Obrada vinograda

Не може Нурел Д. Његове активне материје нису за А. Цврчка.

Инсектициде треба да користиш тек онда када се појаве инскти и тек онда када њихов број пређе неки број. Бесмислено је инсектициде користити превентивно. Од тога само штета. Имаш ли ти уопште тог А. цврчка?

Превентивно се користе фунгициди и то контактни, дакле пре него ли се болест појави. Њима спречавамо појаву болести.

Системски фунгициди се користе онда када се болест појавила, не пре.
 
Poslednja izmena:
Danas sam bio u selu. Ne znam da li imam, nisam video nikakve bube. Nisam ga ni prskao planiram u subotu.

Danas sam kolje pobio. I vidim da kod vecine imaju po dva ili tri dobra lastara od oko 30 cm.
Privezao sam. Probacu I da stavin sliku.
Pa koji bi sada inskticid isao ako uopste I treba.
 
Sto se tice A. cvrcka iliti cikade, tretman se vrsi kada se larve nalaze u trecem larvenom stadijumu,a to bi za svako vinogorje trebale da rade strucne sluzbe i blagovremeno obavestavaju vinogradare. Drugi tretman se ponavlja nakon deset dana, u ugrozenijim reonima radi se i treci tretman. Okvirno to je period nakon cvatnje loze,obicno u prvoj polovini juna. Od registrovanih preparata mogu da idu Nurel D,Fastac, Cipermetrin, Todome, Elisa, Karate Zeon... Suzbijanje prezimljujucih jaja je mozda i najuspesnija metoda zastite.
Slazem se da kod insekticida nema preventive,vec nakon utvrdjenog broja stetocina u zasadu,osim kod mineralnih ulja + insekticid za rano-prolecne, to jest kasno-zimske tretmane.
Kod fungicida,a posebno kod vinove loze, bez sistemika, a posebno u losim vremenskim uslovima,nema kvalitetne zastite. Ako radimo preventivcima cekajuci da nastupi bolest,pa onda ubacimo sistemike da spasavamo sta se spasti moze-obrali smo zelen bostan. Ne postoji univerzalna preporuka za odredjenu zastitu,mnogo faktora je u igri,pocev od reona,sortimenta, polozaja, vremenskih prilika i neprilika i tome slicno. Pepelnica "radi" vec na +5*C,a preventivci tipa sumpora na toj temperaturi gotovo da nemaju dejstva. Plamenjaci vec treba i visa temperatura i odredjena vlaznost i velicina lastara i lista,tako da pre tih uslova ide se preventivcima,koji uzgred tada vise pokrivaju druge bolesti tipa- crvenilo lisca,crna trulez,crna pegavost (fomopsis)...Cim se stvori povoljni uslovi za razvoj plamenjace oslanjamo se na sistemike i lokal-sistemike (koji u sebi najcesce imaju i preventivni fungicid),vodeci racuna o broju tretmana,razmaku izmedju dva tretmana,smeni preparata razlicitog mehanizma delovanja... Sistemike moramo cuvati i strogo pazljivo upotrebljavati, kako bi nas sto duze sluzili,u protivnom nema kvalitetne zastite u u losim vremenskim uslovima i zarazenim reonima.
 
Kontam ja pomalo. Kisa I visoka temperatura odgovaraju plamenjci. Prskacu sada sistemikom ridomilom gold , to cu I za krompir I ubacicu nesto I za pepelnicu imam od jabuke mislim score.
Ostaje dilema za insekticid. Zvacu poljoprivrednu stanicu u Novom Sadu pa cu pitati za insekticid.
A posle cu kontaktnim fungicidima.
Pisem sve kada cime prskam.
 
Постоје различите врсте винограда, виноградара, винара. Сви они имају различите циљеве па зато и различите начине обраде, приступ заштити...
Претпостављам Иване да ће се са твојим начином заштите сложити већина професионалних виноградара који производе за тржиште и који се морају потчињавати економским законима. Само примера ради, тешко да ће се сложити неко ко првенствено својој деци жели да да грожђе са што мање остатака пестицида на њему.
 
Loza je takva ili zaštita po ps-u ili u lošoj god nema sreće. Ako se poklopi suha i topla god može se dosta smanjiti prskanja i koristiti kontaktne fungicide ali za to treba dosta iskustva i stalno praćenje stanja u vinogradu.Što se tiče toga i sam prelazim na nove otporne sorte koje ne zahtjevaju nikakvu ili ulošoj god minimalnu zaštitu iz zdravstvenih a i iz financijskih razloga (a i mrzim špricanje) ali ovdje se radi o mladom vinogradu bez roda koji ove god treba ojačati i dobro se ukorjeniti što ne može bez lisne mase znači može ići sistemicima koji su sigurniji u zaštiti do samoga kraja pošto ne mora gledati na karence.
 
Ентузијасте, правилно размишљаш, аргументи су ти на месту, може и тако, сигурније је.
Категоризацијом неких врста пестицида сам само желео да помогнем Бену, да му предочим шта је шта. Нисам желео да започнем неку од дискусија које постоје од настанка виноградарства, оно као који је оптимални размак, распоред садње, колико је оптимално оптерећење чокота, које мере зелене резидбе и када треба радити, органско... Све се такве расправе заврше са учесницима који остану дубоко укопани у својим уверењима. Када дискутују "професионалци", онда принципи тржишне производње, сасвим оправдано, постају доминантни аргументи, па је таквих дискусија све мање и мање, нема се ту шта дискутовати. Тржиште намеће да у целом свету сви раде на исти начин, сорте су исте, губи се све што локално, туга. Али срећом, има нас још пуно који немамо везе са тржиштем, виноградом се бавимо за своју душу.
 
Dragane, da se razumemo, ja sam prvi za to da se vratimo klasicnoj proizvodnji, na malom posedu, mnogo vise ekstenzivnije proizvodnje no intenzivnije, sa starim dobrim bakrom u zastiti i proizvodima malo crvljivim, malo kvrgavim, malo sitnijim, ali pre svega sto prirodnije dobijenim. Medjutim, ovo sranje od globalizacije i trulog kapitalizma nateralo nas je da prelazimo u vece, ozbiljnije, produktivnije proizvodjace. Po meni, sve je to srljanje u propast, gde je samo velikim proizvodjacima dobro,svi mi mali samo pabircimo po njihovom stolu nakon obeda. Organska proizvodnja je,verovatno, buducnost, malih proizvodjaca,ali ne ide ni to bas tako lako. Mada bi morali svi mi mali da pocnemo da razmisljamo u tom smeru.
Ja imam vinograd za svoje potrebe,svega 24 ari, predaleko od profesionalaca i ozbiljnih proizvodjaca. Glavni izvor prihoda mi je mlecno govedarstvo, gde je surova prica o usranom kapitalizma najrealnije oslikana. Ranije su kod mene ljudi solidno funkcionisali sa par rogatih grla uz malo vinograda,vocnjaka,ratarstva i to sve na malo. Ja danas,sa dvadesetak grla jedva spajam kraj sa krajem. Svi inputi u ovoj proizvodnji iz meseca u mesec idu gore, samo cena sirovog mleka stoji ili stagnira. Svrha cele moje price je da nas "male" ubrzo nece biti, osim vikend poljoprivrednika za svoje male potrebe.
Sve ostalo se slazem s tobom,osim kod price oko karenci i ostataka pesticida. Nije svaki sistemik "otrovniji" od preventivaca,niti im je karenca duza. Stari dobri bakar, u raznim oblicima, ima karencu,najcesce, od 21 do 28 dana. Primera radi,Orvego (BASF),kod paradajza i krastavca ima karencu od jednog dana, Equation Pro tri dana i tako dalje. Znaci nije zdravo ni ako oprskamo samo kamenom i krecom a ne ispostujemo karencu. Na kraju krajeva,bar o hrani koju sami proizvodimo mozemo da povedemo racuna,iako s druge strane u organizam unesemo brdo otrova kroz gotove proizvode,zagadjenja iz vazduha,zemljista,vode,duvanskog dima,raznog zracenja...
Da sumiram ovo moje,mozda, dosadno naklapanje-sto manje pesticida,ali kad mora onda odraditi kvalitetnim preparatima,sa manjim brojem tretmana,uz sigurniju zastitu povesti racuna jos o karenci i bezbednoj primeni istih. Za mene su pesticidi nuzno zlo,kod pravilne primene,ni vece ni manje od inih drugih otrova koji nas okruzuju i truju. Pozdrav dragim kolegama sa foruma.
 
Ма добро се ми разумемо. Исто гледамо исте закључке изводимо, исте ставове имамо.
Ко ради за тржиште мора тако и тако да ради. Једносмерна је то пруга са јасним крајем, нема повратка назад. Органску производњу сматрам за велику превару.
Без пестицида се, наравно, не може. Срећа па их све време усавршавају, биће боље.
Мој лични осећај је да контактни фунгицид, нема везе који, могу водом спрати, али системски не могу, ушао је унутра, у бобицу. Знам да причају да се унутра брзо распада, али ...
 
Očito da kod mene je sitacija višestruka povoljna sem jedne da nemam iskustva.

Prvo veoma malo je zasda , istina koji je raznolik, mogu da to kavlitetnim sredstvima štitim,
drugo nije mi bitno da rod bude prvoklasan niti mi je bitno da je obiman, bitnije mi je da je što zdraviji.

Iskustvo nedostaje ali volja da se ono stekne postoji.

Zahvaljujem na iznetim mišljenja i nastavljamo diskusiju.

A niko mi nije odgovrio ništa za ovo da kod vecina sadnica ima po dva ili tri dobra lastara od oko 30 cm, nmeko su oko 20 cm a neki i oko 40 cm
Privezao sam ih . I sada ovo je prvo godina i tako treba da bude do kada.
 
Sledeceg proleca rezes u "glavu" (do zemlje ).
2019 god takodje vodis po 2 do 3 lastara.
2020 u prolece ostavljas jedan najbolji kog rezez na visinu 60-80 cm (kolko vec zelis da podignes od tla).
 
Znaci nista ne diram od lastara.

- - - - - - - - - -

Danas divan dan. Ceo dan sam bio u selu. Oprskao sam lozu I krompir ridomil gold I dodao prihranu ptreko lista slouvol , tako nekako, 3 x 20 sa mikroelementima.
Nisam video nikakve stetocine na lozi pa nisam stavljao insekticid.
 
Ja sam danas završio treće ovosezonsko okopavanje...prašenje...prekopavanje...kako ga ko zove.
Ne sećam se kada se to zadnji put desilo, da za nekih mesec i po toliko naraste trava, da se mora intervenisati motikom...
Doduše ja nemam mnogo toga ..trista čokota u pet redova, ali sam tri dana proveo u zadovoljstvu...
Ostalo mi je prskanje ,ali to ću ostaviti za posle ovogkišnog perioda koji je najavljen u sledeća dva dana...
 
Ako stigneš možda bolje da ošpricaš prije kiše u pravilu je bolje da ti je sredstvo na listu prije kvašenja tako sprečava zarazu u startu jer poslije kiše zaraza ti je možda već u biljci tako da kontaktni više ne vrede i može pomoći tek možda neki sistemik sa kurativnim djelovanjem.
 
Entuzijast je napisao(la):
Ako stigneš možda bolje da ošpricaš prije kiše u pravilu je bolje da ti je sredstvo na listu prije kvašenja tako sprečava zarazu u startu jer poslije kiše zaraza ti je možda već u biljci tako da kontaktni više ne vrede i može pomoći tek možda neki sistemik sa kurativnim djelovanjem.
Kliknite za proširenje...

Ne, nisam oprskao pre kiše, sačekaću da ovo prođe, a spremio sam sistemike, tako da će valjda biti u redu...
U principu potrebno je najmanje dva sata posle prskanja da se osuši sredstvo na listovima, pa da može pasti kiša, i da sredstvo ostane na biljkama i vrši zaštitu...
No nisam siguran da li je dva sata dovoljno sistemicima da prodru unutar biljnih sokova i vrše zaštitu iznutra, ako se to tako može reći... Još manje sam siguran, ako u nekom narednom periodu od prskanja, padne veća količina kiše, a tako su najavili, da i sistemici mogu nesmetano delovati...Neko je napomenuo da dvadeset litara po metru kvadratnom, opere sve pa i sistemike...odnosno toliko brzo prođu kroz biljku da je efekat zaštite vrlo mali, kao zelene šljive kroz probavni sistem čoveka ...izvinte na upoređenju, tako da se po prestanku padavina opet mora prskati, bez obzira što sistemici povlače petnaestak dana zaštite...
Hvala na brizi!!!
 
Ја бордовском чорбом увек прскам пре киша. Ни ова овогодишња јунска серија пљускова није успела да је спере, успешно је одрадила своје.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh