Orah - opšta tema
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
i razmak 
Ja pripremam parcelu za zasad sledece godine, jedno 10 radnih dana sam utrosio, 4 radnika svaki dan. Sutra mi dolazi bager da vadi panjeve pa da uslikam onda
Nego ljudi sta da radim sa granjem? Babi sam prevezao drva, ali granja imam gomile i gomile. (ne necu da malchujem ). Da li da zapalim, i zna li neko najlaksi nacin?
Ja pripremam parcelu za zasad sledece godine, jedno 10 radnih dana sam utrosio, 4 radnika svaki dan. Sutra mi dolazi bager da vadi panjeve pa da uslikam onda
Nego ljudi sta da radim sa granjem? Babi sam prevezao drva, ali granja imam gomile i gomile. (ne necu da malchujem
). Da li da zapalim, i zna li neko najlaksi nacin?jefticaco
Član
Krajem 2011. godine sam odlučio da uredim jednu parcelu, inače djedovina, i zasadim orahe. Trebalo je dosta vremena, rada i para da se uredi parcela od 65-70 ari, u koju niko nije ušao 40-ak godina. Izvukao sam oko 80 m drveta, spalio sve grane, odvukao oko 350 m3 panjeva, korjenja i žila, zatim oranje, frezanje i na kraju bušenje rupa. Rupe su bušene, oko mjesec dana prije sadnje burgijom prečnika 50 cm u dubinu preko 80 cm, poslije toga su ašovom proširene na 60+ cm, gornji sloj zemlje se ubaci u rupu i dobije se potrebna dubina od oko 30 cm. Velika prednost je što burgija usitni zemlju tako da se sadnica može zagrtati rukama.
Odlučio sam se za sorte Šampion (po meni ima najbolje karakteristike), G139 ("sjeverna" sorta i dobar oprašivač za Šampion) i Rasna (kasno kreće i samooplodna). Iskreno u to vrijeme nisam ni znao šta znači bujna sorta, terminalno i lateralno plodonošenje, pa sam se odlučio za razmak 8x8 m u kvadrat. Mislio sam strm je teren, ako ne bude roda biće za drvo, u Prijedoru nas četvorica imamo zasade oraha i oni sade 7x7 m pa je mojih 8x8 m dobro ...
Nabavka sadnica je bila druga priča jer je, bar u ovom zapadnom dijelu BiH, vrlo teško nabaviti sadnice kalemljenog oraha, većina je nelegalno uvezena iz Srbije (okolina Kruševca) bez ikakvih papira tako da nemaš pojma šta si kupio, čekaš da rodi da vidiš je li koštunjac, jedino što možeš je da vjeruješ posredniku. U Srbiji su 8-10 €, a kod mene 14-16 €.
U novembru 2012. je usledila sadnja 87 sadnica, bez prethodne analize i pripreme zemlje (znao sam da je kisela i siromašna), bez zeolita, bez hidrogela ... stajnjak, zemlja, sadnica, zemlja, stajnjak + 7:20:30, zemlja i opet sloj stajnjaka, bez skraćivanja sadnice. Ostalo znate, ima dosta slika na ranijim stranicama.
Krajem prošle godine sam odlučio da proširim zasad i od rođaka sam kupio susjednu parcelu površine oko 47 ari koja je bila u istom stanju kao i prethodna pa sve iz početka (krčenje, panjevi ...) stim da poslije vađenja panjeva nisam orao nego samo podrivao i nekom specijalnom frezom (kao za asfalt) poravnao. U međuvremenu sam zahvaljujući entuzijazmu kolega sa ovog foruma shvatio šta znači lateralno plodonošenje i koliko je bitan razmak sadnje pa sam se odlučio za sortu Rasna i 5 kom Jupitera ("sjeverna" sorta, dobar oprašivač), ali kako to kod nas biva nema Jupitera nego eto došao Čendler, pa uzmi ili ostavi, mada sam 90 % siguran da to nije Čendler, ali šta je tu je.
