Neko je napisao cena oraha 1200din, to nema sanse dobiti na kolicinu. To je mozda cena u radnjama na pakovanje od 200 grama. Racunajte ove godine da na veliko mozete dobiti 4-4.2e/kg za ociscen. Takodje je jako bitno da sto manje ima loma i trunja. Prilikom ciscenja obe polovine treba da su ucelo. Birajte sorte koje se lako ciste i koje se minimalno lome prilikom ciscenja. Boja ploda da je sto lepsa itd. Kvalitet ce uvek naci kupca, dok za los kvalitet u godinama kada je rod dobar i ponuda velika je pitanje je po kojoj ceni ce se prodati.
Orah - opšta tema
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Definitivno cekam jesen! Ne moze dugorocni projekat na brzinu da se zapocne!
U kom smislu izmenjen? Ja ocekujem smanjene i ukinute subvencije, evo i ovde je neko rekao da je dobio samo 30% od sadnica...
Nabavio.
Imas jos neku za predlog?
Hvala jos jednom, odlicni saveti i trezveno razmisljanje.
Respekt !
sale-ristic
Novajlija
orah
ja sam rekao da mi je stiglo resenje na 30 posto a danas sam zvao sabac da vidim kada ce mi ouste pare posto je proslo mesec dana od resenja a oni kazu nadajte se do nove godine posto nema para u budzetu
ja sam rekao da mi je stiglo resenje na 30 posto a danas sam zvao sabac da vidim kada ce mi ouste pare posto je proslo mesec dana od resenja a oni kazu nadajte se do nove godine posto nema para u budzetu
Poslednja izmena od urednika:
Imam 7 oraha prečnika stabla 35-40 cm. Bili su u dobrom stanju i solidno su rađali sve do ove godine. Krošnje su im se osušile. Izgleda da su im naškodili jaki mrazevi preprošle godine. Raspitao sam se kod nekih ljudi i svi su mi savetovali da ih posečem, jer im nema spasa. Koliko bi para mogao da dobijem za kubik orahovine?
Imam nekih 2.4 ha zemlje koja je zapustena,deo se vodi u knjigama kao njiva, deo kao pasnjak,ima i malo bagremove sume... Sve u svemu to je dosta zaraslo,deo gde je pasnjak malo vise,gde je njiva manje,ali ima dosta posla. Na prolece planiram da cistim sve to i da pripremam za orah,makar nekih 60-70 ari,koje bih pripremio za setvu sledece godine u jesen,taman cu zavrsavati studije na Poljoprivrednom fakultetu na smeru vocarstvo,pa to sto sam naucio da pocnem da iskoriscavam. Prva stvar koja me zanima je rigolovanje, gde u okolini Beograda,tj u podavalskim selima naci nekoga ko bi mogao da mi to rigoluje?? Raspitivao sam se po komsiluku i niko ne zna da u okolini ima neko ko ima masine za duboko oranje, a hteo bih sto dublje moze da se to izrigoluje,minimum nekih 60-70cm, ako ima neko neke informacije,bio bih mu vecno zahvalan
Ima jedan čovek sa ogromnim traktorom i plugom je orao na tu dubinu mom prijatelju koji je kupio plac u Parcanima, sad je kasno da ga zovem na mobilni za detalje, ako niko drugi ne odgovori pošalji mi PP ali sutra da bi me podsetio...čovek je iz Vrčina pa je najveći problem bio dok stigne i kuda da dođe )
)Ljudi, malo sam čačkao i istrazivao (radim domaci zadatak pre nego sto ja krenem u akciju).
Naisao sam na članak o plantaži oraha u Liparu, kod Kule, u kome pricaju da imaju jako mali
rod jer su pregusto sadili. Pogledao sam na Google earthu i geo portalu nasem, i koliko vidim
razmak izmedju krosnji je oko 11m (!!!), merio sam centar-centar krosnje.
Nije mi sad jasno, literatura kaze 10m, a mislim da je prof Šoskic učestvovao u prici u Liparu,
nisam siguran.
Šta vi malo iskusniji kažete na ovo ?
Clanak je iz dnevnika iy 2003. godine:
Naisao sam na članak o plantaži oraha u Liparu, kod Kule, u kome pricaju da imaju jako mali
rod jer su pregusto sadili. Pogledao sam na Google earthu i geo portalu nasem, i koliko vidim
razmak izmedju krosnji je oko 11m (!!!), merio sam centar-centar krosnje.
Nije mi sad jasno, literatura kaze 10m, a mislim da je prof Šoskic učestvovao u prici u Liparu,
nisam siguran.
Šta vi malo iskusniji kažete na ovo ?
Clanak je iz dnevnika iy 2003. godine:
http://www.vojvodina.com/mediji/arhiva3/031125.htmlTIHA PROPAST NAJVEĆE PLANTAŽE ORAHA NA BALKANU
Gužva u prašumi „voćke čudnovate”
Na šumu grandioznih razmera, ali istina nekako čudno niskog drveća, pred ulaz u Lipar, selo desetak kilometara od Kule, liči zasad stabala oraha, dostojan da uđe i u NJegošev ep. Pre 22 godine na oko 50 hektara, plodne ravnice u podnožju Telečke visoravni, zasađeno je 5.000 sadnica oraha i gotovo dvostruko više kajsija. Kad je vreme kajsijama prošlo, ostali su samo orasi, na najvećoj balkanskoj plantaži.
- Bila je ranih osamdesetih to odlična ideja, jer u ovom regionu postoji više fabrika kojima su orasi neophodni za proizvodnju slatkiša, kaže direktor Zemljoradničke zadruge “Sokolac” u Liparu Miloš Aćimović. Međutim, kad je počelo stvaranje najvećeg zasada oraha u ovom delu Evrope, videlo se da to, ipak nije lako. Već na početku, teško je bilo obezbediti sadnice dobrog kvaliteta. Projektom je bilo predviđeno samo šest sorti, a kad su stabla porasla videlo se da smo dobili čak dvadesetak. Ipak, u zadruzi se nije odustajalo od oraha, pa je 1992. i 1993. posađeno još 26 hektara oraha i kajsija.
Kako su stabla oraha rasla, zapažali su se i novi propusti iz vremena sadnje. Naime, sadnice su posađene gušće no što je predviđeno, pa se sad stabla praktično “guraju” i više rastu u vis nego u širinu, što je jedan od razloga niskih prinosa. Očekivalo se oko 200 tona u ljusci, a prinos poslednjih godina jedva prelazi 50 tona. Ova godina je bila posebno teška, jer su prolećni mrazevi i suša tokom vegetacije umanjili rod za trećinu.
- Greške napravljene u vreme sadnje sad je nemoguće ispraviti, pa smo se pomirili sa sudbinom da neki značajniji rod nikada nećemo imati, objašnjava Aćimović. Istina, orasi ne pravi gubitke, ali nema ni bogzna kakve zarade. Ulaganja u održavanje za sad su minimalna, pa i rod od oko deset kilograma oraha po stablu pokriva troškove sakupljanja i prodaje. Ostaje nam da čekamo i kad dođe vreme stabla prodamo za preradno drvo. Ali i tu neće biti neke vajde, jer su sadnice orezivane nisko, pa su i stabla niža, što im obara cenu. Kad se sadi orah, a misli na prodaju drveta, sadnica se ostavlja na visini od najmanje dva metra, što kod nas nije urađeno.
Da bi smanjili troškove održavanja zasada u Zadruzi je odlučeno da se kupi 200 ovaca, koje će pašom uništavati korov, a ujedno i đubriti zasad. Ideja nije bila loša, ali sem ovaca, malo ko je šta preduzimao. Ovce su pasle i đubrile orahe, ali u Zadruzi nisu imali mogućnosti da organizuju mužu i isporuku ovčijeg mleka, pa tako ovce sada služe samo jagnjadima koji sisaju dok ovce imaju mleka. Pokušaj sa ovcama, do pola realizovan, bolje je prošao nego navodnjavanje. Kada se počelo razmišljati o izgradnji sistema za navodnjavanje kap po kap, zaključeno je da nema novaca i da za takvu investiciju valja čekati neka bolja vremena. I dok je vreme prolazilo, pokušaji oživljavanja proizvodnje propadali, ZZ “Sokolac” je siromašio, sve dok u ovoj godini nije došao u situaciju da kolektivu ozbiljno preti stečaj. Tako je najveći zasad oraha na Balkanu to ostao samo po hektarima i broju stabala, ali bez perspektive u budućnosti.
- Uz sve greške koje su načinjene u vreme sadnje, a i posle u održavanju i korišćenju voćnjaka, nikada nismo imali značajniju podršku preradnih kapaciteta, kojima je orah bio namenjen, niti države, naglasio je direktor Aćimović. Fabrike su redovno plaćale isporučene orahe, ali nikada nisu vodile brigu o našoj proizvodnji, dok je država učinila gotovo sve da nam proizvodnja propadne. Naime, godinama se dozvoljava uvoz oraha iz Rumunije i Ukrajine. Pre dve godine orasi su se na pijaci prodavali za oko 400 dinara za kilogram, a danas ne možete da ih prodate ni za 250 dinara. Na našu nesreću preradni kapaciteti takođe nisu zainteresovani za naš orah, pa ga sada prodajemo pijačarima, koji rod u ljusci neće da plate više od 120 dinara za kilo. Kad radnike platimo sa 20 odsto onoga što su obrali, od oraha nema značajnijeg prihoda, ali srećom za sad nismo u minusu.
jefticaco
Član
Sve je moguće, samo sve to treba uzeti sa rezervom.
