Kulinarska biblioteka

Pihtije su lek
Ograničenost ove Teme sprečava me da šire pišem o fiziološkim aspektima nutritivne koristi pihtija u svakodnevnoj ishrani.
_ _ _

Pažljivo pročitah 7 lukrativnih recepata našeg drugara Kengura. ::svaka cast::
Međutim, drug Kengur, kao i moja tašta (VKV kuvarica u mirovini), zamenjuju tezu da su pihtije bogate kada im se priključi dodatak mesa (sirove i sušene butkice).

Naime: pihtije su proizvod želatinizacije mladih nožica svinja, bez ikakvih dodataka, osim vode, soli i začina (po ukusu).

Okvirni recept za pripremu dobrih, lekovitih pihtija:
1000 g nožica svinjskih (2 nožice) + začini po ukusu + 1500 g vode + 3 sata kuvanja na tihoj vatri.
Posle se dodaje beli luk.
 
Moje pihtije

U zavisnosti od količine koju želite, potrebno je:

- sveže svinjske noge
- komad od sveže svinjske glave
- sveže svinjsko uvo
- suva svinjska nogica (preporučujem)
- beli luk
- lovorov list
- biber u zrnu
- so

Meso dobro oprati i staviti u lonac (najbolje expres), naliti vodom, ubaciti lovorov list, zrna bibera, posoliti.
Pustiti da se kuva na laganoj temperaturi da bi pihtije ostale bistre.

Kada se meso počne potpuno odvajati od kostiju (količina tečnosti se duplo smanji), pihtije su gotove.

U lep oblik staviti seckan beli luk.
Preko luka poredjati pažljivo očišćene komade mesa i kožice.
Dok je tečnost vruća preliti da svi sastojci ogreznu.
Ostaviti da se pihtije stegnu.

Stegnute pihtije okrenute na oval (skinuti suvišnu masnoću), okolo ukrasiti kolutovima kuvanih jaja, kuvane šargarepe i sl.

SAVET:

Pre razlivanja u plitki tanjir sipati malo tečnosti i pustiti da se stegne. Ako pihtije nisu dovoljno čvrste dodati želatin prema uputstvu sa kesice.

210n5u0.gif
 
Da rezimiramo pitanje kuvanja svinjskih nožica u slavno jelo pihtije (kad već nemamo ajkulina peraja).

Pihtije su proizvod kuvanja, na primer:
2 čiste svinjske nožice (cca 900 g) + 2200 g čiste vode + začini po ukusu + 3 sata kuvanja na tihoj vatri u loncus ordinarius (običan, emajlirani lonac).

Pitanje kuvanja u ekspres loncu ostavljam za sledeći prilog Forumu.
(Bibliotekar je ekspert za kuvanje u pari.)

Malo muzike:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ndwp6BxWjvY[/youtube]
 
Bibliotekar je napisao(la):
Pitanje kuvanja u ekspres loncu ostavljam za sledeći prilog Forumu.
(Bibliotekar je ekspert za kuvanje u pari.)

Vojvodjanka je eskpert za kuvanje svega i svačega, u pari ili vodi, svejedno je.

Dokaz: suve nogice.
30xep1e.jpg
 
Predohrana za boljke izazvane prejedanjem i prepijanjem tokom zimskih meseci:

1) Prženi, mleveni koren biljke vodopija/ženetrga/cikorija (Cichorium intybus L. - Compositae).
2) ~ Pihtije (3 slasna recepta za pripremu ovog jedinstvenog leka).
 
Eee,danas praviJo ručak,mati čistila zamrzivač...kad ono jedna butkica se sakrila do motora...
Skuvam je i stavim u vatrostalnu posudu(komšinica kaže vartogasnu posudu :osmeh:)
Opkolim je krompirom i zapečem
Za salatu-ren
::super::
 
Ja ih jos nisam jeo,pokusao ove "suve" da podgrejem pa sa pavlakom,ni blizu.
Jedva cekam da odem kuci da se najedem,bio sam neki dan ali sam bio sa gostima pa mi bilo glupo da trazim cvaraka. :D
Samo nesto bas ne verujem da cu imati apetita od dugih noci. :ppozdrav:
 
Podgrejes ih onako sa malo masti da se pokrenu i oni posle puste jos malo masti ....ma milina posle ::svaka cast:: i onda se pitam otkud nabijam kile zimi :udri:
 
Moje komšije su plemenita bića: Hleb pakuju u kese i vešaju o izbočine lokalnog kontejnera za smeće.
A mene malenog sramota da fotografišem obešeni Hleb.