Ovaj put sam se odlučio za sadnju 10x10x10 m u jednakostranični trougao (kontam da je dosta pošto su lateralne sorte i mogu se orezivati). Sadnice su bile visoke preko 2 m, pa čak i do 3 m, prilično dobar korjen. Sadnju sam obavio na isti način kao i prošli put. Poslije sadnje sam ih skratio na 1,5 m (zbog vjetra i najviše zbog krađe, teško da bi neko kupio skraćenu sadnicu premazanu voskom, a mogao bih prepoznati "svoju" kod komšije). Shvatam zašto se sadnice skraćuju na 30 cm, ali je to nisam planirao raditi, nisam to radio ni prošli put a imao sam dobar prijem i odličan prirast.
O pregustoj sadnji ću razmišljati kad uočim da je to problem, izvadiću svaki drugi red ili svaku drugu dijagonalu, skoro sam vadio orah star 30-ak godina, doduše sijanac, i nema baš prevelik korjen. Za sada ću probati krošnju terminalnih sorti formirati u obliku vaze, možda će tako roditi i unutar krošnje. Očekujem 15-20 kg po stablu poslije 20. godine i to je to.
Znam da mnogi smatraju da ne radim kako treba, ali ovo za mene nije osnovni izvor prihoda, više dođe kao terapija poslije kancelarijskog posla sa ljudina i dugotrajnog sjedenja za računarom. Uglavnom sve radim sam, sa što manje troškova, nemam ni traktor, kosim 110 ari trimerom i samohodnom kosilicom.
Evo kako to sad izgleda.
Poslednja izmena:
Super hvala na tekstu jefticaco.
Kod mene ista prica, kancelarija, nikakva fizicka aktivnost, i ovo mi dodje super samo kicma boli
Ja sam kod mene na 70 ari imao oko 25 kubika drveta sto sam odneo babi, a sada gledam sa granama sta da radim, panjeve cu baciti u staro korito morave pa neka trule tamo, nikom ne smeta. Mozes li mi molim te pojasniti paljenje kako si odradio... moj tast mi predlaze neke automobilske gume.
@udruzenje oraha, moze pitanje? Ako kupim ovako nesto http://www.odigledolokomotive.rs/proizvod/elektricna-seckalica-drobilica-za-grane-axt-22-d-bosch/ i onda sameljem te grane, da li ja to mogu odmah da nabacam oko novog zasada oraha, ili mogu sada da nabacam pre rigolovanja? I drugo pitanje, da li ako resim da zapalim, ovo sto ostane, pepeo, da li steti kvalitetu zemlje? Hvala
Kod mene ista prica, kancelarija, nikakva fizicka aktivnost, i ovo mi dodje super samo kicma boli
Ja sam kod mene na 70 ari imao oko 25 kubika drveta sto sam odneo babi, a sada gledam sa granama sta da radim, panjeve cu baciti u staro korito morave pa neka trule tamo, nikom ne smeta. Mozes li mi molim te pojasniti paljenje kako si odradio... moj tast mi predlaze neke automobilske gume.
@udruzenje oraha, moze pitanje? Ako kupim ovako nesto http://www.odigledolokomotive.rs/proizvod/elektricna-seckalica-drobilica-za-grane-axt-22-d-bosch/ i onda sameljem te grane, da li ja to mogu odmah da nabacam oko novog zasada oraha, ili mogu sada da nabacam pre rigolovanja? I drugo pitanje, da li ako resim da zapalim, ovo sto ostane, pepeo, da li steti kvalitetu zemlje? Hvala
jefticaco
Član
Najbolje rješenje je paliti odmah prilikom sječe, naložiš vartu i polako nabacuješ grane. Ako si već nagomilao grane biće ih teško zapaliti, vjerovatno ćeš ih morati prebacivati i "preslagivati" da bi izgorile. Guma je dobra samo da vatra krene, ali poslije uvjek moraš navlačiti grane na vatru, a to je prilično teško zato što su se međusobno isprepletale. Ostavi da se osuše 20-ak dana a onda polako. Neće ti ostati puno pepala, a ono što ostane možeš slobodno razbacati po njivi. Stare babe su uvjek pepeo prosipale po bašti
.A za 400 € možeš da kupiš šleper sječke pa da raspeš po njivi.
