Objekti za smeštaj mehanizacije

Davidovic, proveri cu tanac iznos, pa cu napisati.

Gora, dimenzije profila za trouglove su 50x50x4,2 (statisticki predvidjene mere 50x50x4), znaci trougao i 3 vertikalna "resetka" u trouglu, a ostale resetke su 30x50x2.

Ako bi smo stavili na 6 m, onda bi trebalo, bar tako kaze statistika - ako se dobro secam - 60x60x5, sto i ne bi bio neki problem, ali letve bi bile 100x120xvec se ne secam koja debljina zida, pa zbog toga smo odustali da stavimo na 6m trouglove, pa sam zamolio architekta da preracuna/izracuna na 4m. Ovako su letve 60x80x3 (predvidjena je minimalna 1,8 mm debljina zida).
 
Ako je ovo arhitekta (statičar) pravio nacrt za rešetku između stubova, kako to da nije kose štapove rešetke vezao za stubove već postoji razmak do stubova? Da li ste striktno po nacrtu pravili rešetku, ili je arhitekta samo izračunao debljinu cevi?
 
slozio bi se sa kolegom dukej. Ovo nije ni proslo pored inzenjera. I dalje ne razumem kolege sa ovog foruma , jos niko se u ovoj temi nije raspitao u vezi nekog inzenjera ko bi mogo da mu proracuna ceo nacrt svog buduceg objekta. Uglavnom svi se obracaju kod bravara i na kraju kace slike kako bi smo mi ostali rekli bravo domacine svaka ti cast.
Toliko ulozenih para i toliko truda za jedan objekat koji nikada neznamo kada ce pasti , ili koji je preplacen u zeli da se ustedi.
 
Ako je ovo arhitekta (statičar) pravio nacrt za rešetku između stubova, kako to da nije kose štapove rešetke vezao za stubove već postoji razmak do stubova? Da li ste striktno po nacrtu pravili rešetku, ili je arhitekta samo izračunao debljinu cevi?

Oko sokolovo. To je jedini detalj, kad smo menjali plan (ima jos jedan, ali to se ne vidi, a to je da na kraju resetkastog nosaca (trougla) je ubecen drugi profil, ali to nema znacaja jer je ta ruda opterecen s 0 kN, t.j. nije opterecen).
Resetka (poprecni nosac) bi trebala da izgleda ovako, ali smo morali malo da menjamo plan, jer zbog kosnika (koji stabilizuje plocu) ne bi imali mesta, pa smo odmakli 30 cm od kraja.

A ovo sto rece kolega Dragan82, ne bih da prokomentarisem, da li je proslo pored inzinjera, ili je on izracunao... Doduse nisam bas najbolji poznavaoc archicad-a, znaci ja nikako nisam bio taj :haha: Ali ne brini kolega, nece pasti.

pqSHh8m.jpg
[/URL][/IMG]

A ovako izgleda "trougao":

FFvbXra.jpg
[/URL][/IMG]

Evo i direktni linkovi - za malo bolju rezoluciju:

http://i.imgur.com/pqSHh8m.jpg

http://i.imgur.com/FFvbXra.jpg

- - - - - - - - - -

Ja bih se uvek odlucio za pravougane profile za okvir bindera,a resetke u njemu moze kvadratne.

Nije bilo potrebe za tim. To su bili minimalni kriterijumi (da podnese tezinu krova + snega od 100 kg/m2), a manji profil ne bi mogao da podnese taj teret. Pa zato smo radili po planu.
 
Poslednja izmena:
Evo i ja malo da vam pokažem slike supa, doduše, jednoj je od skoro promenjena namena. A treću, najveću nisam slikao detaljno. Sve smo sami pravili. Ona mala, gde je zetor je sklepana ove god. Ona zatvorena je prvi veći projekat striceva, stoji vec 10+ god. A ova najveća je tu već 4 5 god.
2f9ab3caa9a7da52e43296d805014f06.jpg
ca3f33ffa999edb29b8716ff5ba3108e.jpg
6769dc15b0e3b67ab12483499e5cb465.jpg
0ed8c39a2c7e1299440a6dd2aaab8fb8.jpg
4feaf33eb29b0c797bf27a696aac0b89.jpg


