Vozim biciklu preko mosta .
Obilazi me traktor i u trenutku kad je bio metar ispred mene odjednom se u visini moje glave stvori oblak srče ( stakla )
Srećom , ( zbog par loših iskustava sa sitnim mušicama ) uvek nosim sunčane naočare dok vozim pa staklici samo zveckaju po njima i po glavi .
Stanem polako , mladji dečko ( vozač traktora ) se vrati da vidi kako sam .
U čudu ja i on , gledam puklo staklo na vratima , kaže samo od sebe i to ovde na ravnom na asfaltu a vozio je po koje-kakvim dzombama i nikakvih problema .
Skoro nov traktor , staklo valjda kaljeno popucalo sve u neke sitne komade slične veličine ?
Kaže da radi u čistoći i na moj predlog dam mu podatke ako bude trebalo da se potvrdi da nije bilo nikakvog cukanja i da nije kriv u tom pravcu .
U međuvremenu , kolona na mostu poprilična , ovi pozadi trube jer nemaju predstavu zašto stojimo , vrućina čini svoje pa su nervozni .
Nigde više bez . . .