Ne znam zasto se stalno zalite, da li vi i vama slicni mozete da se organizujete i pobedite te takozvane "tajfune". Slazem se da u Srbiji ima svega nekoliko velikih igraca koji otkupe najvise voca, ali su to uglavnom strane firme, koje pored svoga kapitala imaju i trzista gde nase proizvode plasiraju. Nama oni nisu krivi sto nam je drzava slaba i sto se sve oko izvoza voca gura pod tepih. Da ne bih duzio, skoro sam bio u Italiji i upoznao se sa radom njihovih kooperativa. Smatram da je najbolje za vas sledece, okupi se 50 ljudi i odlucno kaze, stop tiraniji, stop tajkunima, hladnjacarima i ostalima koji preko nasih ledja uzimaju velike novce, smatram da sam terminologiju pogodio jer se ona najcesce i koristi. Ovih 50 ljudi ce dati po 2.000 eura i otvoriti jedno preduzece (akcionarsko drustvo). Sa 100.000 eura osnivackog kapitala ovih 50 ljudi vec postaju jako ozbiljni na trzistu. Obzirom da je 50 ljudi veliki broj oni moraju izabrati svoje organe koji ce ih predstavljati, prvo agronoma, coveka koji ce raditi za platu a koji ce voditi racuna da se maksimalno iskoriste sve dozvoljene agrotehnicke mere kako bi kvalitet i kvantitet maline bio na najvisem nivou. On ce imati posla preko cele godine i radice za platu koje ce preduzece isplacivati. Pored njega potreban je i knjigovodja koji ce voditi finansije preduzeca, direktor koji ce raditi nabavku (zastupajuci vas 50 siguran sam da cete uspeti ostvariti velike ustede pocev od djubriva do kutija za prihvat maline jer nije isto kad sam pojedinac nabavlja odredjenu kolicinu robe i kad to cini firma koja ima puno vecu potrebu) i na kraju potreban je manadzer, neko ko ce vasu malinu direktno izvoziti krajnjem kupcu. Taj menadzer ne mora da bude iz Srbije (jer mi Srbi sami sebi najmanje verujemo), taj neko moze da bude iz Evrope, iz Nemacke recimo ili Belgije ili Holandije. On nece raditi za platu, jer zasto bi vrhunski menadzer uopste radio za platu, on mora da radi na procenat, recimo 3-5% od godisnjeg bruto prometa, to je vise nego dovoljno da dobijete menadzera top kvaliteta koji svojim znanjem i sposobnostima moze da vam obezbedi prodaju vase maline po najboljim uslovima. Naravno, za svaku prodaju on ce obezbediti adekvatnu bankarsku garanciju, akreditiv, menicu firme ili neki drugi vid obezbedjenja. E sad kad imate agronoma, knjigovodju, direktora i menadzera, sada mozete da krenete sa poslom. Prvo, trazite hladnjacu koja ce vam usluzno zamrznuti i kasnije preraditi robu prema vasim potrebama, imate kolicinu i spremni ste to posteno da platite. Na kraju, jedan od tih "velikih i zlih" hladnjacara koji vam "skida kozu sa ledja" odluci da udje u posao sa vama. Vi robu predajete, roba se lageruje pocinje prebiranje, roba je spremna za izvoz, ali Mika i Pera ne zele da prodaju odmah robu, jer smatraju da im je cena mala koju im nudi menadzer i zele da jos malo sacekaju , mozda do sledeceg sastanka jer se svi akcionari jednom mesecno skupljaju gde im se podnose izvestaji o radu (direktor podnosi izvestaj i menadzer podnosti izvestaj). I za to ima resenje,Zika kome odmah treba novac (mora da ozeni sina) odlazi u banku, banka ga rado prima i odobrava mu kredit gde se kao kolateral (zalog tj obezbedjenje koje koristi banka radi sigurnosti da ce joj novac biti vracen) koristi zalog na robi. Kada se roba proda a Zika dobije svoj novac on ce vratiti kredit banci.
Sa ovakvim pristupom obezbedili bi sigurno prodaju i vise uopste ne bi ste mogli da kazete kako vas bilo ko ucenjuje, kako se bogati na vasem znoju i slicne floskule koje obicno koriste ljudi kada ne znaju sta drugo da kazu a zele nekoga da okrive. Neko ce sad sigurno reci, ali nama nece dati da izvoze, a ja vas pitam, ko moze da vam zabrani (inace i ovako izvoz moze svako registrovano preduzece da radi, od papira je potrebno, faktura, eur 1 , izjava o poreklu robe, CMR (svaki spediter ovo ce vam objasniti besplatno uz kaficu), jer vi imate madzera iz evrope, nekoga ko nema nikakvog dodira sa nasim ljudima i nekoga ko ce dobro da zagrize za svojim 3-5 ili vise procenata jer u krajnjem slucaju to nije mali novac.
Za par godina kada zadruga ojaca onda moze da pocne da razmislja o svojoj hladnjaci ili da konkurise za razne drzavne podsticaje.
Jako je vazno da se postave pravila igre, ko igra po pravilima on pobedjuje, ko igra protiv pravila on biva kaznjen a cak ako treba i izbacen iz zadruge, preduzeca, sve zavisi od toga za koji se vid udruzivanja odlucite.
Ali pitanje svih pitanja, na kraju je ipak, da li vi proizvodjaci zelite i mozete da se udruzite ili vise volite da protestvujete ocekujuci od slabe drzave da resi vase ogromne probleme? Naravno udruzivanje i pokretanje sopstvenog posla nosi i rizike, u poslu se moze i propasti, "ti vajni i surovi hladnjacari koji se bogate od vaseg znoja" pojedini od njih su propali i to svi dobro znate (makar jednog koji je uzimao robu od vas a vise je ne uzima). Uvek je lakse kukati, kritovati, sluziti se neistinama i floskulama, a evo ja sam vam ponudio u najgrubljim crtama jednostavno resenje. Ovakvo resenje postoji vec u Srbiji a na zapadu je to uobicajena praksa.