Sent from my HTC One mini using Tapatalk
 
Које црне архитекте раде СТАТИЧКЕ прорачуне. То је посао за грађевиског инжењера. Посао архитекте је да нешто нацрта, а НАС грађевинаца је да извршимо прорачуне за објекат. Оне (архитекте) имају статику конструкција, која је на нивоу средње школе у односу на нашу грађевинску. Значи то је неко основно предзнање, да могу приликом њиховог цртања да знају да ли могу да рачунају на нешто или не. Углавном захваљујући њиховим сулудим идејама, нама дође најтежи посао, а они узму највећи проценат од једног пројекта. Пројекат када се ради, ми грађевинци узимамо око 2евра по м2 прорачуна, остали много више. А њихов посао није ни приближно тежак као наш и на крају ако се нешто деси неће да хапсе електричара, архитекту већ грађевиснког инжењера.

Статистика у грађевинарству не постоји. Постоји Статика Конструцкија, која је основ за метале, бетоне, сеизмику, дрво, динамуку и стабилност, да не набрајам.

Сви штапови у решетци се секу у чворовима и то јеједнино правилно (мада има и често одстуапња, када се јаве много сложеније решетке, алу углавном за много сложеније објекте од хала, типа мостова). У зависности од оптерећења, многи ти штапови и немају силе које преносе на други штап, али се ипак псотављју у решетци. Грешке које мајстори раде су катастрфалне, а уверио сам се да и не желе да се потруде да неког питају да ли то ваља или не, битно је да се шупа направи.

Иначе за ове метлне решетке (главне носаче) користе се металне конструкције за прорачун са низом таблица како би се поједини елементи усвојили (тј. њихова величина), па често се може видети на пример, да штапови доњег појаса (на главном носачу-решетци) иамју једну димензију, горњи појас другу, вертикале трећу, а дијагонале пак четврту. Понављам све то зависи од саме димензије објекта, оптерећења услед снега, ветра, које имају као последицу за оно горе написано. Јер није исто рачунати оптерећење услед ветра и снега за сремску митровицу или пак неко место на Златибору, Копаоноку...

Зато оканите се ћорава посла и да сами покушате нешт ода прорачуанте помоћу ту неких грађевиснких програма, јер није то ниеј ни приближно тако једноставно као што изгледа....Платите неком инжењеру статичару да вам то одради, јер је то његовпосао, а не Ваш....
 
Zasto se kolega onda niste odlucili za arhitekturu kad su mnogo vece pare?

Jedan od problema je i taj sto se najveci deo hala za mehanizaciju radi bez gradjevinskih dozvola. Samim tim bez projekta. Nas narod je takav, cast izuzecima, da smatra da je novac dat za projekat takoreci bacen. Gleda se da se nadje firma sa sto boljom ponudom, sto povoljnije, pa makar to bio i neki majstor sa jednim segrtom koji iole zna da "svajsuje". Zaobilazenje projektne dokumentacije, gradjevinske dozvole i ostalog, jos pojeftinjuje objekat. Tako da se ljudi odlucuju na takvu varijantu. Na kraju to ispadne skuplje, a kad nas zadesi zima sa ogromnim snegom ili neki nenormalno jak vetar, onda izadje enormno skupo. I tad se uvidi greska, ali kasno.
 
Вероватно јер ме је грађевина привукла, а не архитектура....

Лепо сам написао да се приликом прорачуан узимају вредности за дејство верта за поједина подручја, вредности и за снег и на крају крајева, увек се може предимензионисати сам елемент тако да је сигурност већа, а могућност урушавања од снега, ветра сведена на миниму. Али то све кошта, па се тако приликом прорачуна, често узимају најмањи могући елементи, који задовољавају неки минимум сигурности.

Овде на овим сликама сам се нагледао свега и свачега, страве и ужаса из кућне радиности.....

О грађ. дозволама и појектима постоји друаг прича која иде у недоглед....
 
Slazem se. Ali je to jako tesko objasniti ljudima. Ljudi nisu svesni koliko je tezak vlazan sneg i koliko opterecuje konstrukciju. O vetrovima da i ne govorimo. Pogotovo sto se radi o delimicno otvorenim objektima. Zivim u kraju gde skoro pa stalno duva vetar, imali smo strasnih oluja, pa znam o cemu pricam.

