Obrada vinograda

Sve je to u redu al kad vec ulozis toliki trud da menjas i stubove i zicu i sve a ostaje ti cokoce staro 30+ godina...i njegov vek je prosao...sogurno dosta i fali..pored mene i.a komsija vinograd god dana nisu nista radili pa je haos...i sam sam krcio na jednoj parceli 4 reda zapustenog vinograda to je bio haos...jedva smo se izborili da raskrcimo...
 
Zdravo svima.
Bio juce u vinograd za koji sam ranije pisao. Svaki cetvrti- peti cokot u proseku je "izdahnuo". Verovatno je pirovina uzela danak, jer je prosle godine samo jednom freziran u prolece i to mu je bilo to. Inace je star vinograd, verovatno 25-30 god.
Sta ciniti, kako?
Da iskopam oko gize i da je izvadim?
Kada mogu da posadim nov kalem i koju sortu vinsku crnu otpornu bi ste mi preporucili? Ima li vajde, pa postepeno kroz par godina sve da izmenjam? Sada nisam u mogucnosti da zamenim sve cokote.
Hvala

Sent from my CUBOT CHEETAH 2 using Tapatalk
 
Vidi, pirevina svakako je gadna biljka, ali ne može biti uzrok tome da čokoti "izdahnu".
Izdahnuće može imati druge uzroke, pored neobrađivanja vinograda, ima tu i neprskanja, nerezanja, a može i sasvim drugi razlozi, koji u krajnjoj liniji nisu bitni....evidentirao si i ideš dalje...
To što je vinograd "star verovatno 25-30 " godina ...to su u stvari nikakve godine ( pri normalnom održavanju). Moj vinograd je sađen 83-će i nije star....mada ima i kod mene "izdahnulih" gidža. Najviše mi se pokazalo kod prokupca, to je stara vinska sorta, ali izgleda da prokupac dignut na špalir, manje traje nego na čokotu ( to su nam i rekli još prilikom kupovine u rasadniku), tako da recimo u tom redu imam i 50% manje gidža nego pri sadnji...
No, svakako moraš da povadiš te trule delove, ali ....Da tu ima ono ALI...
Novi kalem saditi u redu gde je izvađen stari ne ide, iz prostog razloga mikroorganizmi koji su pomogli "izdisanju" starih čokota , jedva čekaju da se bace na "novu hranu" koju im možeš dati novim kalemima...Probano više puta i kod mene i kod drugih ...provereno.
Šta se može uraditi? U knjigama stoji preporuka ( ne znam da li je to neko ispoštovao)da treba sa tog mesta izbaciti svu zemlju i ubaciti novu nezagađenu, ma šta da to značilo u promeru 80x80x80...u centimetrima. Ili ostaviti , taj deo nekoliko godina da se odmara...ili kopati rupe pa tretirati hemijom....
Jedna od solucija je "položenica" tjt. od susednog čokota "iškolovati" jedan lastar i sledeće jeseni položiti i od njega napraviti drugu gidžu...
Pozdrav....ima toga još...
 
Мој је виноград засађен 1968. године и из искуства могу потврдити Гандрадов став да је погрешно на месту умрлог чокота садити нови. Ја сам то више пута покушавао, а коначни резултати нису оправдали уложени трошак и труд.
Најбоље је сву пажњу посветити преосталим чокотима да би они доживели своју пројектовану старост од педесетак година, а за то је неопходно примењивати одговарајуће начине гајења, оне за времешни виноград.
 
Hvala ljudi.
Povadicu to sto je suvo i ulozicu maksimalne napore da ovo sto je preostalo bude kako valja. Cime da prskam da unistim travu, pirovinu? Znam za glifosal. Jel postoje neke "granulice" koje unistavaju travu, neko mi spominjao skoro, da zavrsavaju posao?
To mi je stavka broj jedan, pa posle da se opravljam za ostalo.

Sent from my CUBOT CHEETAH 2 using Tapatalk
 
Kao što znate, mnogo ste mi pomogli kod izbora sorti mog malog vinogrdarčića , i oko sadnje
i sada mi treba dalja pomoć.

Jesen sam lepo po propisu zasadio vinograd i prekrio sam zemljim nadzemni deo, kupicama.
Kada treba da te kupice rzgrnem i da li treba još šta da uradim.
 
Када прође опасност од пролећних мразева. У сваком крају је то други датум, рецимо за Београд је просечни последњи дан мраза 9. април. Многи се боје мраза, помере за још дестак и више дана па се тако догоди да прекасно склоне земљу. Земља у почетку задржава кретање, али касније, када окца почну да пупе, она убрзава развој ластара јер је брдашце, због сувоће, топлије од околне земље. Ако ластарићи под земљом крену да расту , анемични су , бели, неотпорни на светлост, а најгоре је да се врло лако одламају. Скоро је немогуће уклонити земљу, а не одломити их. Најбоље је да повремено раскопаш и прегледаш једну од садница, да ли кренула или не и тако ћеш знати.
Имам приручник о виноградарству и винарсвту намењен почетницима, па ако те занима можеш га преузети.

https://drive.google.com/open?id=1xU34AzRqm-UlZXACf7b2W6oki7T9gml3
 
Сада ти предстоји да ове године посебну пажњу посветиш хемијској заштити младих ластара. Немој прескакати рокове превентивних прскања. Није на одмет да након јаких киша обавиш и неко допунско и поведи рачуна која средства када користиш.
 
Ma nije problem da prskam,
problem mi je da zanm kada da prskam i sa kojim sredstvom.

Za jabuke i sljive pomalo znam , ali za lozu ne znam :) ...

Kada bi odprilike trebao prvo prsjkanje da obavim i sa cim.
 
Прво уради онда када ластарићи достигну 10-20см. Користи нешто као Дитан, Ридомил... Прошле године сам, по препоруци из пољопривредне апотеке, први пут прскао Манкогалом и добро се показао. Не знам колико чокота имаш, а за мојих педесетак ми је довољна једна мала кесица намењена за десет литара воде. За прво прскање не потрошим ни трећину. Остатак прашка сачувам за каснија прскања.
На време ћу ти јавити за остала прскања, али ми мораш јавити када си први пут прскао, да бих могао да ускладим наша времена.
 
Zahavaljujm i javno .

Javicu se ja kada budem prskao, jer nemam mnogo posla a hocu da sam u selu i imam zanimaciju.

Jednioo ce biti problem leto jer imam puno odmora i onda sam duze odsutna.
 
Можда ће ти у годишњем планирњу помоћи потпуни план прскања, ево га:
Друго прскање се обави онда када се отворе први цветићи. Треће одмах после цветања. (Ти нећеш још две године видети цветиће, па се мораш орјентисати или према комшијама или да ти ја или неко други јави према временском померању које зависи од еколошких услова твог и мог винограда). Четврто, пето, шесто... се обавља сваких 15 до 20 дана. Ја за та прскања (од четвртог до шестог, ...) прелазим на бордовску чорбу и квашљиви сумпор заједно.
Да не заборавим, када ластари порасту на бар тридесетак сантиметара дужине, треба их везати за штапић или жицу, шта си већ поставио. Ако их не вежеш јачи ветар их лако одломи јер су јако крти. Везивањем се такође лако поломе, па зато нежно.
 
Da , da svakako. Sve zaspisujem , jer bez iskustva nista ....

Ako sam dobro shvaio iako je mlad vinograd treba ga redovno tretirati kao da je u punj snazi .

Koristim priliku da zahvalim i Entuzijastu , Gandradu i Juanju...98 koji su izneli svoje iskustvo i preporuke na predhodnoj stranici.

Sada će mi biti lakse i preporuke proizvodjaca da bolje razumem.
Inace kada bude vremena , ja cu uzeti pa napraviti pregled sredsrava za zastit, po bolestima
i po aktivnim supstancama i onda navestsi komercijalne nazive raznih proizvodjaca. To kasnije kada budem imao vremena...
 
Poslednja izmena:
Došlo vreme za dva pitanja :)

Loza je neujendačeno nikla pošto ima i više sorti.

U nedleju ću da vidim šta definitvno nije primljeno jer su neki pupoljci tek pre dve nedelje krenuli a neki lastar su oko 20 cm a neki čak samo 5 cm.

Sa čim da prskam sada kao što sma rekao neujendačena je dužina latsra.

Drgo pitanje, spremio sma kolje i koliko daleko da pobodem od sadnice. Inače sadio sma u rupu tako da sam sadnicu zakosio .
Kolje cu pobosti na suprotnu stranu od dna korena , ali ne zanm od lastara koliko da bude udaljeno. Da li tik ili 5 do 10 cm ili cak vise.
 
Боље би било да си кочеве побио пре садње.
Растојање је 8-10см, са северне стране од чокота. Ако је чокот на нагибу, онда се горње стране. Ако редови не иду у правцу север-југ, онда са оне стране где је мања сенка или на страни одакле дувају хладни ветрови.
 
Red mi je u pravcu jugozapad severoistok , nije bas jug sever ,
onda da ga malo iskim i stavim bas na severnu stranu.
A da opskam sa ridmil gold ili ridomil gold combi
i treba li jos cime
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh