Orah - opšta tema

Postovi koji se ticu zastite voca od srna i zeceva su prebaceni u odgovarajucu temu:
http://poljoinfo.com/showthread.php?1997-Srne-i-zečevi-(glodari)-na-voćnjaku/page21

Molim sve clanove da obrate paznju gde sta pisu jer postoje problemi koji su zajednicki za sve vocne vrste i kao takvi su izdvojeni u posebne teme

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
zupa100 je napisao(la):
Poceo sam sa krckanjem oraha, na 1 kgr ociscenih oraha odlazi od 1,6 - 1.7 kgr. otpada. Kamin je "poludeo" od ljuske! :)
Kliknite za proširenje...

to mu dodje randman ispod 40% !? Jel zalivas svoje orahe, posto bi to trebalo da utice na popunjenost ploda, a ova godina jeste bila susna?
Nije jos vreme za te stvari, ali vec videh oglase da ljudi otkupljuju otpad od ciscenja, za lesnik mislim da je 100eur/tona
 
2pan;1085233 Kakva je cena sad?[/QUOTE je napisao(la):
Ovde i nije neka cena, svega 550 din. na pijacama, u odnosu na proslu godinu kada je bila 1.000 dinara. Ali za par godina planiram da sam izadjem na trziste, kada budem imao ono bas ozbiljnu kolicinu.

vinca ne polivam orahe, mislim da bi to bio Sizifov posao, jer em mi je dosta udaljeno, em bi trebale ozbiljne kolicine vode sa obzirom na velicinu oraha.
Kliknite za proširenje...
 
Pitanja za Oraha:

1. Kako u inostranstvu na zasadima koje ste obišli održavaju prostor između oraha? Kakva su njihova iskustva u tom delu? Da li je šišaju, trimeruju, oru zemljište između redova....?
2. U vezi zalivanja: koji je odnos u zalivanju tek posađenih oraha i onih u rodu? Odnosno, da li se stariji orasi više/manje zalivaju u odnosu na tek posađene? I koja je to količina vode godišnje optimalna po stablu? (ako ste diskutovali u tom delu)
 
pera peric je napisao(la):
Pitanja za Oraha:

1. Kako u inostranstvu na zasadima koje ste obišli održavaju prostor između oraha? Kakva su njihova iskustva u tom delu? Da li je šišaju, trimeruju, oru zemljište između redova....?
2. U vezi zalivanja: koji je odnos u zalivanju tek posađenih oraha i onih u rodu? Odnosno, da li se stariji orasi više/manje zalivaju u odnosu na tek posađene? I koja je to količina vode godišnje optimalna po stablu? (ako ste diskutovali u tom delu)
Kliknite za proširenje...
Medjured se obradjuje malciranjem. Pisao sam o tome opsirno na FB.

Sto se polivanja tice, u prve dve godine dovoljno je 3-5 puta u sezoni susa maj-avgust po 80 l (doza za jednokratno polivanje mlade sadnice). Polivanje prastaje u prvoj nedelji avgusta.

Starijim sadnicama treba 700 l/m2 godisnje. Ono sto ne padne s neba, dodaje se polivanjem u intervalu 5-7 dana.

Najvaznije je da voda ne sme da se lije neposredno uz stablo da ne izazove truljenje, vec najblize na 50-60 cm.

Sent from my SM-G900F using Tapatalk
 
Zamolio bih ОРАХА ako nije problem da informacije sa fb-a prekopira i pise i na forumu jer nemamo svi fb iz raznih razloga a konkretno sam ja taj a resio sam da zasadim orahe na njivam koje su mi nezgodne za intenzivnije vocarstvo kojim se inace bavim... Znaci, to bi bio zasad od 1.5ha na 4-5 parcela, sadnja na odredjenom rastojanju u zavisnosti od sorte, 10-15 metara... Pratim ovu temu stalno i ako ima nesto vise o tome na fb znacilo bi mi a verovarno i drugima da ima i na forumu... Hvala
 