Kod nas se kaže "što je svačije, nije ničije".
Direktor je vjerovatno ekonomista, možda je u pitanju nekakva krađa i prodaja na crno, možda prikazuju mali rod zbog poreza ili trebaju ZZ odvesti u stečaj da je neko kupi jeftino, i to nekako treba opravdati.
Najlakše je svaliti krivicu na nekog ko je prije 20 godina sadio orahe.
Kod nas se kaže "što je svačije, nije ničije".
Direktor je vjerovatno ekonomista, možda je u pitanju nekakva krađa i prodaja na crno, možda prikazuju mali rod zbog poreza ili trebaju ZZ odvesti u stečaj da je neko kupi jeftino, i to nekako treba opravdati.
Najlakše je svaliti krivicu na nekog ko je prije 20 godina sadio orahe.
Pitanje je i koji kalemi su korisceni, koje sorte?
Ljudi kakvo je stanje kod vas u vocnjacima, jel miruju pupoljci?
Mene malo plasi ovo vreme...
Izgleda ce morati klima da se ugradjuje u vocnjake!
Kod mene sve jos uvek miruje, ali na jednogodisnjim sadnicama je doslo do izmrzavanja vrhova sadnice (crn vrh na prvih par santimetara).
Evo prvih par slika dok je stanje mirovanja. Ne mogu bas sve da obuhvatim aparatom, jer je ravnica.
Ljudi kakvo je stanje kod vas u vocnjacima, jel miruju pupoljci?
Mene malo plasi ovo vreme...
Izgleda ce morati klima da se ugradjuje u vocnjake!
Kod mene sve jos uvek miruje, ali na jednogodisnjim sadnicama je doslo do izmrzavanja vrhova sadnice (crn vrh na prvih par santimetara).
Evo prvih par slika dok je stanje mirovanja. Ne mogu bas sve da obuhvatim aparatom, jer je ravnica.
Vezano za pricu o ZZ Sokolac, su mnoge stvari menji sumnjive. Ali cak i da zanemarimo sumnju, ono sto meni smeta je sto oni traze krivce u drugima a napravili su gomilu propusta u samom zasnivanju i vodjenju same proizvodnje.
Ono sto je kljucno u ovakvim stavovima, a i generalno u domacoj poljoprivredi sto nasi ljudi ocekuju da im neko plati vise troskove njihove neracionalne i neadekvatne proizvodnje. Pri tome isti ti ljudi se isto ponasaju kada su oni u ulozi kupca, tj. kupuju tamo gde je jeftinije. Prosto, vreme planske privrede je proslo, i videli smo kakve posledice ono ima. Ukoliko zelis da se bavis poljoprivrednom proizvodnjom ne mozes ocekivati da neko placa tvoje neznanje ili neracionalnost. Naprosto, proizvodnja mora da bud konkurentna ili ce propasti. Dosta vise stalnog kukanja i trazenja krivaca u drugima. Pri tome, covek kaze da nisu u minusu, sto znaci da nije problem u ceni nego upravo u njigovoj neorganizaciji. Jer da imaju bolju proizvodnju i zarada bi im bila veca. Ovako, njihove gluposti ih kostaju mnogo, ali ocigledno to neko drugi treba da plati. Verovatno krajnji kupci u vidu visih cena ili ukidanja konkurencije zbog npr. zabrane uvoza? Najbolje bi bilo da drzava propise da samo oni mogu da proizvode orah u Srbiji i da samo njihov orah moze da se prodaje, pa da ga placamo 2000 din/kg kako bi oni bili zadovoljni?! Ja to vidim ovako, niti oni moraju da opstanu, niti pare kupaca rastu na drvetu da bi finansirali neciji nemar i nerad.
Pa sta je trebalo kupac da im vodi racuna o proizvodnji, tj. da radi njihov posao? A sto se tice drzave, ona moze da bude kriva zbog mnogih stvari ali ne moze da bude kriva zbog ociglednih greski napravljenih u podizanju zasada.
