Ponavljam jedan svoj stariji tekst.
Problem odnosa proizvodjaca i preradjivaca je kod nas dosta slozen i komplikovan i to je generalni problem u poljoprivredi.Naglasavam kod nas,jer mi se cini da su to drugi uspesnije resili.Zato svako prenosenje tudjih iskustava ovde nije tako lako primeniti.
Poznata je cinjenica da je poljoprivreda kao grana ekonomije u dugom periodu vremena posluzila kao osnov za razvoj preradjivackog sektora i da se kroz jednosmerno prelivanje akumulacije taj sektor i razvijao.Cene su bile osnovni instrument za uspostavljanje takvog odnosa.
Po inerciji ,ti uspostavljeni i izgradjeni odnosi se i u nekim promenjenim okolnostima nastavljaju.Jer,i drzava i trzisni mehanizam staju na stranu jaceg,pa proizvodjaci uvek oberu zelen bostan.Nama je isto da li drzava kontrolise cene ili to cinili monopolisti.Ovde nema uslova za zdravu konkurenciju,jer se trziste maline monopolizuje sa strane otkupljivaca,koji svoje interese uspevaju da iskazu kao jedan jedinstven,dok to proizvodjaci ne mogu da ucine.
Vidim da neki od predloga idu za tim da proizvodjaci udruzeni prave hladnjace.Smatram ga pogresnim,a pokusacu da pojasnim.
Podela rada je u ekonomiji vec davno istaknuta kao sustina ekonomske racionalnosti i osnov za razvoj proizvodnje velikih razmera.Zato se izmedju ostalog i trgovina izdiferencirala kao posebna grana i neki su se samo poceli baviti prometnom sferom.U uslovima podele rada su troskovi po jedinici proizvoda najnizi.Ako bi sada proizvodjaci maline pravili hladnjace,proizvodjaci secerne repe secerane,proizvodjaci mleka mlekare ,proizvodjaci mesa klanice i sl.dosli bi u situaciju da bi vrlo brzo svi izgubili i ostali bi i bez proizvodnje i bez prometa.Ovo moramo svi shvatiti ili nas nece ni biti.
Proizvodjaci moraju da se bore da prosecan prinos maline sa 6tona po hektaru podignu na 15,zatim 20 a kasnije i 30 koliko vec imaju pojedini rekorderi u ariljskom kraju.Moraju se moliti i bogu da vreme koliko toliko ih posluzi.Otkupljivaci moraju ulagati u marketing i sve napore usmeriti prema svetskom trzistu i tu traziti prostor za poboljsanje svojih pozicija,a ne samo obaranjem cene prema proizvodjacima.Kada kazem usmeriti paznju prema svetskom trzistu imam u vidu cinjenicu da smo mi po kolicini i kvalitetu prepoznatljivi na tom trzistu i da smo u poziciji da imamo ulogu aktivnog pregovaraca.
To prakticno znaci da mi unutar imamo jedinstven interes i da je krajnje vreme da pravi proizvodjaci i pravi otkupljivaci to jednom shvate.Ako stalno budemo sekli granu na kojoj sedimo ne mozemo opstati.Trka za brzim bogacenjem i visokim profitima preko noci ce sve nas dovesti ,ako vec nije,do potpunog sloma.Ne mozemo zasnivati nas opstanak i ekonomski razvoj na medjusobnoj pljacki.
Problem odnosa proizvodjaca i preradjivaca je kod nas dosta slozen i komplikovan i to je generalni problem u poljoprivredi.Naglasavam kod nas,jer mi se cini da su to drugi uspesnije resili.Zato svako prenosenje tudjih iskustava ovde nije tako lako primeniti.
Poznata je cinjenica da je poljoprivreda kao grana ekonomije u dugom periodu vremena posluzila kao osnov za razvoj preradjivackog sektora i da se kroz jednosmerno prelivanje akumulacije taj sektor i razvijao.Cene su bile osnovni instrument za uspostavljanje takvog odnosa.
Po inerciji ,ti uspostavljeni i izgradjeni odnosi se i u nekim promenjenim okolnostima nastavljaju.Jer,i drzava i trzisni mehanizam staju na stranu jaceg,pa proizvodjaci uvek oberu zelen bostan.Nama je isto da li drzava kontrolise cene ili to cinili monopolisti.Ovde nema uslova za zdravu konkurenciju,jer se trziste maline monopolizuje sa strane otkupljivaca,koji svoje interese uspevaju da iskazu kao jedan jedinstven,dok to proizvodjaci ne mogu da ucine.
Vidim da neki od predloga idu za tim da proizvodjaci udruzeni prave hladnjace.Smatram ga pogresnim,a pokusacu da pojasnim.
Podela rada je u ekonomiji vec davno istaknuta kao sustina ekonomske racionalnosti i osnov za razvoj proizvodnje velikih razmera.Zato se izmedju ostalog i trgovina izdiferencirala kao posebna grana i neki su se samo poceli baviti prometnom sferom.U uslovima podele rada su troskovi po jedinici proizvoda najnizi.Ako bi sada proizvodjaci maline pravili hladnjace,proizvodjaci secerne repe secerane,proizvodjaci mleka mlekare ,proizvodjaci mesa klanice i sl.dosli bi u situaciju da bi vrlo brzo svi izgubili i ostali bi i bez proizvodnje i bez prometa.Ovo moramo svi shvatiti ili nas nece ni biti.
Proizvodjaci moraju da se bore da prosecan prinos maline sa 6tona po hektaru podignu na 15,zatim 20 a kasnije i 30 koliko vec imaju pojedini rekorderi u ariljskom kraju.Moraju se moliti i bogu da vreme koliko toliko ih posluzi.Otkupljivaci moraju ulagati u marketing i sve napore usmeriti prema svetskom trzistu i tu traziti prostor za poboljsanje svojih pozicija,a ne samo obaranjem cene prema proizvodjacima.Kada kazem usmeriti paznju prema svetskom trzistu imam u vidu cinjenicu da smo mi po kolicini i kvalitetu prepoznatljivi na tom trzistu i da smo u poziciji da imamo ulogu aktivnog pregovaraca.
To prakticno znaci da mi unutar imamo jedinstven interes i da je krajnje vreme da pravi proizvodjaci i pravi otkupljivaci to jednom shvate.Ako stalno budemo sekli granu na kojoj sedimo ne mozemo opstati.Trka za brzim bogacenjem i visokim profitima preko noci ce sve nas dovesti ,ako vec nije,do potpunog sloma.Ne mozemo zasnivati nas opstanak i ekonomski razvoj na medjusobnoj pljacki.
tkupljivaci i izvoznici su nezadovoljni proizvodjacima i pocinju da organizuju sopstvenu proizvodnju ,nece da kupuju nasu malinu.Dovedimo stvari do apsurda.Mi necemo njima da prodajemo,a oni nece od nas da kupuju.Oni kupuju zemlju i sade malinu,a mi pravimo hladnjace.Gde bi nas to odvelo.Nije specijalizacija i podela rada zlo samo po sebi,naprotiv,ali je zloupotreba svega toga ono sto vas nagoni da razmisljate u pogresnom pravcu.Podela rada je osnov ekonomske racionalnosti i masovne proizvodnje.Ovde su problemi druge prirode.Prometna sfera se monopolizovala ,relativno mali broj otkupljivaca,i oni uspevaju da svoj interes izraze kao jedan jedinstven,a proizvodjaci to nisu u stanju da urade.I vi sada iz jednog iskrivljenog odnosa pokusavate da nadjete izlaz.Vi ste u situaciji da stvari posmatrate u krivom ogledalu.I zato nudite resenja koja su na prvi pogled prihvatljiva ,ali u osnovi pogresna.I taj privid izgleda kao resenje,ali kada bi on bio vladajuce nacelo,nastupio bi pravi haos.Individualne forme ekonomske organizacije su bar u danasnjem vremenu odnele pobedu nad raznoraznim formama kolektivizma.To je realnost.Ne znaci da ce to uvek biti tako, ali ako govorimo o realnom vremenu to je tako.Mozda ce biti i drugacije.Nema vecitih istina i vecitih resenja.
al bilo bi dobro da malo oladis sa plakanjem i soljenjem pameti neukim selj.....
??, za sada imam proizvodnju od 15 t po hektaru, dogodine sigurni dizem na blizu 20, a naredne mozda i na famoznih 30 a one tamo dalje usred veliki ulagalja ima da ode kuca na dobos
