Orah - opšta tema

Orasi su posađeni u novembru 2001.godine.Sadnice su kupljene u rasadniku profesora Koraća u Novom Sadu, tražio sam da kupim Rasnu, Kasni rodni i Srem, a kad su počeli da rađaju video sam da sam dobio Rasnu, Kasni rodni, Šampion, Srem, Tisu, Šejnovo i jednu sorta za koju nisam siguran koja je, a koju karakteriše da ima po tri ploda u jednoj cvasti i plodovi su jojraspoređeni kao list deteline.Tu za mene nepoznatu sortu karakteriše srednje veliki i izdužen plod sa lepim belim jezgrom.Bio bih zahvalan ako bi mi neki član foruma otkrio ime te sorte.Nije ispalo tako loše sa većim brojem sorti pošto svake godine imam slučaj da se neka sorta ne opraši dobro i da ima slabiji rod.Sve u svemu, u poslednje tri godine imam u proseku oko 150 kg suvog jezgra godišnje od ovih 30 stabala.
Ja sam moje kupovao u Kaću 2009 godine i od 20 dobio 4 oraha koji liče na tu *nepoznatu * sortu . Meni se takodje svidja plod ali ljudi iz MAVM rasadnika mi nisu pomogli da provalim o kojoj sorti je rec.
Imam pitanje tj.puno se prica o orahovoj muvi u komsiluku .Da li neko ih prebrojava , broji ili eventuano lovi jer je izgleda rec o insektu koji moze mnogo da pokvari pricu oko oraha .
 
Orahova muva je kod mene najviše napadala tu ''nepoznatu'' sortu, pošto je ona najkasnija i poslednja se bere.Dobar deo plodova je bio sa ljigavom, tamnom klapinom, ali je jezgro bilo belo i savim u redu za upotrebu.Sa zaštitom sam prekidao početkom avgusta i mislim da je orahovoj muvi u tom momentu najviše odgovaralo da jaja položi na najzelenije plodove.Zaštitu sam usmeravao na jabukinog smotavca, o orahovoj muvi nisam ni razmišljao, tako da ću da uvedem još jedno prskanje insekticidom oko 20.avgusta.
 
Jedan plodić na Pieral Lari u prvoj godini.
4daa67708605b0002f776f68a9798a6c.jpg


Послато са DN2103 помоћу Тапатока
 
Скидај, да не оптерећује биљку. Нека биљка расте... има времена за плодове.
 
Ostavi nekoliko sledeće godine čisto da vidiš kakvi su i trudi se da skineš što više, da plod ne opterećuje biljku koja treba da izraste što više prve četiri godine. Moguće da bi i sam opao ranije, biljka nema snage za rod. Meni su u drugoj vegetaciji neke jače Lare imale po 20ak plodića koje sam skidao, u 3. i po 100, skoro sve sam skidao. Ovo je četvrta u kojoj ne skidam ništa, videćemo koliko će imati, neke sigurno imaju po 2-2.5kg.
Sad se trudi da nema trave okolo i da zalivaš bar jednom nedeljno. Naravno i KAN i ako možeš, polivaj Slavolom nekoliko puta.
 
Po koliko KAN-a i koliko često? Šljive sam polivao sa 7-8 grama uree, ništa im nije smetalo, naprotiv. Negde sam pročitao da se polivanje azotnim đubrivima radi do početka juna, da posle toga koren slabo usvaja azot.

Послато са DN2103 помоћу Тапатока
 
Posadio sam pre dve godine sadnicu oraha i već sledećeg leta je imao 5-6 oraha na sebi, koje sam po savetu drugih otkinuo. Šta da radim sa mladim granama koji su krenuli već od 30-40 cm od zemlje. Da li da ih na zimu sečem i da tera stablo malo više do prve grane ili da pustim da te prve grane budu jako nisko?
Jedan orah desetak godine star i lepo se razvio, imao tri velike grane, ova oluja je jedan stub odlomila i morao sam ga iseći. Sad je tu ostala jedna rupa na račvi gde su ostale ova dva stuba, koja će zakišnjavati stalno i ne mogu je lepo obraditi. Da li bi to mogla sa nečim da se popuni i zalepi da voda može da klizi niz preostalo stablo ili da ostavim tako, a to će sigurno za koju godinu onda značiti i kraj celog oraha?
 
Po koliko KAN-a i koliko često? Šljive sam polivao sa 7-8 grama uree, ništa im nije smetalo, naprotiv. Negde sam pročitao da se polivanje azotnim đubrivima radi do početka juna, da posle toga koren slabo usvaja azot.

