БОГОСЛОВИМА ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ
ПРИВРЕМЕНО У НИШУ
Господу се за Вас молим, да пре заборавите да дишете но да заборавите
Косово и Метохију.
Сваког јутра се са Призреном будили, ка Пећи ходили, на леђима носили Љевишку и Архангеле, срећући се са Дечанима.
На Бистрицама куће градили, на Ситници и Лабу жеђ гасили,
на Паштрику и Шари стада напасали.
У Мушутишту се крштавали, у Грачаници венчавали, у Призрену школу учили,
у Крушевцу и Бањској столовали!
У Биначу Мораву кротили, у Девичу и Зочишту тиховали, увек и свагда Бога молили, Христа Васкрслог на Космету славили.
У Господу ми је нада, да се на Коритник попнем и Паштрик загрлим, Призрен загрејем и са Вама у њему смејем!
Липа богословска да процвета и врате јој се деца!
Када умрем са чика Симом над Коришом ме сахраните, са Бистрицом окупајте,
молитвом у Љевишкој са мене грехе сперите.
Крст са Светог Спаса ми у руке снесите, на одру пред Светог Ђорђа ме положите.
Мач са фреске скините, њиме ме уснулог дигните, да са Ваших груди Газиместан и Крушевац гледам!
Грачаницу и Пећ ниједном некрсту недам!
Бобан Миленковић,
бивши ђак и наставник Призренске Богословије,
привремено у Нишу
