Moja kuća u selu plus pomoćni objekti, pa onda voćnjaci, njive, pašnjaci, šuma, bunar, izvori, putevi, itd..., nalaze se na imanju koje je u jednom potezu (uokvireno) na nekih 20-ak hektara.
Nikad me niko nije kontaktirao u bilo kom smislu vezano za lov, a već sam ispričao kakva se situacija često dešava.
Zasmeta mi jedino što ponekad naiđe grupa njih i prosto se i ne jave, ne pozdrave, što bi rekli ne nazovu ni "Dobar dan". Ponašaju se kao da imaju sva prava i da je sve njihovo.
Svog psa takođe u zimskom periodu ne smem puštati iako je socijalizovan i ne udaljava se više od 20-ak metara od kuće, na lovačke kerove atakuje neverovatno. Da li zbog toga što se često i dugo zadržavaju u njegovoj bližoj okolini pa ga iritiraju, ili što se pojave u velikom broju sa naoružanim ljudima, pojma nemam.? Jednom prilikom je iza kuće u voćnjaku gotovo preklao dva kera, dok smo i lovci i ja jedva uspeli da ga zaustavimo (veliki je, jak i srčan). Da nisam bio prisutan verovatno bi ga upucali na njegovoj "teritoriji".
Nikad nisam pomislio da ne bih dozvolio prolazak lovaca jer ipak je to veliki prostor i njima atraktivna lokacija, razuman sam čovek. Dao sam zemlju na korišćenje za mnoge stvari, postavljanje repetitora, baznih stanica, poletalište paraglajdera, itd...
Samo se ponekad zapitam da li u ovoj državi postoji privatna svojina, odnosno da li se ona poštuje i ako ne, da li se na neki način može zaštititi a da to bude na kulturan, civilizovan i pravni način.?.