Milos TG je napisao(la):
Zamolio bih ОРАХА ako nije problem da informacije sa fb-a prekopira i pise i na forumu jer nemamo svi fb iz raznih razloga a konkretno sam ja taj a resio sam da zasadim orahe na njivam koje su mi nezgodne za intenzivnije vocarstvo kojim se inace bavim... Znaci, to bi bio zasad od 1.5ha na 4-5 parcela, sadnja na odredjenom rastojanju u zavisnosti od sorte, 10-15 metara... Pratim ovu temu stalno i ako ima nesto vise o tome na fb znacilo bi mi a verovarno i drugima da ima i na forumu... Hvala
Kliknite za proširenje...
Milose, razumem Vas, ali tamo ima nekoliko desetina tekstova u koje sam ulozio preko 1000 radnih sati, slika, videa, pametnih komentara... FB je mnogo udobnija platforma za pisanje, pa sam se odlucio za nju, a takodje jer stiti autorska prava tekstova i grafika koje objavim.

Sent from my SM-G900F using Tapatalk
 

ŠTA JE TO MALČIRANJE?

To je jedan od nacina odrzavanja zemljista u zasadu oraha, koji ima dosta prednosti u odnosu na zatravljivanje, jalovi ugar ili gajenje medjukulrtura.

Malčiranje je postupak prekrivanja zemljišta u voćnjaku nekom organskom supstancom koja truljenjem obogaćuje tlo humusom (natrulo seno, slama, lisce, kukuruzovina, pokošena trava i td.) Pod malčem aktiviraju se mikroorganizmi i fauna zemljišta (gliste, puzevi, glodari) koja ga koriste za hranu i postupno obogaćuju tlo humusom, popravljaju mu strukturu do dubine 1,5 m. Malčiranjem se koriste prednosti velike količine organskog materijala koje možemo prikupiti u samom vocnjaku. Ovo je klasičan primer permakulturne metode koja imitira prirodu, osim toga ona je višenamenska i multi-funkcionalna, reciklira i ponovno koristi, te hrani tlo. U ovoj metodi koriste se biološki resursi i troši se vrlo malo energije. Korišcenjem ovakvog materijala možemo stvoriti bogato i zdravo tlo za svoj vocnjak. Ova slojevita tehnika sprečava rast korova dok istovremeno poboljsava hranjivost same zemlje. Ovaj način tretiranja zemljišta je odlican za poboljsanje osiromašenih zemljišta i zemljišta zarazenim korovima.

ZAŠTO MALČIRATI?

Pogodnosti za ovakav način su mnogostruke i raznolike. Ovdje ćemo nabrojati nekoliko njih:
1. Najmanje naporan način odrzavanja vocnjaka gdje nećete orati, frezirati, kopati ili uklanjati korov na klasičan način.
2. Koristi se manje energije jer je i manje rada uloženo u njegovo održavanje.
3. Ova metoda uništava korov ispod malča dok okopavanjem samo vraćamo biljku na površinu i pomažemo joj da još bolje i intenzivnije isklija.
4. Uništava dovoljno korova i invazivnih biljnih vrsta kao što su kupine u prvoj godini.
5. Za razliku od klasičnog plijevljenja, malčiranje ne uklanja hranjive nutrijente iz zemljišta.
6. Možete pokriti malcom svu površinu vocnjaka za jedan dan.
7. Može se raditi u različita godišnja doba i vremenske prilike, za razliku od oranja ili freziranja.
8. Izuzetno dobro za lenje vocare.
9. Lakši pristup u vocnjak i zastita (za razliku kretanja po razrivenoj i mokroj zemlji).

MALČ HRANI TLO, DODAJE JOJ RIJETKE MIKRONUTRIJENTE, A SPRJEČAVA I EROZIJU.