Послато са DN2103 помоћу Тапатока
Zavisi, možda 300-500g KAN-a za 1. sezonu, u 3-4 jednaka dela najkasnije do 01. jula, zavisno od količine azota u zemlji, uradi hemijsku analizu najbolje. Izbegavaj UREU, zakišeljava zemljište prilično. Zakišeljava i KAN, ali obično u sebi sadrži CaO koji neutrališe kiselost đubriva. Koren usvaja azot i kasnije jednakim kapacitetom, samo nije dobro unositi azot i kasnije zbog produžene vegetacije u jesen, koja može da dovede do izmrzavanja nedovoljno odrvljenih letorasta. Bilo je o tome dosta priče na temi. Usvajanje fosfora i miroelemenata opada sa trajanjem vegetacije, azot i kalijum se usvajaju jednako.
 
Kod mene sve jesenje sadnice Rasne bez čepovanja proletos isterale ovako, a gore se osušile.

https://ibb.co/F3JmMRH][/url]
Sad ćeš ovo definitivno morati da čepuješ. (možda ne moraš sad, biljka trenutno šalje sokove i u ovaj živi zeleni deo iznad najvišeg izdanka, ali će ti se ovo braon tj. "mrtvi"deo biljke, vrlo, vrlo uskoro spustiti sve do dela kojim teku sokovi. Taj deo ti svakako sada više ne treba. Čepovaćeš je na 2,3 cm od najvišeg izdanka)
Razlozi za ovo mogu biti mnogi, može biti opasno a i ne mora. Mnogo je faktora... Ne znam šta si sve radio pre sadnje, kako si ih sadio, kako ih sada održavaš i čime si ih sve tretirao od sadnje do sada. Ne bih ja da ti prosipam pamet. Ja sam moje zbog sličnih stvari čepovao već drugi put i pišem ti samo jer znam kolika je muka i stres ako ti je stalo do njih. Treba ti pomoć stručnjaka...

Ono što pod hitno moraš da uradiš, ako ti je stalo do ovih biljaka - redovno ih zalivaj i hrani. Prvenstveno ZALIVAJ. Zalivaj redovno, bez čekanja - trudi se da održavaš konstantnu vlažnost zemljišta. Može se desiti da to bude dovoljno, da kad odsečeš ovaj odumrli deo, ovo bude sasvim normalna biljka.

Možeš videti moje muke na https://www.youtube.com/hobbyplayground

SREĆNO!
 
Sad ćeš ovo definitivno morati da čepuješ. (možda ne moraš sad, biljka trenutno šalje sokove i u ovaj živi zeleni deo iznad najvišeg izdanka, ali će ti se ovo braon tj. "mrtvi"deo biljke, vrlo, vrlo uskoro spustiti sve do dela kojim teku sokovi. Taj deo ti svakako sada više ne treba. Čepovaćeš je na 2,3 cm od najvišeg izdanka)
Razlozi za ovo mogu biti mnogi, može biti opasno a i ne mora. Mnogo je faktora... Ne znam šta si sve radio pre sadnje, kako si ih sadio, kako ih sada održavaš i čime si ih sve tretirao od sadnje do sada. Ne bih ja da ti prosipam pamet. Ja sam moje zbog sličnih stvari čepovao već drugi put i pišem ti samo jer znam kolika je muka i stres ako ti je stalo do njih. Treba ti pomoć stručnjaka...

Ono što pod hitno moraš da uradiš, ako ti je stalo do ovih biljaka - redovno ih zalivaj i hrani. Prvenstveno ZALIVAJ. Zalivaj redovno, bez čekanja - trudi se da održavaš konstantnu vlažnost zemljišta. Može se desiti da to bude dovoljno, da kad odsečeš ovaj odumrli deo, ovo bude sasvim normalna biljka.

Možeš videti moje muke na https://www.youtube.com/hobbyplayground

SREĆNO!
Ne bih dirao nista jer cepovanje sada nema svrhe.
Moj savet je da najvisi mladar ovlas tj.sasvim lagano i oprezno vezes za stablo da bi dobio koliko toliko vertikalni rast istog .
Kada mladar odrveni na jesen ili jos bolje sledece prolece moze se odseci deo stabla iznad tog mladara .
On kako bude rastao i bujao postoji opasnost da usled vetra ili neke price koja bi da sleti bas tu se otkine.
 
Pozdrav koelge, imam jedno pitanje za vas iskusne orasare. Pre godinu i po dana, posadio sam vocnjak sa oko hektar povrsine, razmaka 8x12 metara. Od sorta imam rasnu, sejnovo, broadview i fernor. Pre par dana video sam da je fernor lateralna sorta za razliku od ostalih, medjutim meni lik koji mi ne prodao nije to napomenuo a ni na nisam imao vremena da se bolje upoznam sa tim. Sad vidim da pored toga sto sam verovatno ga trebao cepovati prve godine, ja nemam ni oprasivaca za njega. Moje pitanje je da li je kasni da zaboravim na cepovanje posto ce mu ove jeseni biti dve godine od sadnje i koliko sad stabala oprasivaca bih trebao ja da ubacim na ovih oko 30 sadnica fernora?
 
Pozdrav koelge, imam jedno pitanje za vas iskusne orasare. Pre godinu i po dana, posadio sam vocnjak sa oko hektar povrsine, razmaka 8x12 metara. Od sorta imam rasnu, sejnovo, broadview i fernor. Pre par dana video sam da je fernor lateralna sorta za razliku od ostalih, medjutim meni lik koji mi ne prodao nije to napomenuo a ni na nisam imao vremena da se bolje upoznam sa tim. Sad vidim da pored toga sto sam verovatno ga trebao cepovati prve godine, ja nemam ni oprasivaca za njega. Moje pitanje je da li je kasni da zaboravim na cepovanje posto ce mu ove jeseni biti dve godine od sadnje i koliko sad stabala oprasivaca bih trebao ja da ubacim na ovih oko 30 sadnica fernora?
Ne znam detalje za dve od cetiri vrste oraha koje si posadio ali je moguce da će rasna ili šejnovo biti relativno dobri oprasivaci. Neki i za Rasnu kazu da je lateralna sorta. Ako vec dve godine nisi cepovao sadnice propustio si temin kada bi to trebalo uraditi tako da je sada, tj. sledece sezone, to tesko uraditi a da budes siguran da ce biti svrsishodno i da nećeš izgubiti sadnicu .
 
Poslednja izmena:
Prošle jeseni sam presadio samonikli mladi orah. Pošto je mjesto sadnje u depresiji pa se nakon kiše dulje zadržava voda, dovezao sam zemlje da malo podignem teren okolo oraha.
Je li bolje samo orezati donje grančice i poravnati ostatak zemlje tik do oraha, ili ga izvaditi i ponovno posaditi da dođe jednako duboko od nove površine kao što je sad?


 
Komisija kod moje parcele je imao orase na parceli gde se zna ponekad zadrzavati voda, dosta suvih grana je bilo na svakoj biljci
 
Prošle jeseni sam presadio samonikli mladi orah. Pošto je mjesto sadnje u depresiji pa se nakon kiše dulje zadržava voda, dovezao sam zemlje da malo podignem teren okolo oraha.
Je li bolje samo orezati donje grančice i poravnati ostatak zemlje tik do oraha, ili ga izvaditi i ponovno posaditi da dođe jednako duboko od nove površine kao što je sad?


Kako je rec o sejancu nema potrebe da bilo sta radis osim da potkreses grane i poravnas teren, mada je preporuka nekih da oko oraha bude neko udubljenje da bi sakupio vodu i kisnicu, kakva ti je bila ideja. Kalemljen orah bi trebao da ima kalem iznad zemlje ali to ovde nije slucaj pa ce se vec sama biljka snaći.

Pitanje za forumase da li je neko uspesno se izborio sa rakom orahovog stabla jer izgleda da ga imam na nekoliko sadnica u najavi.
 
Posadio sam pre dve godine sadnicu oraha i već sledećeg leta je imao 5-6 oraha na sebi, koje sam po savetu drugih otkinuo. Šta da radim sa mladim granama koji su krenuli već od 30-40 cm od zemlje. Da li da ih na zimu sečem i da tera stablo malo više do prve grane ili da pustim da te prve grane budu jako nisko?
Jedan orah desetak godine star i lepo se razvio, imao tri velike grane, ova oluja je jedan stub odlomila i morao sam ga iseći. Sad je tu ostala jedna rupa na račvi gde su ostale ova dva stuba, koja će zakišnjavati stalno i ne mogu je lepo obraditi. Da li bi to mogla sa nečim da se popuni i zalepi da voda može da klizi niz preostalo stablo ili da ostavim tako, a to će sigurno za koju godinu onda značiti i kraj celog oraha?
Visina stabla zavisi od tvojih zelja i vizije za sta bi mogao orah da posluzi. Ukoliko zelis da za 50 godina neko ima vajde od stabla najniza grana bi bila na preko 2 m od zemlje. Ukoliko zelis da se radujes orasima onda bi trebala biti niza i neki kazu da je 1,5 metara neka idealna visina ili jos i nize . Svo rezanje radi na prolece kada nema opasnosti od mrazeva i stiti kalemarskim voskom. On je skup za drugu radnju i pitanje koje si imao tako da ima nekih recepata uradi sam u kucnoj varijanti mada neki koriste sve i svasta da zatvore te neka veca ostecenja. Bitno je da pre svega to mesto otpale grane malo obradis i poravnjas nekom alatkom koliko je moguce.
 
Nazad
Vrh