Oranje

Ja bi to malo bolje upakovao ali to je otprilike to ....a inace to su reci naseg cenjenog clana Panonstiba, ali ako ti on ne zamera ne zameram ti ni ja, bitno je da neko nauči nešto novo, sad dal to bilo od mene ,od tebe ili od nekog trećeg- četvrtog stvarno nebitno.

jedino mi ovo za mržnjenje nije baš najjasnije, može dodatno objašnjenje?

P.S. piši objašnjenja zašto ,kako pa će ljudi lakše da prihvate tvrdnje. Protiv činjenica ne može niko, ja sa mojim ćaletom stalno neke prepirke i na kraju uvek ali uvek ispadne da sam ja u pravu, samo zbog činjenica.
 
To je realno,e sad da si malo vise isao na predavanja znao bi da su tacke 1 i 2 reci profesorke Branislave Lalic(meteorilogija),a 3 stavka su reci profesore Milivoja Belica stvar oko mrznjenja je prosta ali da je jos uprostim radi se o tome kada je busen zemlje(talasasto oranje) apsorbuje vodu,dolazi do smrzavanja vode(voda ako nije jedina stvar na planeti koja se siri hladjenjem) znaci voda-led se sire i dolazi do pucanja bude,voda se opet topi i ulazi dublje u busen pa opet dolazi do mrznjenja-pucanja i tako nekoliko puta sto daje rezultat da se zemlja na prolece "rasipa". Dok se kod "ravnog" oranja stvara pokorica,voda se ne apsorbuje tako dobro nesto udje u zemljiste nesto ispari i na povrsini se stvara gornja kora koja daje rezultat u prolece zvan busenje koje se jako tesko razbija u prolece.

Inace sa Panonstibom ne pricam bas puno o oranju,imam IMT plug on ore kako ore za drugi i bolji nemam para pa mi ne vredi ni da tupim...
 
Nema veze , objasnjenje ti je dobro. Veca povrsina upijanja vise vode, vise mrznjenja vise mehanickog drobljenja busenja i nema tu neke preterane filozofije. Ravna povrsina = manja povrsina =manja moc upijanja....
 
Koliko dubina oranja ima veze sa svim ovim nabrojanim faktorima? Da li dublje uzorana zemlja više upije vode nego pliće uzorana?
 
I ja se slažem sa ovim konstatacijama ali ima i obih koji drugačije misli-o ukusima ne vredi raspravljati.
Ove godine kod mene je prolećno oranje.U grubljim njivama kukuruz dobar u ravnijim nikakav,pa sad popo budi čovek
 
@Zoran0230 kad ljudi pocnu da oru zbog svidjanja onda cemo prestati da pisemo,a dok se ore takoreci iz moranja onda svakako treba razmeniti koji utisak i koju rec.

@Cile dubina ne igra neku veliku ulogu ulogu tj zanemarljiva je.
 
Evo još jedna

DSC01432.jpg
 
Zanimljivo je ovo oko "talasastog oranja". Svojevremeno sam sa jednim većim poljoprivrednikom (100 P plus) baš razgovarao na tu temu, i on mi je iznosio sve ove argumente za talasasto oranje. Ja sam imao i neke primedbe, a slično mislim i sada. Evo i šta:

Tačno je da je kod veće površine (talasast oblik oranja) veća apsorcija vlage u toku zime, ali je veći gubitak vlage u proleće. Kod mene su proleća uglavnom vetrovita i potrebno je precizno utvrditi momenat za zatvaranje brazde. Ako se porani dolazi do gaženja prevlažene zemlje, a ako se okasni, dolazi do nepotrebnog gubitka vlage. Kod ravnog oranja se ipak može "komotnije" izbeći sabijanje zemljišta gaženjem prevlažene zemlje.

Ravnanjem talasastog zemljišta će se verovatno stvoriti i neki vazdušni džepovi a to nije dobro. Naravno da i kod ravnog oranja oni postoje, ali zato je tu mnogo više vremena da se to eliminiše delovanjem zime i time izazvanim sleganjem zemljišta.
 
Tačno je da je kod veće površine (talasast oblik oranja) veća apsorcija vlage u toku zime, ali je veći gubitak vlage u proleće. Kod mene su proleća uglavnom vetrovita i potrebno je precizno utvrditi momenat za zatvaranje brazde. Ako se porani dolazi do gaženja prevlažene zemlje, a ako se okasni, dolazi do nepotrebnog gubitka vlage.

Ravnanjem talasastog zemljišta će se verovatno stvoriti i neki vazdušni džepovi a to nije dobro. Naravno da i kod ravnog oranja oni postoje, ali zato je tu mnogo više vremena da se to eliminiše delovanjem zime i time izazvanim sleganjem zemljišta.

Dukej da pokusam da odgovorim:
Brazda se zatvara nesto ranije u matru obicnom drljacom tako da do setve ima dovoljno vremena da se slegne zemljista i to mu dodje kao jednim udarcem dve muve 1 smanjenje povrsine zemljista 2 eliminacija vazdusnih dzepova.Kad uraditi zatvaranje brazde ? Uraditi onda kad bude toliko prosuseno da se moze ici traktorom kroz njivu da ne bude blato tj da ne lepi za tockove.

E sad imam i ja da priupitam jer meni bas i ne izgleda kao prednost "ravnog oranja" a to je kada se u jesen poore da bude "k'o tepsija" padnu jake jesenje kise koje su ovde normalna pojava i zapeknu gornji sloj tj naprave pokoricu,preko zime se voda vise zadrzava na povrsini,na prolece em sto imamo po prilicno jaku pokoricu imamo i vecu vlaznost u povrsinskom delu kad udjemo u njivu drljacom,spremacem i malo pomesamo zemlju u povrsinskom sloju vlaznost ispari a dole ostane suvlja zemlja.I ono jos sto sam trebao ranije ubaciti u post to je sta sa vazdusnim dzepom kad se stvori pokorica koliko je njemu potrebno vremena da vazduh izadje ?
 
Oko zatvaranje brazde; to je valda svima jasno kad treba uraditi. Samo, moje mišljenje je da talasasto oranje do zatvaranja brazde izgubi više vlage nego ravno oranje. Ne tvrdim da je tako, to je samo moje mišljenje...

Oko pokorice; jesenje kiše ako i stvore pokoricu (a ja mislim da je teško da je stvore), zima će je rasturiti. U proleće ako dođe do pokorice, doći će jednako i kod ravnog i kod talasastog oranja.
 
Ja sam opet misljenja da se u valovitom oranju izgubi vise ali samo u povrsinskom sloju,uzevsi u obzir cinjenicu da do marta i nema sunca tu su gubici zanemarljivi i ono sto je bitnije vecina vlage je u dubljim slojevima zemljista.

Sto se tice pokorice mislim da ce nju malo teze razbiti mraz iz prostog razloga sto ona ne propusta vodu unutra znaci ne udje dovoljno vode,manje vode=manje leda koji je na kraju krajeva i drobilica.
 
Krajnji cilj je da sve biljke dobiju jednake uslove.Znači što ravnija njiva i podjednako rasporedjena vlaga.Kod neravnog oranja se za sjetvu dobije mješavina vlažne i suve zemlje što pogoduje nejednakom nicanju a to je noćna mora u proizvodnji kukuruza i često sam to osjetio na svojoj koži.Na primjer kod mene je najčešće slabo propusno zemljište ali baš zato volim što ravnije zemljište da se vlaga rasporedi po cijeloj površini , samo treba malo duže čekati da se osuši isve bude ok.Čak sam probao (ispalo je dobro) ,ako krene trava da idem sa herbicidima prvo , samo da ne diram ništa dok ne bude pravo vrijeme.
U vlažnim tipovima zemlje mnogi prave razore ,a ja mislim da je to najveća glupost , samo što ravnije u bilo kakvoj zemlji.
 
Da bi se stvorila pokorica potrebno je da je zemlja jako usitnjena i homogena, da se nabije velikom količinom kiše (bio to pljusak u proleće ili dugotrajna jesenja kiša), kao i da posle toga usledi sunčano vreme kako bi se zacementirao taj površinski sloj. E sad ja ne znam kod koga je odmah u oranju skroz sitna zemlja kakva npr. bude kod predsetveno pripremljene zemlje. Obično je to sitna zemlja izmešana sa grudvama u većoj ili manjoj meri zavisno od uslova oranja (tipa ugaženost i sl.) i koje nisu zbijene već raštrkane i po dubini, i po površini. (Govorim o tipu zemlje koju jedino poznajem , tj. onoj kod mene.) Tek posle zime dolazi do stvaranja usitnjenog površinskog sloja koji je podložan stvranju pokorice.

Ja nekako ovako razmišljam: za sejanje je potrebna ravna površina i svi agrotehnički zahvati vode tom cilju. Zašto bih ja onda namerno stvarao neravnu površinu, pa posle ulagao još više truda da je poravnam. Ok, kažete da bolje izmrzne i bude sitnija zemlja. Ali ravno oranje može da da samo zemlja koja je već dovoljno usitnjena samim oranjem. A njoj je svakako potrbno manje izmrzavanja nego onoj zemlji gde se oranje kaiša ili se odvaljuju grudve k'o glava i veće. U takvoj zemlji je oranje već po prirodi talasasto i ne može ni da bude drugačije. Ali u zemlji koja se rasipa prilikom oranja i kojoj od izmrzavanja ne treba mnogo, ne razumem zašto da prisilno pravim talasastu površinu umesto ravne.

Pre dve godine (ili možda i prošle, ne sećam se tačno), jedan forumaš (ne sećam se sad ni ko je u pitanju) je radio zatvaranje brazde još u toku kasne jeseni i posle je na forumu izjavljivao da je u takvom zemljištu duže očuvana vlaga u proleće. Eto, on je poravnao njivu da bi obezbedio više vlage u njoj kasnije...

I za kraj, mislim da je svaka agrotehnička mera tesno povezana sa konkretnom zemljom na koju se ta mera primenjuje. Ako nešto kod nekoga ima efekta, ne mora da znači da to tako mora biti i kod mene (naravno i obrnuto). Lep primer je bio onaj sa setvospremačima sa pravim i krivim "S" oprugama. Verovatno je tako i sa ovim oranjem, možda je negde tako bolje, al' to ne mora da znači da je i kod mene bolje (iako možda i jeste, a ja to još ne znam :osmeh: ).
 
@Dukej mislim da se pokorica formira pod snegom kad on polako natapa taj gornji sloj i kad se on otopi onda se ubrzo i osusi.
Ti talasi se u prolece ne primete nema teorije ako se drljaca spusti da prednjom gredom gura zemlju ili ako spremac ima dasku.
Ali ravno oranje može da da samo zemlja koja je već dovoljno usitnjena samim oranjem. A njoj je svakako potrbno manje izmrzavanja nego onoj zemlji gde se oranje kaiša ili se odvaljuju grudve k'o glava i veće. U takvoj zemlji je oranje već po prirodi talasasto i ne može ni da bude drugačije. Ali u zemlji koja se rasipa prilikom oranja i kojoj od izmrzavanja ne treba mnogo, ne razumem zašto da prisilno pravim talasastu površinu umesto ravne.
E ovde vidim da nema dileme imamo potpuno isto misljanje,ali razlicitu zemlju kod mene i ne moze da se poore pa da bude ravno nego se uvek kaisa manje vise,vise vise nego vise manje. :D
 
Ma ako se i stvori pokorica to nema veze sa upijanjem vode, zasto? jer kad zemljiste primi vodu ono samo po sebi nabubri a znamo svi da vodeni kanali u zemljistu deluju po principu spojenih sudova.
 
Dragane ovde se govori o zimskim uslovima kada je zemljiste ispod sneznog pokrivaca,u glinovitom zemljistu nabubri glina u gornjem sloju i vise ne propusta vodu tj propusta ali jaaako sporije spram peskovitog.
 
Imam ja jednu takvu glinovitu zemlju uz obalu Bosuta,strasna je kako joj moram pogadjati kad treba raditi pripremu.Ima jedan deo sreca ne veci od 20kvadrata gde redovno bude voda,a na ostatku njive nema mada je dobrim delom nagnuta ka Bosutu.
Jedino sto soja i psenica tu rode kao nigde.
 
Nazad
Vrh