dejan_americ
Član
koje su dimenzije ostalih profila(resetkasti nosaci i drveni elementi) ?[/IMG]
Objekti za smeštaj mehanizacije
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
Traktorist
Član
Drvena greda je 12x10,stafla,a kod resetkaste grede je 40x40x2mm ram i zmijica ili kosnici 30x30x2mm i cevi izmedju stubova za koje sam srafio trapezni lim su 30x30x2mm
A stubovi ?
- - - - - - - - - -
I da li su ukopani ili su na anker ploce zavareni ili zasarafljeni za beton i koje su dimenzije stopa?
- - - - - - - - - -
I da li su ukopani ili su na anker ploce zavareni ili zasarafljeni za beton i koje su dimenzije stopa?
Traktorist
Član
Stubovi su 80x80x3mm ukopani u rupu 50x50x50cm i zaliveni betonom
galicije83
Član
Lepo izgleda, samo sto ja na toj slici vidim svega 4 kosnika, a u resetki su sve dijagonalne gredice. Kosnici su samo kod ona tri stuba koji ukrucuju resetku. Na resetci ima nekih vertikala kod stubova. Interesuje me zasto je to radjeno?
To se ne praktikuje prilikom projektovanja istih, ako se stub u celosti koristi kao veza izmedju dve resetke. One se vare ili se srafe za isti, bez dodatnih ojacanja u vidu kutijastih elemenata (cevi).
- - - - - - - - - -
Drveni rogovi mogu da idu i na mnogo vece raspone od 6m, samo sto je tada njihova konstrukcija mnogo komplikovana i skupa. Mada opet izvodljiva. Koriste se takozvane stolice pri njihovom konstruisanju pa se uz pomoc istih raspon moze povecati i do 10m bez problema. Danas se to ne radi jer su celik i beton (za velike raspone prethodno napregnut) uveliko koriste. Naravno to poskupljije izradu objekta pa je jos jedan razloh da se ne radi.
Najposle postoji takozvano laminatno drvo, koje dozvoljava velike raspone kod greda, rogova uz povrcanu nosivost istih elemenata. To laminatno drvo i taj nacin gradnje uveliko se primenjuje u nordijksim zemljama. Gde se hale za hokej, kosarku rukomet prave upravo od tog laminatnog drveta. Rasponi su ogromni (najveca hala ja mislim da moze da primi oko 15000 ljudi a raspon je tu negde oko 40m) i to izgleda fascinantno..
Postavicu slike u toku dana da vidite kako to izgleda
- - - - - - - - - -
Дрвена кровна конструкција са распонима већим од 6м са столицама (скицирано на брзину, па се очито виде грешке у димензијама конструктивних елемената)
- - - - - - - - - -
И пар хала од Лепљеног ламелираног дрвета, са великим распонима
To se ne praktikuje prilikom projektovanja istih, ako se stub u celosti koristi kao veza izmedju dve resetke. One se vare ili se srafe za isti, bez dodatnih ojacanja u vidu kutijastih elemenata (cevi).
- - - - - - - - - -
Drveni rogovi mogu da idu i na mnogo vece raspone od 6m, samo sto je tada njihova konstrukcija mnogo komplikovana i skupa. Mada opet izvodljiva. Koriste se takozvane stolice pri njihovom konstruisanju pa se uz pomoc istih raspon moze povecati i do 10m bez problema. Danas se to ne radi jer su celik i beton (za velike raspone prethodno napregnut) uveliko koriste. Naravno to poskupljije izradu objekta pa je jos jedan razloh da se ne radi.
Najposle postoji takozvano laminatno drvo, koje dozvoljava velike raspone kod greda, rogova uz povrcanu nosivost istih elemenata. To laminatno drvo i taj nacin gradnje uveliko se primenjuje u nordijksim zemljama. Gde se hale za hokej, kosarku rukomet prave upravo od tog laminatnog drveta. Rasponi su ogromni (najveca hala ja mislim da moze da primi oko 15000 ljudi a raspon je tu negde oko 40m) i to izgleda fascinantno..
Postavicu slike u toku dana da vidite kako to izgleda
- - - - - - - - - -
Дрвена кровна конструкција са распонима већим од 6м са столицама (скицирано на брзину, па се очито виде грешке у димензијама конструктивних елемената)
- - - - - - - - - -
И пар хала од Лепљеног ламелираног дрвета, са великим распонима
Obratite paznju na ovaj video. Ovde rogovi su 14x10 od vencanice do stolice maksimalna duzina je 4.5m , od stolice pa do slemena su 3.5m to je ukupno 7m
- - - - - - - - - -
Ovako uradjen krov moze se postaviti na zidovima koji su udaljeni i do 12m bez ikakve ploce , ili stubova u sredini.
- - - - - - - - - -
Ovako uradjen krov moze se postaviti na zidovima koji su udaljeni i do 12m bez ikakve ploce , ili stubova u sredini.
Da ipak ne vuce na 8m ?
nikola indjija
Član
Imam u planu da pravim supu-hangar od oko 200m2.Zatvorio bi jednu stranu do komsije sta mislite koja solucija je najeftinija.
nikola indjija
Član
Neznam neki standard ali da moze kombajn da udje.
Sta je najjeftinije to ce reci inzenjer. A takva usluga kosta od 120-160e. Cene materijala stalno variraju tako da se cena menja iz godine u godinu.
Svaka izgradnja koja ide direkno preko majstora ( bravari ili zidari) je mnogo skuplja nego kad se izbegavaju osobe skolovane za taj poso.
Svaki majstor da bi osigurao sebe on mora da stavi mnogo vise materijala nego sto je potrebno. Sav taj pogresno ubaceni materijal samo ce da smeta , a usput bice i placen sa strane ivestitora.
Svaka izgradnja koja ide direkno preko majstora ( bravari ili zidari) je mnogo skuplja nego kad se izbegavaju osobe skolovane za taj poso.
Svaki majstor da bi osigurao sebe on mora da stavi mnogo vise materijala nego sto je potrebno. Sav taj pogresno ubaceni materijal samo ce da smeta , a usput bice i placen sa strane ivestitora.
Dulkaarpad
Član
I mi smo radili ovog leta po tom principu - da udje kombajn. Evo i koja slika. Ako nekoga nesto interesuje neka slobodno pita.
Inace objekat je 24x10x4,2-4,7 (visina zavisi od terena, jos nije zavrsena, nije izbetonirana supa, pa zato varira visina).
Ovog puta se zahavaljujem onima koji su pomogli u radovima - s radnom snagom ili s informacijama.
![aQoG4Z3.jpg](http://[URL="http://www.igreklik.com/slike/"][IMG]http://i.imgur.com/aQoG4Z3.jpg)
![ZZIIO4v.jpg](http://[URL="http://www.igreklik.com/slike/"][IMG]http://i.imgur.com/ZZIIO4v.jpg)
![yrrEVpK.jpg](http://[URL="http://www.igreklik.com/slike/"][IMG]http://i.imgur.com/yrrEVpK.jpg)
((Ko vari, taj je samo pomocnik, majstor je na skeli takodje, ali ovaj drugi je bio hrabriji, i ima duze ruke, pa zato je on "upadao" da vari
))
Poslednja izmena:
Philby
Član
Trebam ovih dana prekrivati garažu i nadstrešnicu za auto i planirao sam postojeći valoplast mijenjati trapeznim limom.
Sad imam neke nedoumice u vezi montaže pošto ću to sam raditi.
Krov je na jednu vodu, pad bočno i naručiću table potrebne dužine (oko tri metra da ne nastavljam po dužini). Znači nastavljaju se samo bočno jedna pored druge, ispod će biti drvene letve 30x50 i fiksiranje samourezujućim vijcima.
Koliko gusto trebam postaviti vijke i da li da zavrnem u trapez ili u donju zonu? Negdje piše da je pravilno u donju zonu (može se bolje stegnuti i otpornije na vibracije), a drugi pišu da to rade lijeni majstori kojima je tako lakše zavrnuti bušilicom bez brige da će se deformisati trapez.
Šta kaže struka, kako je ispravno?
Sad imam neke nedoumice u vezi montaže pošto ću to sam raditi.
Krov je na jednu vodu, pad bočno i naručiću table potrebne dužine (oko tri metra da ne nastavljam po dužini). Znači nastavljaju se samo bočno jedna pored druge, ispod će biti drvene letve 30x50 i fiksiranje samourezujućim vijcima.
Koliko gusto trebam postaviti vijke i da li da zavrnem u trapez ili u donju zonu? Negdje piše da je pravilno u donju zonu (može se bolje stegnuti i otpornije na vibracije), a drugi pišu da to rade lijeni majstori kojima je tako lakše zavrnuti bušilicom bez brige da će se deformisati trapez.
Šta kaže struka, kako je ispravno?
Philby
Član
Znači u najvišu tačku da bušim. Ne zamjeri za terminologiju, ipak sam ja elektroničar. 
ichbinmilan
Član
Logično je da šrafovi idu u gornju zonu jer donjom zonom se kreće voda. I voda je čudo, uvek nađe svoj put i rupu. A pre će procuriti u kanalu kojim se sva voda na krovu kreće i zato se tu ne šrafi. Možda ne procuri odmah ali za 10-15 godina sigurno hoće. Što se tiče gustine postavljanja vijaka, to ne znam tačno ali mogu ti na PM poslati detaljnije slike gde se vidi koliko često su kod mene majstori (limari) postavljali te vijke.