Pogledaj na FB sta je Lajos radio. Kupio je ovakvu drobilicu. Pisao sam tamo opsiran tekst o malciranju. Problem je jedino sto neke vrste drveta pri truljenju uzimaju azot iz zemljista, ali malciranje je genegalno najbolji i najsavremeniji metod obrade zemlje u vocnjaku. Ako neces to, isitni i prodaj za pelet.Super hvala na tekstu jefticaco.
Kod mene ista prica, kancelarija, nikakva fizicka aktivnost, i ovo mi dodje super samo kicma boli
Ja sam kod mene na 70 ari imao oko 25 kubika drveta sto sam odneo babi, a sada gledam sa granama sta da radim, panjeve cu baciti u staro korito morave pa neka trule tamo, nikom ne smeta. Mozes li mi molim te pojasniti paljenje kako si odradio... moj tast mi predlaze neke automobilske gume.
@udruzenje oraha, moze pitanje? Ako kupim ovako nesto http://www.odigledolokomotive.rs/proizvod/elektricna-seckalica-drobilica-za-grane-axt-22-d-bosch/ i onda sameljem te grane, da li ja to mogu odmah da nabacam oko novog zasada oraha, ili mogu sada da nabacam pre rigolovanja? I drugo pitanje, da li ako resim da zapalim, ovo sto ostane, pepeo, da li steti kvalitetu zemlje? Hvala
Da prekinem tišinu na forumu.
Evo jedna slika novog zasada spremnog za zimu. Na 47 ari stalo je 35 oraha (desni, strmiji dio) i 82 lješnika (lijevi, ravniji dio).
ta bodljiava zica te stiti samo od krupne divljaci, kako se tu branis od zeceva (vise mislim na lesnike, zeka bas i nece na orah)?
Srdjan Žorž
Član
Orah i lesku ne napadaju zecevi, barem kod mene nisu.
jel imas neku sliku sadnica i sliku/klip podrivanja (koji je bio traktor i koliko duboko si isao, koja cena)?
- - - - - - - - - -
za orah sam cuo, ali za lesnik nisam siguran, ja sam uz parcelu koju sam kupio dobio i oko 200 jednogodisnjih lesnika, na bar 30% je bila ostecena kora, verujem da je vecina od njih. Vise puta smo sretali i zeceve i srne na i oko parcele za ovih 6 meseci. I pre par dana je zavrsena ograda ,mada ni to ne stiti od njih 100%, posto hoce da prokopaju ispod zice, komsija kome su prve godine zecevi unistili oko 300 sadnica raznog voca, stavio je red (!?) betonskih blokova uz ogradu, a ja cu verovatno red bodljikave po zemlji
Mislim da je Jefticaco i sa visinom malo omanuo, deluje da nema vise od 1.2-1.4m, kazu da je za srndace to decja igra da preskoce, narocito po snegu. Mi smo radili 1.8m.
E sad , moze biti da u tom kraju nema mnogo divljaci, kod mene koliko hoces iako je 25km od BG-a
jefticaco
Član
Nisam slikao sadnice i podrivanje, traktor je bio Zetor Proxima 100, dubina oko 80 cm, a pored podrivanja na taj način smo vadili zaostale panjeve. Podrivanje, vađenje manjih panjeva ravnanje frezom na tih 5 dunuma sam platio oko 180 €. Ne znam koliko bi bilo samo podrivanje ali mislim bar 15 € za 10 ari.
U prvom zasadu su mi srne uništile 2 oraha trljajući rogove ali nakom stavljanja zaštitne mrežice nisu više prilazile. Na starim lješnicima sam vidio tragove zečeva ali ništa opasno. I ja sam mislio da ne štitim novi orah, ali sam vidio da ga je nešto već grickalo 10-ak cm od zemlje. Šta zna zec šta je orah, dok ne proba.
U prvom zasadu su mi srne uništile 2 oraha trljajući rogove ali nakom stavljanja zaštitne mrežice nisu više prilazile. Na starim lješnicima sam vidio tragove zečeva ali ništa opasno. I ja sam mislio da ne štitim novi orah, ali sam vidio da ga je nešto već grickalo 10-ak cm od zemlje. Šta zna zec šta je orah, dok ne proba
.Dva dana mi radio bager, izvadio bog oca. Nisam znao da bagrem ima onakav koren, orah je za njega malo dete. Trudili smo se da povadimo maksimalno zile, on je okopavao i okolo panjeva pa smo rucno vadili zile, sta nije htelo da izadje on je dodatno kopao. I posle kada je ravnao smo takodje povadili jos zila. 8 kamiona od 6 kubika smo odneli panjeva i 3 traktorske prikolice. A ima za bar jos 10 prikolica. To ce jedan prijatelj iz sela za ogrev. Imam stvarno veliki problem da nadjem podrivac, ovaj bagerista (radnik) kaze da to u zivotu nije video. A gazda mene pita gde to ima, jer je ugovorio sredjivanje sibljanika 4h sa nekim italijanom da mu sredi za lesnik na prolece.
U sustini do marta necemo nista dirati zbog posla, a moram da nadjem podrivac da mi odradi posao i povadi zile koje su ostale, malo da popravim ostecenu ogradu, zemlja na analizu, i cekam jesen da sadim
U sustini do marta necemo nista dirati zbog posla, a moram da nadjem podrivac da mi odradi posao i povadi zile koje su ostale, malo da popravim ostecenu ogradu, zemlja na analizu, i cekam jesen da sadim
Dva dana mi radio bager, izvadio bog oca. Nisam znao da bagrem ima onakav koren, orah je za njega malo dete. Trudili smo se da povadimo maksimalno zile, on je okopavao i okolo panjeva pa smo rucno vadili zile, sta nije htelo da izadje on je dodatno kopao. I posle kada je ravnao smo takodje povadili jos zila. 8 kamiona od 6 kubika smo odneli panjeva i 3 traktorske prikolice. A ima za bar jos 10 prikolica. To ce jedan prijatelj iz sela za ogrev. Imam stvarno veliki problem da nadjem podrivac, ovaj bagerista (radnik) kaze da to u zivotu nije video. A gazda mene pita gde to ima, jer je ugovorio sredjivanje sibljanika 4h sa nekim italijanom da mu sredi za lesnik na prolece.
U sustini do marta necemo nista dirati zbog posla, a moram da nadjem podrivac da mi odradi posao i povadi zile koje su ostale, malo da popravim ostecenu ogradu, zemlja na analizu, i cekam jesen da sadim
probaj sa nekim vecim kombinatom/plantazom u okolini. Cak mozda i ako ima neki rudarski kop ili nesto slicno.
Jel imas neku sliku pre i posle rada sa bagerom, bas me interesuje, posto i ja imam da krcim jedan deo?
Evo par slika, nemam slike od pre ni posle, vec za vreme rada. Bas sam bio umoran i u problemu sa vremenom i mnogo mi je krivo sto nisam napravio slike i pre sece drveca, odnosenja itd.
Ova druga slika je tamo gde je bio red bagrema, velikih panjeva gde je svaki drugi bio truo. A keva trazila bas tu zemlju oko truzeli da sadi cvece, da joj odnesem par kofa, kaze to je treset. Zavisi kako ugovoris posao, ja nisam ugovorio na sat vec posao kao posao. On mi je duz cele ograde cistio panjeve, stavljao u kamion velike, manje u traktor, dok smo mi rucno vadili zile, pa onda sa ovim njegovim malim grederom sve to lepo poravnao. Sada izgleda kao lepa rastresita gola zemlja. Kao da nikada tu nista nije bilo.
Ova druga slika je tamo gde je bio red bagrema, velikih panjeva gde je svaki drugi bio truo. A keva trazila bas tu zemlju oko truzeli da sadi cvece, da joj odnesem par kofa, kaze to je treset. Zavisi kako ugovoris posao, ja nisam ugovorio na sat vec posao kao posao. On mi je duz cele ograde cistio panjeve, stavljao u kamion velike, manje u traktor, dok smo mi rucno vadili zile, pa onda sa ovim njegovim malim grederom sve to lepo poravnao. Sada izgleda kao lepa rastresita gola zemlja. Kao da nikada tu nista nije bilo.
Nedavno mi je jedan nas magistar vocarstva rekao da nakon vadjenja korenja drveca bar godinu dana ne treba saditi voce. Dok, kako on kaze, ne izumru sve bakterije u tlu, jer se kasnije javlja rak korena na novim sadnicama. Iz tog razloga sam odlucio da ne sadim sledece godine, vec tek na jesen 2017., posto mi je od ukupno 5,5 ha povrsine namenjene orahu skoro polovina rasciscavana od sitnijih stabala i zbunja. Ima li iko slicnih ili detaljnijih informacija o ovom problemu?
Sloba31
Član
Pa svugde u literaturi mozes naci preporuku da se ne sadi voce, neki kazu 2-3 godine a drugi cak 3-4, posle vadjenja prethodnog jer se na korenju razvijaju gljive truleznice zila i bakterije prouzrokovaci raka korena koje kasnije prelaze na koren mladih vocaka i unistavajuci ga izazivaju prevremeno susenje. Preporucuje se u medjuvremenu gajenje strnih zita i/ili okopavina kao prethodne kulture.
Ja sam po iskrcivanju starog sljivika dao 2 godine zemlju u rentu gde je jedne godine sejan jecam a sledece kukuruz pa sam tek onda sadio voze. Iako je orano 2 godine radio sam pre sadnje duboko oranje, na 50 cm, i tom prilikom je na parceli od 40 ari izorano korenja da sam napunio 30 dzakova od djubreta koje sam spalio.
evo neki plan moje parcele tamo.
Crne tacke jesu suma koja se ne dira na caletovo insistiranje, a zelene tacke jesu povadjena suma.
Parcela br 1- oko ograde imao sam puno drveca, divljeg, bagrem divlji orah dud ne znam ti ni ja sta, sve je to ocisceno i to je bilo najzajebanije. Ovo zelene tacke po sredini su bile stari vocnjak mozda 20 vockica, dosta starih. Parcela je velicine oko 40 ari (bez vikendice, prostora okola i ove sumice) i tu se sadi orah za plod. Koja sorta i razmak nije jos uvek 100% odluceno ali verovatno rasna i neki razmak 12-14. Ova mala crna kocka je moja vikendica gde mi je i bunar, i samo treba na prolece da se iskopa rupa da ugradim hidrofor, kupio sam vec.
Parcela broj 2. To je mala parcela tipa 10 ari, cista i obradjivala se. Tu ide crni americki orah 2x2 ili 3x3 videcemo.
Parcela broj 3. Ima oko 25 ari i tu su zelene tacke bile divlje sljive, lako ocisceno bagerom. A dole onaj deo u G sto ide sam otkrio da je moj pre nedelju dve kada mi je geometar bio. To je bilo rastinje i par drveta 10cm precnika. To mi je bager nesto izkopao nisam ni video, brat je to nadzirao, i rekao mi je da su nasli nesto belo u zemlji, moram da odem da vidim sta je. Ova parcela je isto obradjivana, ali kako nismo mi to radili vec prijatelj iz sela, pustao je svake godine po malo da ga priroda gura (ove sljive) i smanjivao mi parcelu. Ovde isto ide crni americki orah. Razlog je svakako preskupo ogradjivanje parcele jer je izduzena. A babe iz sela kada ga budu krale ima sve zube da polome dok otvore.
Sto se tice truleznice korena, ja sam svaki koren zagledao koji je izvadjen i ni jedan nije imao taj beli debeli sloj. Tako da moja zemlja nije zarazena (mada moram da pogledam to u G sto ide, i sta je tamo brat nasao belo). Nasao sam samo na jednom orahu, deblu koje je oborenu u coski parcele br.1 beo sloj, kada sam ga okrenuo. Tako da se ja ne plasim, sadim pa sta bude, a i nije investicija kao 4ha spalirskog oraha. Ni delic. Inace koren od tog debla, je iscupao bager kao od sale, i ni jednu zilu nije imao. On je istruleo za manje od 10 godina, skroz. Cak ni glavnu zilu nije imao, jedva nesto.
Crne tacke jesu suma koja se ne dira na caletovo insistiranje, a zelene tacke jesu povadjena suma.
Parcela br 1- oko ograde imao sam puno drveca, divljeg, bagrem divlji orah dud ne znam ti ni ja sta, sve je to ocisceno i to je bilo najzajebanije. Ovo zelene tacke po sredini su bile stari vocnjak mozda 20 vockica, dosta starih. Parcela je velicine oko 40 ari (bez vikendice, prostora okola i ove sumice) i tu se sadi orah za plod. Koja sorta i razmak nije jos uvek 100% odluceno ali verovatno rasna i neki razmak 12-14. Ova mala crna kocka je moja vikendica gde mi je i bunar, i samo treba na prolece da se iskopa rupa da ugradim hidrofor, kupio sam vec.
Parcela broj 2. To je mala parcela tipa 10 ari, cista i obradjivala se. Tu ide crni americki orah 2x2 ili 3x3 videcemo.
Parcela broj 3. Ima oko 25 ari i tu su zelene tacke bile divlje sljive, lako ocisceno bagerom. A dole onaj deo u G sto ide sam otkrio da je moj pre nedelju dve kada mi je geometar bio. To je bilo rastinje i par drveta 10cm precnika. To mi je bager nesto izkopao nisam ni video, brat je to nadzirao, i rekao mi je da su nasli nesto belo u zemlji, moram da odem da vidim sta je. Ova parcela je isto obradjivana, ali kako nismo mi to radili vec prijatelj iz sela, pustao je svake godine po malo da ga priroda gura (ove sljive) i smanjivao mi parcelu. Ovde isto ide crni americki orah. Razlog je svakako preskupo ogradjivanje parcele jer je izduzena. A babe iz sela kada ga budu krale ima sve zube da polome dok otvore.
Sto se tice truleznice korena, ja sam svaki koren zagledao koji je izvadjen i ni jedan nije imao taj beli debeli sloj. Tako da moja zemlja nije zarazena (mada moram da pogledam to u G sto ide, i sta je tamo brat nasao belo). Nasao sam samo na jednom orahu, deblu koje je oborenu u coski parcele br.1 beo sloj, kada sam ga okrenuo. Tako da se ja ne plasim, sadim pa sta bude, a i nije investicija kao 4ha spalirskog oraha. Ni delic. Inace koren od tog debla, je iscupao bager kao od sale, i ni jednu zilu nije imao. On je istruleo za manje od 10 godina, skroz. Cak ni glavnu zilu nije imao, jedva nesto.
Poslednja izmena:
Sloba31
Član
Mislim da si nesto pogresno razumeo. Gljivice i bakterije tesko mozes da vidis golim okom. To belo sto pominjes je koren koji je vec poceo da truli. Problem je sa delovima korena stabala koja si izvadio a koja su bila jos ziva. Sve sto ostane u zemlji ce vremenom poceti da truli i postoji verovatnoca da ce koren nove biljke doci u dodir sa tom trulezi a to moze da dovede do zaraze .
Ako ti se zuri sa sadjenjem jedino poluresenje je da uradis rigolovanje pa duboko oranje i da pazljivo pokupis sto vise korenja i izbacis iz parcele, odnosno spalis.
Ako ti se zuri sa sadjenjem jedino poluresenje je da uradis rigolovanje pa duboko oranje i da pazljivo pokupis sto vise korenja i izbacis iz parcele, odnosno spalis.
Nisam strucnjak, ni blizu. Ali sam dosta citao. Konkretno za truleznicu nema puno tekstova, ali sam nasao ovo.
"Kada se stabla izvade iz zemlje, lomljenje korena i uklanjanje kore ce otkriti prisustvo debelog, belog sloja micelijuma."
http://agronomija.rs/2014/truleznice-korena/
Ni jedan koren ovo nije imao, a bila su stabla okolo koja trule, sto znaci da zemljiste nije zarazeno.
"Kada se stabla izvade iz zemlje, lomljenje korena i uklanjanje kore ce otkriti prisustvo debelog, belog sloja micelijuma."
http://agronomija.rs/2014/truleznice-korena/
Ni jedan koren ovo nije imao, a bila su stabla okolo koja trule, sto znaci da zemljiste nije zarazeno.
Sloba31
Član
Sretno ti bilo.