Ključ za uspješan vocnjak, s kojim ćete se svakako hvaliti, je onaj u kojem niste koristili stajnjak i herbicide, a imate kao rezultat bogato i zdravo tlo.
1. Održava profil zemljišta, ne podstice pomeranje organskog materijala i ne poremećuje cikluse plodnosti koje su prisutne u neizoranom tlu (oranje i kopanje menja ovaj profil).
2. Izuzetan je način za ubijanje korova i semena korova.
3. Brzo izgrađuje tlo.
4. Malč održava tlo toplim tokom jeseni i zime, a hladnim tokom leta.
5. Znacajno povećava sadržaj organskog materijala u tlu, te povećava biološku raznolikost (uključujući i megafaunu zemljišta kao što su crvi koji će "izorati" do dubine od maksimalno 1,5m!)
6. Povećava sposobnost zagrevanja zemljišta u proleće.
7. Smanjuje probleme koji se odnose na prekomernu vlagu.
8. Smanjuje utiecaje od prekomjerno visokoe i niske pH vrednosti zemljišta.
9. Štiti tlo od kiše (štiti ga od osiromašenja hranjivim supstancama, kao i od erozije).
10. Smanjuje gubitak hranjivih sastojaka, što smanjuje i potrebu za djubrenjem biljaka.
11. Značajno smanjuje eroziju i oticanje.
12. Osigurava dugotrajno sporo otpuštanje hranjivih supstanci.
13. Štiti tlo od UV zracenja.

RECIKLIRANJE OTPADA

Obrada organskog otpada je vrlo skupa, čak i ako se radi o zbrinjavanju kroz lokalne programe gradova ili opstina. Obradom organskog otpada kod kuće i u vocnjaku u nešto korisno, štedite resurse i novac (čitaj "porezi") za opstine, a na taj načina i za sebe.
Kroz tehniku malčiranja:
1. recikliraju se organske supstance koje bi na drugi način završile kao dio uobičajenog načina odlaganja otpada (granje, slama, lisce, ostaci primarne prerade kukuruza, suncokreta i sl.)
2. smanjuje se komunalni otpad i troškove recikliranja jer organski materijal ostaje na/u VAŠEM vocnjaku, te na taj način ne zahteva transport i obradu od strane komunalnih sluzbi.
3. smanjuju se porezi, jer ako dovoljno ljudi počne da koristiti organski otpad na ovaj način, vaša opstina više neće morati da finansira veliki broj kamiona na prikupljanje otpada.

SMANJUJE NAVODNJAVANJE

Kako naša populacija raste, očuvanja vode je sve više i više važno. Važno je da svi mi moramo voditi računa o tome koliko vode ode na/u naše vocnjake, kako bi smanjili naš zajednički uticaj na okolinu.

Kroz tehniku malčiranja:
1. Drastično se smanjuje gubitak vlage u tlu.
2. Uveliko se smanjuje potreba za zalevanjem.
3. Povećava se sposobnost filtracije vode kroz tlo.
4. Povećava se ukupni sadržaj vode u tlu, što dovodi do stvaranja zdravijih biljaka koje trebaju manje navodnjavanja.

Bioremediacija toksičnih zemljišta - jeftin način da se bolesnom tlu vrati zdravlje.
1. Organske supstance u malču smanjuju unos olova, kadmija i drugih teških metala.
2. Uveliko razređuje i stimulise razgradnju otrova.

STVARI O KOJIMA BI TREBALI RAZMISLITI

Iako ova tehnika zvuči kao čudo, ipak postoji nekoliko stvari o kojima bi trebali razmisliti prije nego što planirate da krenete s malčiranjem u svom vocnjaku.
1. Postoji opasnost da se malč zapali – požar.
2. Ispod malča i u njemu se razmnožavaju miševi i drugi glodari koji oštećuju korien.
3. U malču mogu preživjeti štetocine, koje se u proleće razvijaju u većem broju.

Tekst preuzet sa www.facebook.com/orah.rs
 
820da325aef53dcfcd8f95f4e9c7a0a8.jpg
38a92da3ca070a2adfbee2f9bb2deb1a.jpg
955824d7bf53b94cf7780690ccdc7f11.jpg

Evo sadnica šeinovo i rasna posadjene novembra razmak 12X10 :)
Imam samo dilemu dali da ih skracujem na prolece na 1,80m

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока
 
Pozdrav,zasadio sam 50 sadnica oraha,vlasnik parcele je moj otac,jos nisam registrovao poljoprivredno domacinstvo,interesuje me da li mogu da registrujem na sebe domacinstvo tako sto cu da napravim ugovor sa ocem ili parcela mora da bude u mom vlasnistvu,znam da kad je ratarstvo u pitanju ugovor o koriscenju zamljista je validan za registraciju,medjutim ovo je vesegodisnji zasad,neznam kakva je procedura,orah je u punoj rodnosti oko 20 godine,sta ako dodje do raskida ugovora ili nedaj boze smrti oca pa se pojavi jos neki naslednik,molim za savet.
 
cokikovac je napisao(la):
Pozdrav,zasadio sam 50 sadnica oraha,vlasnik parcele je moj otac,jos nisam registrovao poljoprivredno domacinstvo,interesuje me da li mogu da registrujem na sebe domacinstvo tako sto cu da napravim ugovor sa ocem ili parcela mora da bude u mom vlasnistvu,znam da kad je ratarstvo u pitanju ugovor o koriscenju zamljista je validan za registraciju,medjutim ovo je vesegodisnji zasad,neznam kakva je procedura,orah je u punoj rodnosti oko 20 godine,sta ako dodje do raskida ugovora ili nedaj boze smrti oca pa se pojavi jos neki naslednik,molim za savet.
Kliknite za proširenje...

Kolega, u ovoj temi možeš pronaći korisne informacije u vezi sa svojim pitanjem ...

http://poljoinfo.com/showthread.php?37-Registracija-poljoprivrednih-gazdinstava
 
Zupa,

1. koliki ja razmak u okviru reda?
2. da li su počeli da se dodiruju u okviru reda?
3. i ako jesu, kako reaguju? Prestaje širenje u tom delu a više idu u visini, odnosno širinu (između redova?
4. po tvom mišljenju - da li si ih preblizu sadio?
 
kolege,
korisna informacija za one koji zele da poboljsaju Ph zemljista.
Sunoko - Pecinci (secerana) u toku proizvodnje dobija nusproizvod koji bi trebalo da je odlican (cak bolji od krecnjaka,...), i besplatan je!!!
Vase je da obezbedite prevoz, utovar je 150din/t , mada mi covek rece danas da mozda i to bude gratis.
Ja uzimam ovih dana par stotina kg za probu, 1-2 oko sadnica, a kasnije verovatno za celu povrsinu.
Za sve one kojima nije daleko, ovo je dobra opcija (ili se raspitajte u najblizoj secerani)
procitajte malo o tome, ima o tome i na forumu:
http://www.sunoko.rs/agroservis/wp-content/uploads/sites/2/2015/06/Kalcifikator-2015-web.pdf
 
pera peric je napisao(la):
Zupa,

1. koliki ja razmak u okviru reda?
2. da li su počeli da se dodiruju u okviru reda?
3. i ako jesu, kako reaguju? Prestaje širenje u tom delu a više idu u visini, odnosno širinu (između redova?
4. po tvom mišljenju - da li si ih preblizu sadio?
Kliknite za proširenje...


Razmak je od 8-10 metara i naravno da je preblizu. Posto nisu jos poceli da se dodiruju necu nista da preduzimam, osim sto cu tu i tamo da vrsim blagu rezidbu, za sada. Ukoliko pocnu da se preplicu, odseci cu svaki drugi (mada nerado). Imam jos jedan red mladih, koji su prorodili jesenas, ali oni su daleko redji, a razmak izmedju ova dva reda je 30 metara,
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh