Thopaelum majus) tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača.
Ako se ren posadi ispod trešnje sprečiće pojavu gljivične bolesti Monilia, a oko krompira odbiće krompirovu zlaticu i uticaće da krtole budu zdrave i ukusne.
Lavanda (Lavandula angustitolia) i majoran (Majorana hortensis) odbija lisne vaši i mrave.
Kamilica (Matricaria chamomilia ) "leči" zemljiše oko metar u prečniku (sprečava pojavu belog crva)
Nana (Menta piperita) odbija štetočine kupusa i lisne vaši.
Bosiljak (Ocimum basilicum) mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje.
Metvica (Mentha spicata) posađena između plavog patlidžana, štiti ovu biljku od krompirove zlatice.Borač (Borago officinalis) i mirođija (Anethum graveolens) odbijaju leptira kupusara.
Žalfija (Salvia officinalis) majčina dušica (Thymus vulgaris) i čubar (Satureja hortensis) pored leptira kupusara odbijaju i puževe golaće.
Maslačak (Turadžacum officinalis) odbija gliste nematode dok crni luk posađen u redove sa šargarepom štiti od mrkvine muve i glista nematoda. Beli luk posađen između redova jagode utiče da plodovi ne obole od sive plesni, a posađen između redova šargarepe sprečava pojavu nematoda.
Mlečike carevac (Euphorbia lathuris) i ricinus mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske miševe.
Pšenica se bolje razvija i manje je napadaju bolesti ako u njenoj blizini rastu biljke kukolja, a kao uspešna pokazala se i zajednica pasulja, tikvi i kukuruza.
Neke biljke svojim mirisom rasteruju štetočine i time štite ne samo sebe već i svoje komšije, pa će tako poneka stabljika paradajza posađena u bašti sa kupusom rasterati štetočine koje napadaju kupus.
Uz papriku uživaju spanać, salata i rotkvice, ali paprika ne prija boraniji.
Paradajz se uspešno razvija u društvu kupusa, celera i paštrnaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira.
Krompir se loše slaže sa celerom i suncokretom, ali dobro uspeva u društvu kupusa i spanaća, dok su grašku dobri susedi krastavac i salata, a loš boranija.
Boranija se uspešno razvija i raste u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja, dok su dobro društvo salati keleraba i rotkvice.
Dobri susedi krastavcu su crni lik i boranija, a loš rotkvica, dok celeru prija prisustvo salate, spanaća, praziluka i boranije.
Šargarepi su dobri susedi sve gajene biljne vrste, a na mnoge od njih i ona povoljno utiče tako što ih štiti od štetočina.
Još neke preporuke za sadnju:-Celer ne voli krastavac.
-Beli luk - poželjni susedi su jagode, krastavac, šargarepa, paradajz, voće a nepoželjni su pasulj, grašak i kupus.
-Bosiljak - poželjni susedi su pasulj i razne salate.
-Boranija - poželjni susedi su rotkvica, krastavac, salata, cvekla, celer, paradajz , spanać, tikvice, prokelj i rotkva a nepoželjni crni i beli luk, praziluk, vlašac i radič.
-Celer - poželjni susedi su pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spanać a nepoželjni krompir i celer (ne uspeva dobro kao monokultura).
-Cvekla - poželjni susedi su crni luk, salata, pasulj, luk vlašac dok je nepoželjan spanać.
-Crni luk poželjni susedi su krastavci, paradajz, šargarepa, jagode, cvekla, kamilica i mirođija a nepoželjni pasulj, kupusnjače, grašak i praziluk.
-Grašak - poželjni susedi su mirođija, šargarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i špargla a nepoželjni krompir, praziluk, crni i beli luk, pasulj i paradajz.
-Kadifica - poželjni susedi su kupusnjače, paradajz i celer.
-Keleraba - poželjni susedi su pasulj, grašak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spanać, paradajz, kukuruz a nepoželjnih nema.
-Krastavac - poželjni susedi su pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj dok su nepoželjne rotkvice.
-Krompir - poželjni susedi su pasulj, mirođija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj a nepoželjni su grašak, kupus, celer, paradajz, salate i tikve. -Luk vlašac - poželjni susedi su šargarepa, cvekla, jagoda a nepoželjni kupusnjače, pasulj, boranija, grašak i praziluk.
-Mirođija - poželjni susedi su voćke, rotkve i pasulj.
-Neven - poželjni susedi su šargarepa i crni luk.
-Paradajz - poželjni susedi su pasulj, šargarepa, crni luk, kupus, keleraba i salata, praziluk, peršun , celer, rotkvice, žalfija, nana, ruzmarin i kadifica dok su nepoželjni grašak, kupus, paradajz, salate i tikve.
-Pasulj - poželjni susedi su krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, paradajz, repa, rabarbara i blitva a nepoželjni crni i beli luk kao i praziluk.
-Peršun - poželjni susedi su bele i crvene rotkve, paradajz, jagode dok je nepoželjna salata.
-Praziluk - poželjni susedi su jagode, šargarepa, kupus, keleraba, salata, celer, paradajz a nepoželjni crni luk, grašak i sve vrste jagoda.
-Ren - poželjni susedi su krompir, mak i voćke. rotkve - poželjni susedi su pasulj, grašak, jagoda, šargarepa, kupus, keleraba, salata, peršun, spanać, paradajz, čubar, mirođija i boranija a nepoželjan je krastavac.
-Salata - poželjni susedi su pasulj, grašak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk i bosiljak dok je nepoželjan peršun.
-Spanać - poželjni susedi su krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, paradajz a nepoželjna je cvekla.
-Šargarepa - poželjni susedi su grašak, mirođija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i žalfija a neopoželjnih nema.
-Sve vrste kupusa - poželjni susedi su jagode, salata, krastavac, celer, praziluk, rotkve, spanać i paradajz dok su nepoželjni crni i beli luk, krompir, grašak i pasulj. -Tikvice i bundeve - poželjni susedi su crni luk, visoka boranija dok nepoželjnih nema.
-Žalfija - poželjni susedi su paradajz i celer.
-Radič - poželjni susedi su paradajz, šargarepa, salata, visoka boranija a nepoželjan je peršun.
http://poljoinfo.com/showthread.php?636-Šljiva&p=987538&viewfull=1#post987538
Što se tiče solitarnih pčela ja sam ih jos pre dve nedelje video na placu i voćnjaku dok sam sadio sadnice. Tada još uvek ništa nije cvetalo a one su letele. Temperatura nije bila viša od destak stepeni. Zato sam nasekao trsku na nekih dva ili tri zgloba - oko 30-ak cm i te delove sa jedne strane zatvorio (začepio) zemljom. Trske sam povezao u snop i zakacio iza prostorije za alat. Tako sam napravio 'hotel' za solitarne pčele. Proveram stalno - kad god sam na placu ali čini mi se da se još nisu uselile. Teši me da ih ima verovatno su u nekim pukotinama od zidova ili sličnim rupicama. Važno je da su tu. Mislim da će biti od koristi kad cvetaju kajsije a temperatura bude ispod 10 stepeni. Interesantno je za njih da lete samo u rasponu od 200 - 250 metara od staništa (mesta rođenja)(bar sam takve podatke našao). Imaju interesantan način zivota - to možete pronaći na netu.
Pčele medarice mogu da lete po par kilometara i trebe im viša temperatura. A u blizini na manjoj udaljenosti postoje desetak košnica. Još samo da zasađene voćke počnu da cvetaju i eto pčela. Imam nekoliko starih šljiva višanja i vin. breskvi pa će kad budu cvetale imati čime da se zaslade.
Osim ako ne namirišu da komšije prskaju svoje njive pa se naljute pa ne slete ni na moju.
Slažem se za preporuku za svoje košnice to je dobra ideja. Za mene za sada neizvodljivo jer treba znati i naučiti šta se kada i kako radi sa pčelama - ipak su to plemenita bića.
Pozdrav
Sinoć sam video da trud nije bio uzaludan. 'Hotel' za solitarne pčele je do pola pun. Bilo je kasno pa nisam stigao da fotografišem ali fotke stižu ovih dana.
Evo fotografija:
Ove zapečaćene cevčice su verovatno pune komora - biće oprašivanja i sledećeg proleća.
Poslednja izmena:
rosuljac
Član
solitarna pcela nikad nece odraditi posao kao pcela koja se cuva nemojte se zavaravati !
Pozdrav svim clanovima foruma. Da li bi mogo Skrembus ili Divlji beo luk ili kako ga ko zove, mogo da se iskoristi u zastiti voca? Ima li neko iskustva s njim? Sad mu je sezona i ima ga u izobilju... Postavicu pitanje i u temi [h=3]Kompostiranje[/h] i u temi
Prirodni pesticidi
ev za dodatne informacijee o njemu. Prijatno.
Prirodni pesticidi
ev za dodatne informacijee o njemu. Prijatno.
Poslednja izmena:
Комадара
Član
Ја сремушем пршћем три године. Покиселим два дана заједно са копривом и пршћем. За бијели лука кажу да уништава бактерије и гљивице па вјероватно и сремуш то може. Једино што сам негдје прочитао да се сушењем губе љековита својства.
Ne znam već gde sam to pisao...danas sam slučajno pogledao kućicu za ptice koju sam postavio u proleće, zajedno sa hotelima za ose...Jedna kučica je zauzeta...neka ptičica pravi gnezdo...lepo se vidi...ali ne unutra, nego ispred na malom platou koji sam napravio ispred ulaza, da slete na njemu...ali one baš na njemu prave gnezdašce...nisam ni hteo da prilazim bliže...da ne remetim mir malih živuljki...tako da nisam video šta je u pitanju...