Izgradnju sa gradjevinskom dozvolom sam naveo zbog toga sto bi na taj nacin ljudi radili projekat objekta. Onda bi procenat ovakvih slika resetki bio mnogo manji. Naravno, ukoliko bi projekat bio valjano uradjen. Jer nagledao sam se svacega u projektima.
Radio sam na izdavanju gradjevinskih dozvola, tako da tu pricu vrlo dobro znam.
 
Које црне архитекте раде СТАТИЧКЕ прорачуне. То је посао за грађевиског инжењера. Посао архитекте је да нешто нацрта, а НАС грађевинаца је да извршимо прорачуне за објекат. Оне (архитекте) имају статику конструкција, која је на нивоу средње школе у односу на нашу грађевинску. Значи то је неко основно предзнање, да могу приликом њиховог цртања да знају да ли могу да рачунају на нешто или не. Углавном захваљујући њиховим сулудим идејама, нама дође најтежи посао, а они узму највећи проценат од једног пројекта. Пројекат када се ради, ми грађевинци узимамо око 2евра по м2 прорачуна, остали много више. А њихов посао није ни приближно тежак као наш и на крају ако се нешто деси неће да хапсе електричара, архитекту већ грађевиснког инжењера.

Статистика у грађевинарству не постоји. Постоји Статика Конструцкија, која је основ за метале, бетоне, сеизмику, дрво, динамуку и стабилност, да не набрајам.

Сви штапови у решетци се секу у чворовима и то јеједнино правилно (мада има и често одстуапња, када се јаве много сложеније решетке, алу углавном за много сложеније објекте од хала, типа мостова). У зависности од оптерећења, многи ти штапови и немају силе које преносе на други штап, али се ипак псотављју у решетци. Грешке које мајстори раде су катастрфалне, а уверио сам се да и не желе да се потруде да неког питају да ли то ваља или не, битно је да се шупа направи.

Иначе за ове метлне решетке (главне носаче) користе се металне конструкције за прорачун са низом таблица како би се поједини елементи усвојили (тј. њихова величина), па често се може видети на пример, да штапови доњег појаса (на главном носачу-решетци) иамју једну димензију, горњи појас другу, вертикале трећу, а дијагонале пак четврту. Понављам све то зависи од саме димензије објекта, оптерећења услед снега, ветра, које имају као последицу за оно горе написано. Јер није исто рачунати оптерећење услед ветра и снега за сремску митровицу или пак неко место на Златибору, Копаоноку...

Зато оканите се ћорава посла и да сами покушате нешт ода прорачуанте помоћу ту неких грађевиснких програма, јер није то ниеј ни приближно тако једноставно као што изгледа....Платите неком инжењеру статичару да вам то одради, јер је то његовпосао, а не Ваш....

Ovo se odnosi na moje postove/slike/konstatacje, ili onako "uopsteno"?
Nemam sad vremena da detaljno odgovorim na sve Vase konstatacije, ali cim cu biti u mogucnosti, uradicu to - ako se Vas post "uglavnom" odnosi na mene (?).
 
Sasvim sigurno je da se odnosi na širu populaciju, jer nisi ti jedini koji to radi sa tim programima. Kako god se uzme najbolje je videti sa nekim ko se razume, jer ima veoma mnogo stvari na koje treba obratiti pažnju.
 
Sve razumem, i sve je u redu.
Jedini razlog - zbog cega nisam najbolje razumeo na koga se odnosi - je to, sto nisam ja "izracunao" uz pomoc tih programa, vec sam i naveo, da je to radio covek ko se bavi time - u mom slucaju to je bio architekta, ko radi planove za Volvo (auto saloni, itd.) sirom Evrope. Pa zato nisam znao da li se odnosi na mene - ko nisam to radio - ili ne...
 
Evo i mi najzad postavili kapije zatvorili smo objekte tako da sada nemoze da navejava sneg i kisa da nabija, evo koja slika kako to sada izgleda
slike.php
[/URL][/IMG]
slike.php
[/URL][/IMG]
slike.php
[/URL][/IMG]
slike.php
[/URL][/IMG]

Velika kapija je iz dva dela klizna i otvaraju se obe na levu stranu jedna iza druge a desna je klasicna na sarke
 
Nazad
Vrh