~ Freeganism (konzumiranje kvalitetne hrane koju možemo naći u obližnjem kontejneru za smeće)
~ Stanoje Ćebić: Zašto sam postao vo, Istorijski proglas (izvod iz knjige)
~ Kolt 15 GAP* (film Jovana Jovanovića o Stanoju Ćebiću, objavljen 1971-ve godine)
~ Friganizam
~ O Friganima

* Kolt 15 GAP = Kupim Otpatke Ližem Tanjire 15 Godina Aktivno Pasivno

p.s.
Dodatna literatura za znatiželjne gladnice...
~ Danijel Defo - Robinzon Kruso (skraćena verzija pripovesti; rar, 273 KB)
 
Uz pretakanje rasola kiselog kupusa, pripremu sarme i knedli od crne džigerice/jetre, posebno volim da se amaterski zanimam kobasičarskim zanatom.

Posle Božića i Stefandana, od 10. januara počinjem sa pripremom 3-5 kilograma svežih kobasica za prženje i kuvanje, a i zamrzavanje (ukoliko išta preostane posle pohoda gladne rodbine i prijatelja).

Navodim tri gurmanska recepta, praktično vrlo proverena, za domaću pripremu svežih kobasica za prženje i kuvanje.
(Nije obavezno prethodno dimljenje ovog proizvoda.)

Domaća sirova kobasica
Za izradu 50 kg kobasica potrebno je 30 kg posnog svinjskog mesa i 20 kg vrlo masnog svinjskog mesa.
Po kilogramu smese dodaju se sledeći začini: 30 grama kuhinjske soli, 2 grama šećera, 3 grama mlevenog crnog bibera i 1 gram usitnjenog semena bele slačice*.
Smesi se može dodati i goveđe meso (najviše do 15 %), a može se različito usitnjavati (najbolje je koristiti rešetke mesoreznice № 6 ili № 8 za krupnije mlevenje mesa).
Nadev se puni u čista tanka svinjska creva i 2-3 sata hladno nadimi u pušnici na temperaturi od 16 do 18°C (nikako ne preko 20°C).

Narodna sirova kobasica
Za 50 kg kobasica potrebno je 33 kg posnog svinjskog mesa i 17 kg sirove leđne slanine ili 25 kg posnog svinjskog mesa + 25 kg masnijeg svinjskog mesa.
Po kilogramu smese dodaju se sledeći začini: 26 grama kuhinjske soli, 3 grama mlevenog crnog bibera, 2 grama šećera, iseckan beli luk i izdrobljen kim** (moja je preporuka da belog luka bude 10-20 grama i 1 gram kima).
Svinjsko meso i slanina usitne se u mesoreznici kroz rešetke № 6 ili № 8, te se dodaju kuhinjska so i ostali mirisni začini. Sve se dobro šakama izmeša i čvrsto puni u čista tanka svinjska creva do prečnika kobasice od 25-30 mm.
Posle sušenja na vazduhu od 1 do 2 dana, kobasice se dime u hladnom dimu nekoliko sati.

Hamburger kobasica za pečenje
U 10 kg masnijeg svinjskog mesa, po kilogramu mesa, dodaje se 20 grama kuhinjske soli i 1/3 grama muskatnog cveta (koji se može zameniti sa 1 gramom majorana ili kima, ili sa dvadesetak grama sirovog crnog luka).
(Najviše volim zrelije masnije meso od plećke svinja mase preko 130 kilograma, ali treba voditi račun da procenat masti u nadevu buduće kobasice ne pređe 20%, jer bi tada ova kobasica vrlo lako prešla u kategoriju slaninske kobasice, što nama, ovom prilikom, nije cilj.)
Prethodno nožem isečeno meso na sitnije komade sameljemo u mesoreznici kroz rešetku № 3 i dobro izmešamo sa kuhinjskom solju i navedenim začinima.
Nadev se puni u čista tanka svinjska creva, te se deli u parove (paruje se) dužine po želji.

* Bela slačica, bela gorušica, gorčica, senf ~ Sinapis alba L. - Cruciferae
** Kim, kumin ~ Carum carvi L. – Umbelliferae

Važne napomene:
- Trajnost svežih/sirovih kobasica na + 4°C u hladnjaku je do 3 dana.
U zamrzivaču trajnost se produžava od 1 do 3 meseca (za odimljene kobasice).
- Sirove kobasice se desetak minuta prže u tavi, uz dodatak vode, da poprime lepu boju prženih kobasica. Znači da nije potrebno, prethodno, u tiganj sipati biljno ulje ili svinjsku mast.
- Ove kobasice kuvaju se petnaestak minuta u kipućoj vodi ili mešavini vode i domaćeg crvenog vina, u odnosu pola:pola.
- Sačuvajte ekstrakte kobasice posle prženja i kuvanja, te ih upotrebite kao fond/temeljac za pripremu nekog drugog gurmanskog jela.
- 1 metar očišćenih tankih svinjskih creva dovoljan je za punjenje od 800-900 grama mesnog nadeva.
- Očišćena svinjska tanka creva uspešno se zamrzavaju i koriste duže od jedne godine.

Prijatno
:D

Nastavak pripovedanja...

~ Meso i domaći mrsni gurmanluci
~ Mehanizovano pretakanje rasola kiselog kupusa i ručna priprema sarme (photo and video)

Razmišljam da napravim epohalni uređaj Sarmomat, te da podignem manufakturnu produktivnost pravljenja sarmi sa dosadašnjih stotinak komada na sat na, približno, 764 savijene sarme. Samim tim pojavljuje se preduzetnička mogućnost da otvorim specijalizovani kiosk za prodaju brzih sarmi školarcima i prezaposlenim domaćicama.
Morebiti, ali ne mora da znači, da se ovaj moj izum proširi i na platežno sposobnija tržišta pod zaštićenim imenom:
Fast rolled stuffed cabbage leaf Cabby.

Džigerli-kuglice (jetrene knedle)
Bez lažne skromnosti, tvrdim da sam balkanski, a samim tim i svetski, šampion u pripremi ovog nutritivno vrednog uloška za toplo predjelo zvano supa.
Početna sirovina za pripremu ovog epohalnog uloška je crna džigerica/jetra (hepar seu jecur) svih vrsta životinja koje oblaporni čovek koristi u svakodnevnoj ishrani.

MOJ recept: 1 kg jetre, 30 g kuhinjske soli, 10 g sveže mlevenog crnog bibera, po 20 g izrendanog crnog i belog luka, po 1 g osušenog bosiljka/bazilike, majčine dušice/timijana i vranilovke/origana, te oko 300 g domaćih hlebnih mrvica (aka prezla).

Pre mlevenja u mesoreznici, kroz sitnu rešetku № 3, crna džigerica treba da odstoji nekoliko sati u većoj količini pitke vode. Potom je treba iseckati na komadiće veličine pola kocke šećera (tj. 1x1x1 cm = 1 cm3 ) da bi se lakše mlela. Zatim se dodaju navedeni usitnjeni začini i masa se dobro promeša.
Umetnost pripreme džigerli-kuglica sastoji se u postepenom dodavanju i mešanju prezli sa masom začinjene samlevene jetre. Povremeno treba praviti stanke od par minuta. Sa sipanjem krušnih mrvica treba prestati u trenutku kada se jetrena masa počne odvajati od zida posude.
Gotovu masu podelite na porcije, umotajte u celofan i zamrznite. Moje iskustvo kazuje da je dovoljno, za 4 prosečne osobe, 150 g jetrenih knedli kuvanih desetak minuta u jednom litru bujona.
Još da pomenem: tokom kuvanja u supi, udvostručava se zapremina formiranih knedli te nije loše povećati zapreminu bujona za cca 20% (tj. 1 litru bujona treba dodati još 2 dl tečnosti/bujona).
Trajnost zamrznutih džigerli-kuglica je, približno, 6 meseci (ukoliko se ne pojedu brže).
 
Pozdrav ljudi i srećan vam Badnji dan :ppozdrav:

Spremate li Česnicu? Kod mene u kući se pravi ona najbolja na svetu, Vojvođanska, sa razvučenim korama ali svake godine pravi rat oko toga. Baba ima 90 godina, zna kako ali ne može, keva ne zna da kuva pa se ni ne upušta, na kraju sam razvlačio ja :D :haha:

Uzivajte večeras uz Badnjak i napišite neki recept kako se u vašem kraju sprema ovaj specijalitet :cao:
 
Želim da SVI imate mirno Badnje veče !!!
Amin​

Česnicu (beskvasni hleb) pravim od tri kore obilato premazane pretopom* prasećeg pečenja.

Pošto ne volem podgrejanu, odmrznutu, pečenu prasetinu, godinama uobičavam da, krajem prethodne kalendarske godine, kupim uređeno prase mase cca 15-20 kg i da ga razudim na čereke. Četvrtke praseće zamrznem i koristim prema potrebi (posebno mi je milo da plećku pečem na dan svetog Vasilija, a glavu i rebra na dan svetog Save).

* Pretop
Usoljeno prase, ili deo praseta, postavite na rešetku 1-2 cm odignutu od pleha. Uspite pola litra vode u pleh. Neka se prasetina peče 2-3 sata (u zavisnosti od veličine komada mesa). Povremeno dolivajte vodu u pleh i ništa drugo nemojte činiti. Pošto je meso pečeno, odlijte slavni pretop u šerpicu i koristite ga za premazivanje prve i druge kore Česnice.
Amin

Nastavljam pripovedanje o slavnom pretopu prasećeg pečenja.

Krajem proteklog stoleća, u lepom Zemunu, u Tvorničkoj ulici* (preko puta Poljoprivrednog fakulteta), pored ulaza u pokojnu, nekada dičnu, Fabriku obuće „Beograd”**: pričvrljio se izvesni pekar sa montažnom kućicom zvanom pEkArA.
Često sam posećivao ovu hvaledostojnu ustanovu 1996.-te godine***.
Majstorski majstorluk bio je da gladne radnike i studente primamljuje, u opskurni pekarski kiosk, miomirisom sveže pečenog hleba premazanog pretopom (zaostalim od pečenja prasadi: za platežnije sposobne sugrađane velegrada).

* Juče sam čuo staru vest: u Zemunu, Tvornička ulica = ulica Aleksandra Dubčeka.
Nemam ništa protiv, ukoliko je ova vest tačna.
Međutim, lepše bi bilo, čovečnije, da je ova lepa ulica nazvana po pedijatru dr Pavloviću, humanisti, nesebičnom tvorcu poznatog melema za negu naših guza dok smo bili dojenčad i mala deca (i dalje koristim Pavlovićevu mast kao panaceju protiv tegoba koje život neumitno donosi).
** I danas sa ponosom čuvam, a i koristim, jedan par cipela ove poznate obućarske firme.
*** Danas imam da jedem, da pijem, da putujem, da putujem Internetom, da se zabavljam, da uplaćujem PIO, da... SVE imam !!! Međutim, da budem pošten u iskazu, 1996.-te godine ovaj slavni pekarski kiosk spasao me je izumiranja od gladi u slavnom Gradu Zemunu (posle, kada sam stao na svoje monetarne noge, platio sam zaostale račune ovoj izuzetnoj PEKARI).
 
Da li vi pravoslavci pečete prase na ražnju za Božić? Mi dan prije Badnje večeri (nekad je se peklo na Badnjak) takav nam je običaj prase od 25-45 Kg ovisno o potrebama pečemo cijelo na ražnju i zovemo je pečenica. Neznam kakv je kod vas običaj pa me čisto zanima.
 
Ja ga danas zaklao i ispekao. Pečem u fruni, u pržulji naravno stavljam ražan da bih ga mogao okrenuti.
Neko poče juče neko danas nema nekih pravila ( sto sela trista običaja) :haha: :haha:
:ppozdrav:
 
Nazad
Vrh