Ono sto je kljucno u ovakvim stavovima, a i generalno u domacoj poljoprivredi sto nasi ljudi ocekuju da im neko plati vise troskove njihove neracionalne i neadekvatne proizvodnje. Pri tome isti ti ljudi se isto ponasaju kada su oni u ulozi kupca, tj. kupuju tamo gde je jeftinije. Prosto, vreme planske privrede je proslo, i videli smo kakve posledice ono ima. Ukoliko zelis da se bavis poljoprivrednom proizvodnjom ne mozes ocekivati da neko placa tvoje neznanje ili neracionalnost. Naprosto, proizvodnja mora da bud konkurentna ili ce propasti. Dosta vise stalnog kukanja i trazenja krivaca u drugima. Pri tome, covek kaze da nisu u minusu, sto znaci da nije problem u ceni nego upravo u njigovoj neorganizaciji. Jer da imaju bolju proizvodnju i zarada bi im bila veca. Ovako, njihove gluposti ih kostaju mnogo, ali ocigledno to neko drugi treba da plati. Verovatno krajnji kupci u vidu visih cena ili ukidanja konkurencije zbog npr. zabrane uvoza? Najbolje bi bilo da drzava propise da samo oni mogu da proizvode orah u Srbiji i da samo njihov orah moze da se prodaje, pa da ga placamo 2000 din/kg kako bi oni bili zadovoljni?! Ja to vidim ovako, niti oni moraju da opstanu, niti pare kupaca rastu na drvetu da bi finansirali neciji nemar i nerad.
Medjukultura Pasulj. Razmak 10m x 10m x 10m (pravougli trougao) Orao nisam pre sadnje, jer su rupe busene burgijom i imao sam dosta posla oko ograde. Trebao mi je cist prostor zbog prilaza autom i traktorom.
Orano je tek pre 15-ak dana.
Orano je tek pre 15-ak dana.
sale-ristic
Novajlija
zanima me koje prskanje ide sledece i kada isto me zanima i za djubrenje hvala
Toki, prvo svaka cast za trud.
Vidim da si koristio drvene stubove i da si privlacio cak i neku zicu kroz njih.Koliko te je kostala ograda i kolika je ukupna duzina..Vidim i specificne kolceve to je plastika ili . .
Pozdrav !!
Vidim da si koristio drvene stubove i da si privlacio cak i neku zicu kroz njih.Koliko te je kostala ograda i kolika je ukupna duzina..Vidim i specificne kolceve to je plastika ili . .
Pozdrav !!
Stubovi su oguljen bagrem 2,6m, potapani u rastvor plavog kamena. Treba jos da ih prmazem preradjenim uljem. Zica kroz rupe je pocinkovana zatezna, a funkcija joj je da drzi subove u pravcu, da se ne krive.
Ukupna duzina ograde je 900m. Materijal me je kostao oko 3500e, ali sve oko nje sam radio i postavljao sam. Tako sam ustedeo jos 1000e, ali robijao sam na njivi celo leto i jesen.
Potporni stubici su od PVC plastike i postavljao sam ih pre sadnje u rupe, da bih izvukao sto bolji pravac redova. Trebalo bi da stite sadnice od udara vetra i sletanja vrana i sl.
Pozdrav Panto, kakvo je stanje kod tebe?
Ukupna duzina ograde je 900m. Materijal me je kostao oko 3500e, ali sve oko nje sam radio i postavljao sam. Tako sam ustedeo jos 1000e, ali robijao sam na njivi celo leto i jesen.
Potporni stubici su od PVC plastike i postavljao sam ih pre sadnje u rupe, da bih izvukao sto bolji pravac redova. Trebalo bi da stite sadnice od udara vetra i sletanja vrana i sl.
Pozdrav Panto, kakvo je stanje kod tebe?
u blizini moje kuce nasao sam orah veliki 57 mm duzina a 50 mm sirina da li bih mogli mi reci koje je vrrste?planiram od njega sadnice presaditi zbog velicine aa imam inace dosta oraha bili dobra bila ideja?pozz za sve clanove inacew sam pokupio dosta savjeta ovdje sto se tice poljoprivrede
jefticaco
Član
Ne vjerujem da ti iko može, na osnosvu toga što si napisao, reći koja je sorta oraha u pitanju.
Iz plodova možeš izvesti sadnice, ali malo je vjerovatno da će plodovi tih sadnica zadržati karakteristike (krupnoću, randman ...) "roditelja".
Iz plodova možeš izvesti sadnice, ali malo je vjerovatno da će plodovi tih sadnica zadržati karakteristike (krupnoću, randman ...) "roditelja".
predpostavljo sam ali nemogu staviti slike od njega nikako neznam kako ide a stavio bi sliku.onda jedino da skinem snjega kaleme pa da sebi prebacim??? kakav vi prijedlog dajete?
http://www.imagebam.com/image/2a93c8303439845
http://www.imagebam.com/image/2a93c8303439845
Poslednja izmena od urednika:
jefticaco
Član
Možes posaditi plod pa za 2-3 godine kad sadnica ukrupnja na nju kalemiti ...
Ako ti treba nekoliko sadnica radije ih kupi.
Ako ti treba nekoliko sadnica radije ih kupi.
