S.T.A.L.K.E.R
Novajlija
Jel zna neko šta je ovo i kako da se borim protiv toga?
[/IMG]
[/IMG]
[/IMG][IM
G]
[/IMG]
G]
Organsko voćarstvo i odgovornost prema prirodi - čuvanje flore i faune i čoveka, vreme i načini primene pesticida
- Začetnik teme dzionik
- Datum pokretanja
Novi.P
Član
Pozdrav svima, imam oko 150 sadnica Raznog Voća za svoj merak i potrebe posto mi je Otac oboleo od Leukemije u razgovoru sa Doktorima koji su mi pojasnjavali uzroke nastajanja Raka jedan od velikih prouzrokovača raka su Pesticidi Fungicidi i ostala hemija ja sam rijesio da to svoje Voce vise ne tretiram Hemijom zato bih zamolio uvazene Forumaše da se sto je vise moguće uključe u ovu temu da predloze sa čime prskati voce
Sloba31
Član
Evo jednog zanimljivog clanka o pticama i njihovoj koristi sa sajta PSSA-a. Mislim da je za nas vocare narocito korisno.
Među brojnim predatorima štetočina u poljoprivredi važno mesto pripada pticama.Ptice love štetočine na biljkama i na površini zemljišta, redukuju i štetočine podzeemnih organa biljaka kad su izbačene na površinu(naročito vrane i čvorci).Evo nekoliko primera:
- u želucu jedne vrane može se naći i do 530 larvi skočibuba
-u želucu jednog mišara nađeno je 30 miševa
-u želucu fazana nađeno je 180 imaga repine pipe
-jedan odrasli čvorak tokom dana pojede 200 larvi marokanskog skakavca
Jedan par velike senice mladuncima dnevno donosi 300-350 grama gusenica a u toku celog perioda njihovog odgoja sakupi 7000-8000 jedinki gusenica, među kojim je veliki broj štetnih Lepidoptera
Odraslim insektima žitnih stenica hrane se oko 20 vrsta ptica i one se ubrajaju u najvažnije predatore ovih štetočina.Larve gundelja uništavaju vrane, čvorci, fazani.Odraslim insektima kukuruzne pipe hrane se vrane, fazani, jarebice, domaća živina i dr.
Ptice grabljivice (orao krstaš,mišar, stepski soko, i dr.)redukuju populaciju poljskih glodara. U jednoj sezoni mišar može da ulovi i do 10.000 jedinki miševa.
Ukrupnjavanjem poseda došlo je do promene ekosistema i smanjivanja površina gde su se sakupljale i gnezdile razne vrste ptica . Na smanjenje brojnosti i korisne uloge insektivornih ptica uticala je i primena zoocida . Nakon 2 tretiranja šume deltametrinom u proleće gustina insektivornih ptica pala je sa 18,8 na 9,3 jedinke po hektaru.(Marinković S)
Kako bi se ponovo uspostavilo mehanizam prirodne regulacije štetočina potrebno je preduzeti mere kao što su:
-pošumiti deo neobrađivanih terena
-zoocide primenjivati samo pri postojanju kritičnog broja organizama
-prilikom suzbijanja glodara zatrovane mamce ne ostavljati na površini zemljišta
-za tretiranje semena koristiti i insekticide koji deluju odbijajuće na ptice
-stvarati nova staništa za ptice, postavljati drvena stajališta visine do 1 m, veštačna gnezda i dr.
Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Ružica Đukić
Među brojnim predatorima štetočina u poljoprivredi važno mesto pripada pticama.Ptice love štetočine na biljkama i na površini zemljišta, redukuju i štetočine podzeemnih organa biljaka kad su izbačene na površinu(naročito vrane i čvorci).Evo nekoliko primera:
- u želucu jedne vrane može se naći i do 530 larvi skočibuba
-u želucu jednog mišara nađeno je 30 miševa
-u želucu fazana nađeno je 180 imaga repine pipe
-jedan odrasli čvorak tokom dana pojede 200 larvi marokanskog skakavca
Jedan par velike senice mladuncima dnevno donosi 300-350 grama gusenica a u toku celog perioda njihovog odgoja sakupi 7000-8000 jedinki gusenica, među kojim je veliki broj štetnih Lepidoptera
Odraslim insektima žitnih stenica hrane se oko 20 vrsta ptica i one se ubrajaju u najvažnije predatore ovih štetočina.Larve gundelja uništavaju vrane, čvorci, fazani.Odraslim insektima kukuruzne pipe hrane se vrane, fazani, jarebice, domaća živina i dr.
Ptice grabljivice (orao krstaš,mišar, stepski soko, i dr.)redukuju populaciju poljskih glodara. U jednoj sezoni mišar može da ulovi i do 10.000 jedinki miševa.
Ukrupnjavanjem poseda došlo je do promene ekosistema i smanjivanja površina gde su se sakupljale i gnezdile razne vrste ptica . Na smanjenje brojnosti i korisne uloge insektivornih ptica uticala je i primena zoocida . Nakon 2 tretiranja šume deltametrinom u proleće gustina insektivornih ptica pala je sa 18,8 na 9,3 jedinke po hektaru.(Marinković S)
Kako bi se ponovo uspostavilo mehanizam prirodne regulacije štetočina potrebno je preduzeti mere kao što su:
-pošumiti deo neobrađivanih terena
-zoocide primenjivati samo pri postojanju kritičnog broja organizama
-prilikom suzbijanja glodara zatrovane mamce ne ostavljati na površini zemljišta
-za tretiranje semena koristiti i insekticide koji deluju odbijajuće na ptice
-stvarati nova staništa za ptice, postavljati drvena stajališta visine do 1 m, veštačna gnezda i dr.
Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Ružica Đukić
Imam pitanje u vezi prirodne zaštite od insekata u vidu sadnje biljaka koje ih odbijaju.
Ne znam da li ima negde na forumu, ali ja nisam našao.
Ja imam zasađenu malinu na 32 ara, pa me zanima, ako neko zna, koje biljke je dobro saditi npr. po ivicama malinjaka kako bi se odbijali štetni insekti ?
Ne znam da li ima negde na forumu, ali ja nisam našao.
Ja imam zasađenu malinu na 32 ara, pa me zanima, ako neko zna, koje biljke je dobro saditi npr. po ivicama malinjaka kako bi se odbijali štetni insekti ?
ubovicratko
Član
to su price i bajke druze
Isuviše je to velika površina da bi se na taj način štitio jedan usev. Moglo bi kada bi pored reda maline imao jedan red nekog useva koji bi štitio malinu ili privlačio na sebe napasnike ali je to na tako velikoj površini po meni neizvodljivo. Možda je rešenje u nekim prirodnijim preparatima koji verovatno još nisu registrovani kod nas ili ako jesu onda su skupi (sve zavisi koliko je nešto za nekog skupo).
Postoji i dilema da li će neko da plati mnogo skuplje taj organski proizvod jer da bi ga prodao moraš imati sertifikat od ovlašćene firme a to još poskupljuje proizvod. Međutim ako nađeš nekog ko će to da plati onda i vredi da sve to radiš.
Sad kad bi izneo organski proizvod na običnu pijacu u bilo koji grad niko ga nebi kupio. Generalno mišljenje ljudi je da bi nešto poraslo moda da se prska. Svi bi se zaleteli na krupne jedre i naizgled lepe proizvode prepune hemije iako i sami znaju da se prskaju nemilice. Svako ko ima i malo zemlje posadio je par drveta raznog voća i to voće ili ne tretira ili minimalno kontrolisano tretira kako bi imao zdraviji proizvod za decu i unuke.
Sve ostalo što je za prodaju to se tretira kako bi moglo da se proda. I sve je u stilu - koliko para - toliko muzike. Možeš da tretiraš malo, mnogo ili previše, da paziš na pčele i na karencu u otkupu te zavrnu otkupljivači. Daš svoju robu za bagatelu pa što bi onda pazio na karencu, pčele, da li vetar duva kad prskaš pa hemija ide u nečije dvoriše, ili prskaš u sred dana, ili su zapalio strnjiku, ili si zapalio grane od rezanja pa otrovni dim ide kod komšije....
To je jedan začarana spirala koja ide na dole.... sve se završava time da su nam onkologije prepune ne samo starijih osoba već i mlađih i dece... o genetskom potencijalu da ne govorimo... toliko sposobnih i najboljih je otišlo što po svetu što pod zemlju.... treba napraviti sistem koji će tu spiralu zaustaviti i pokrenuti je da ide na gore...
Postoji i dilema da li će neko da plati mnogo skuplje taj organski proizvod jer da bi ga prodao moraš imati sertifikat od ovlašćene firme a to još poskupljuje proizvod. Međutim ako nađeš nekog ko će to da plati onda i vredi da sve to radiš.
Sad kad bi izneo organski proizvod na običnu pijacu u bilo koji grad niko ga nebi kupio. Generalno mišljenje ljudi je da bi nešto poraslo moda da se prska. Svi bi se zaleteli na krupne jedre i naizgled lepe proizvode prepune hemije iako i sami znaju da se prskaju nemilice. Svako ko ima i malo zemlje posadio je par drveta raznog voća i to voće ili ne tretira ili minimalno kontrolisano tretira kako bi imao zdraviji proizvod za decu i unuke.
Sve ostalo što je za prodaju to se tretira kako bi moglo da se proda. I sve je u stilu - koliko para - toliko muzike. Možeš da tretiraš malo, mnogo ili previše, da paziš na pčele i na karencu u otkupu te zavrnu otkupljivači. Daš svoju robu za bagatelu pa što bi onda pazio na karencu, pčele, da li vetar duva kad prskaš pa hemija ide u nečije dvoriše, ili prskaš u sred dana, ili su zapalio strnjiku, ili si zapalio grane od rezanja pa otrovni dim ide kod komšije....
To je jedan začarana spirala koja ide na dole.... sve se završava time da su nam onkologije prepune ne samo starijih osoba već i mlađih i dece... o genetskom potencijalu da ne govorimo... toliko sposobnih i najboljih je otišlo što po svetu što pod zemlju.... treba napraviti sistem koji će tu spiralu zaustaviti i pokrenuti je da ide na gore...
stevane,ja sam na 80 ari maline na donjem delu parcele uz svaki kolac posadio kadifu,na gornjem delu uz svaki kolac sadim lavandu,moze i luk...na pola koceva ide RANDOM klopke pola za suzuki musicu ,pola za ostale insekte,kada sve budem uradio to tj kad sve postavim idu slike,sto vise klopki to bolje,imam u knizi jos koje su biljke repelenti pa cu napisati ovde kad pogledam..pozdrav
Svaka monokultura je nezgodna za ekološku proizvodnju. Veliki broj biljaka iste vrste na jednom mjestu povlači rizik od zaraze i brzog širenja što insekata, što bolesti. Paralela se može naći u kasarni, gdje imaš veliki broj ljudi na malom mjestu, ili škole npr. Tu postoji najveće šanse za prenos raznih bolesti i parazita.
Breskve, nektarine, a i ostalo voce isprskano mesavinom:
- kaolin, malo kreca i preparata Bakterije.
Za kovrdzavost lista ide jos i mleko za koji dan.
Sto se tice zastite, ovo mi je u dvoristu i ide samo to jednom sedmicno, cak i bez bakra zimi.
Takodje za vikend kalemove, lozu i ostalo voce tretiram kaolinom, a mozda ubacim slavol ili bakterije.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
- kaolin, malo kreca i preparata Bakterije.
Za kovrdzavost lista ide jos i mleko za koji dan.
Sto se tice zastite, ovo mi je u dvoristu i ide samo to jednom sedmicno, cak i bez bakra zimi.
Takodje za vikend kalemove, lozu i ostalo voce tretiram kaolinom, a mozda ubacim slavol ili bakterije.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Mislim da sam u temi kruške pisao da je kaolinska glina dobra za čini mi se kruškinu buvu:
http://poljoinfo.com/showthread.php?77-Kruška&p=1058139&highlight=glina#post1058139p
http://poljoinfo.com/showthread.php?77-Kruška&p=1058139&highlight=glina#post1058139p
Ima neki preparat, mislim Nemacki:
https://www.planetnatural.com/product/surround-crop-protectant/
i ima uputstvo za sta se koristi.
I ja sam pisao negde, ali posto se bavim nemetalima, koristim glinu stalno.
Upravo sam isprskao mlado voce, lozu, kalemove i ne mislim da nesto spec leci, ali garantujem da stvara povoljnu sredinu za biljku ili jos vaznije losu sredinu za bolesti, insekte i sl.
Kako sam vec pisao, kako pomaze ljudskom organizmu i pijenjem i spoljasnjom upotrebom , pomaze sigurno i biljkama.
Naravno opusteno je, prskam, deca su tu, nema zastite, ne cimam se sto pada po meni, pa ako pomogne, pomogne.
Planiram sada da grumenje rovne gline potopim u vodu i zalijem voce i kalemove kako bih smanjio kiselost zemljista. Gledao sam naravno neke preparate za tu namenu, mali dzak petnaestak kg, a npr 3000 din. Glina dzabe, a garantujem da isti posao radi.
Zavoravih da napisem, video sam na raznim sajtovima, glinu dosta koriste protiv ozegotina, tako cu leti pojacati primenu.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
https://www.planetnatural.com/product/surround-crop-protectant/
i ima uputstvo za sta se koristi.
I ja sam pisao negde, ali posto se bavim nemetalima, koristim glinu stalno.
Upravo sam isprskao mlado voce, lozu, kalemove i ne mislim da nesto spec leci, ali garantujem da stvara povoljnu sredinu za biljku ili jos vaznije losu sredinu za bolesti, insekte i sl.
Kako sam vec pisao, kako pomaze ljudskom organizmu i pijenjem i spoljasnjom upotrebom , pomaze sigurno i biljkama.
Naravno opusteno je, prskam, deca su tu, nema zastite, ne cimam se sto pada po meni, pa ako pomogne, pomogne.
Planiram sada da grumenje rovne gline potopim u vodu i zalijem voce i kalemove kako bih smanjio kiselost zemljista. Gledao sam naravno neke preparate za tu namenu, mali dzak petnaestak kg, a npr 3000 din. Glina dzabe, a garantujem da isti posao radi.
Zavoravih da napisem, video sam na raznim sajtovima, glinu dosta koriste protiv ozegotina, tako cu leti pojacati primenu.
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Mislim da je to akumulacija Stubo-Rovni pa se iz okoline vadi kaolinska glina... http://www.kaolin.co.rs/index-2.html.
Stubo i Rovni su u stvari sela, naselja u a njihovoj okolini se nalazi brana.... toliko sa interneta....
Stubo i Rovni su u stvari sela, naselja u a njihovoj okolini se nalazi brana.... toliko sa interneta....
Glina u grumenu, ne moze se prskati sa njom, ali moze da se "rastopi" u vodi za vise od 24h. Kada se glina razbije stajanjem u vodi i mesanjem, sluzi za zalivanje ili polivanje biljaka.
Nalazista ima: Ub, Lazarevac, Arandjelovac i kao sto je vux rekao Valjevo. PH je vise od 7.
Cena u ovakvom prirodnom stanju je par hiljada po t.
Prebacio sam i par strana iz kataloga pomenute strane gline u jpg, evo postavljam.
Nadam se da stvarno pomaze!
Nalazista ima: Ub, Lazarevac, Arandjelovac i kao sto je vux rekao Valjevo. PH je vise od 7.
Cena u ovakvom prirodnom stanju je par hiljada po t.
Prebacio sam i par strana iz kataloga pomenute strane gline u jpg, evo postavljam.
Nadam se da stvarno pomaze!
Poslednja izmena:
ubovicratko
Član
Proverena sorta sljive koja plodonosi a da se ne mora prskati - belosljiva
Ova sorta daje izdanke kao i pozegaca, dobro se korena, odlicna podloga za kajsiju, plod ima ukus plave sljive
Jedina mana ploda jeste da se ne odvaja od kostice - nije kalanka
Bujnost na delu - takusa na divljoj krusci
Inace sorta koliko vidim ima odlican spoj sa dunjom
Istrazivanje uticaja visine kalema na plodonosenje kod jabuke radjeno na mm106
Istrazivanje uticaja medjupodloge na plodonosenje i bujnost mm106 je podloga M9 je medjupodloga
Ova sorta daje izdanke kao i pozegaca, dobro se korena, odlicna podloga za kajsiju, plod ima ukus plave sljive
Jedina mana ploda jeste da se ne odvaja od kostice - nije kalanka
Bujnost na delu - takusa na divljoj krusci
Inace sorta koliko vidim ima odlican spoj sa dunjom
Istrazivanje uticaja visine kalema na plodonosenje kod jabuke radjeno na mm106
Istrazivanje uticaja medjupodloge na plodonosenje i bujnost mm106 je podloga M9 je medjupodloga
Ja sam pre 4 godine posadio 3 izdanka belosljive, do dana danasnjeg one izgledaju kao patuljaste sadnice, visina metar i po maks, puno malih grancica.
Probao sam i ostru rezidbu u prolece, nista se nije promenilo. Stvarno sporo rastu.
Probao sam i ostru rezidbu u prolece, nista se nije promenilo. Stvarno sporo rastu.
