Kukuruzna silaža

Ovo za secer ne znam,ali deluje da je korektno.So smo redovno stavljali u pocetku a onda ga definitivno izbacili.Po meni bez soli.
 
Surutka je dobar izvor šećera, stavlja se koliko ko ima ali ne sme da bude na suncu i da je prevrela/pokvarena jer onda nema svrhe čak ima štetan efekat.

Druga bitna stvar je da samo čiste gume idu na silažu, blato u silažu unosi klostridiju i ostale štetne organizme
Ovo ako možete ispoštujte i videćete razliku u kvalitetu silaža
 
Ja za secer nisam cuo, a za so sam cuo da ljudi stavljaju ali vecina kaze da nije to to da je cak bolje bez icega. Zbog cega nisam se raspitivao.
Ja stavljam Pioneer-ov inokulant i zadovoljan sam. Silazu sa otvorio posle tacno 30 dana i izgledala je super, a ukvarilo se vrlo malo mozda 1-2% i to samo na jednom mestu gde je kokoska (bila je dobra supa od nje :osmeh: ) probusila najlon.
 
Po mom mišljenju najbolja silaža od kukuruza se dobija kad se u nju ništa ne dodaje (sem inokulanata ali oni ekonomski ne opravdavaju svoju upotrebu), ali bitno je da da se ispoštuju stvari o kojima je kolega Nemanja pisao a i mnogo puta su ovde pominjani. Ne bi bilo loše pre svake sezone siliranja da se tema isčita cela, stvarno je odlična kombinacija znanja i iskustva. Ako silaži treba nešto da se doda bolje to uraditi u jaslama nego u nju prilikom spremanja. Ljudi kad hoće da spreče kvarenje neke namirnice onda je dobro usole, a znamo da za silažu treba da zahvalimo mikroorganizmina, a so će otežavati njihov rad. Šećer će podstaći njihov rad, ali šećera ima jako puno u klipu u obliku koji je lako dostupan mikroorganizmima. Neki ljudi praktikuju i dodavanje stočne krede, a kalcijum je poznat kao dobar neutralozator kiselina, pa će nam vezivati stvorenu mlečnu i sirćetnu kiselinu i pH se neće dovoljno spustiti i preti nam opasnost od naknadne fermentacije. Mi prvu silo kamaru otvaramo nakon 8-10 dana, baci se isto onoliko koliko i sa one koja je bila 40 dana zatvorena, silaža odličnog kvaliteta ali se moraju ispoštovati osnovni uslovi prilikom njenog spremanja.
 
Koliko se krece cena po hektaru kada bi nekom prodao kukuruz za silazu...U pitanju je KWS 3381,zelen je od gore do dole i ima klipove koji su dobri i prelaze mlecnu fazu!
 
prof. dr. Seljak je napisao(la):
Po mom mišljenju najbolja silaža od kukuruza se dobija kad se u nju ništa ne dodaje (sem inokulanata ali oni ekonomski ne opravdavaju svoju upotrebu), ali bitno je da da se ispoštuju stvari o kojima je kolega Nemanja pisao a i mnogo puta su ovde pominjani. Ne bi bilo loše pre svake sezone siliranja da se tema isčita cela, stvarno je odlična kombinacija znanja i iskustva. Ako silaži treba nešto da se doda bolje to uraditi u jaslama nego u nju prilikom spremanja. Ljudi kad hoće da spreče kvarenje neke namirnice onda je dobro usole, a znamo da za silažu treba da zahvalimo mikroorganizmina, a so će otežavati njihov rad. Šećer će podstaći njihov rad, ali šećera ima jako puno u klipu u obliku koji je lako dostupan mikroorganizmima. Neki ljudi praktikuju i dodavanje stočne krede, a kalcijum je poznat kao dobar neutralozator kiselina, pa će nam vezivati stvorenu mlečnu i sirćetnu kiselinu i pH se neće dovoljno spustiti i preti nam opasnost od naknadne fermentacije. Mi prvu silo kamaru otvaramo nakon 8-10 dana, baci se isto onoliko koliko i sa one koja je bila 40 dana zatvorena, silaža odličnog kvaliteta ali se moraju ispoštovati osnovni uslovi prilikom njenog spremanja.
Kliknite za proširenje...

Slažem se, moji su još prije dvadeset godina znali dodavati šećer ili so...više ništa ne dodajemo jer nema potrebe. Inokulant smo probali jednom i vidjeli da je silaža ista kao i kad nismo dodali ništa. Današnji silažni hibridi imaju dovoljne količine šećera i proteina, da bi proces fermentacije bio uspješan a silaža kvalitetna po hranidbenoj vrijednosti. Važno je samo imati dobar silokombajn, dobro nagaziti i dobro zatvoriti.
 
Moze da bude i dosta opasna ta ureja,razgovarao sam ranije sa bolje upucenim u stocnoj ishrani i rekli su-bolje ne.Definitivno,sto je reklo par kolega iznad,samo pravilno usitnjen kukuruz,ciste gume,dobro gazenje i dobro zatvaranje.
 
Za primjenu ureje mora postojati znanje, inače šteta može da bude veća od koristi. Urea povećava količinu proteina, preporučena količina je 5kg/t silaže, stoci kojoj se daje takva silaža treba se smanjiti zrnasta hrana.No, ako se smanji količina žitarica odnosno energija u obroku, a poveća količina ureje, može doći do pojave trovanja amonijakom i alkaloze. Naročito treba biti oprezan u sušnim godinama, kao i kod jako gnojenog kukuruza, jer on sadrži velike količine neproteinskih dušičnih tvari. Urea je u stvari otrov i za njeno korištenje treba dobro poznavati balansiranje obroka i kvalitetu krmiva kojima se raspolaže. Čitam nedavno da bi se kod primjene ureje u ishrani trebalo preventivno dodavati u hranu jabučnog octa, da se smanji mogućnost trovanja. Iako upotreba ureje ima temelje ekonomske isplativosti, u našim uvjetima bolje se s njom ne igrati.
 
Mi ga upravo radimo,nije visok ali ima bas dobar klip,i dosta lisca,doduse gust je jako pa ima mase,probo sam neki drugi da radim jer sam uradio sve namenski silazne,vislji je ali nije tolko gust i upola mase ima (mislim da je ns 50 neka oznaka) jer je tanak list i tanje stablo,pa sam se vratio na as72.
A sto se secera tice zar nece otici vrenje u alkoholno?
Ja sam jednom probo da uradim u obicne kese od nejlona za zamrzivac sa soli obicno i sa secerom,ta sa secerom je bila na oko najbolja,ali nisam nosio na analizu a miris sam zaboravio kakav je bio...
 
Neće otići na alkoholno, jer za alkoholnu fermentaciju je potreban kiseonik i mnogo više kvasaca nego što ih ima na biljci kukuruza. A što se tiče uree, to je jako zanimljiva stvar ali puno uslova treba da bude ispunjeno da to sve bezbedno prođe. Dodavanjem uree u silažu,dodaje se neproteinski azot koji mikroorganizmi koji vrše fermentaciju koriste i ugrađuju ga u sebe i povećavaju hranljivu vrednost silaže, i to pre svega proteinski deo. Deo uree ostaje neugrađen a to će iskoristiti mikroorganizmi buraga kad životinja pojede takvu silažu. Gde su problemi? Pre svega kvalitet uree, najčešće proizvođači koriste klasično đubrivo gde je 46% urea a 54% ne znamo šta je, što je opasno. Ima rafinisana urea za ishranu preživara (beural, superprotein...) što je malo teže nabaviti. Drugi problem je ravnomerna aplikacija. Treći problem i to najčešći kod muznih krava kada konzumira takvu silažu u kombinaciji sa koncentratom koji ima manje energije pa plus sa nedovoljno termički obrađenom sojom koja sadrži ureazu pod čijim uticajem se iz molekula uree oslobađaju 2 molekula amonijaka veoma brzo , koji usled nedostatka energije ne biva ugrađen u mikrobijalni protein već prelazi u krv izazivajući blaže ili teže trovanje, uništavajući jetru a pogotovu jajnike kod krava. Ipak nije se sa tim igrati, ali za tov junadi vrlo zanimljiv dodatak prilikom spravljanja silaže.
 
Osim stocne soli koju stavljam u silazu ne dodejem nista I imam pozitivna iskustva.Dobro se ugazi masa,doda voda I stocna so I posle 40dana silaza je spremna za konzimiranje.Imam silo jamu na otvoreno,dobro je zamotam I to je to.
 
Ljudi a sto dodavati vodu,ako vec u stabljici ima dovoljno,zbog lakseg gazenja ili je nesto drugo u pitanju?A sta nam je sa Zokijem urednikom,ne javlja se uopste a on covek ima velika iskustva oko silaze?pozdrav za sve
 
dragan.kovacev je napisao(la):
Ko stavlja ureuu, bar toj kravi od koje vasa deca piju mleko nemojte davati silazu, a za drugu decu ma kakve veze ima!
Kliknite za proširenje...
Ne razumem, neće biti ništa mleku a ni deci, samo će kravi biti loše, a vi ratari da znate koliko radioaktivnog fosfora unesete u zemljišta a ni trunku organskog đubriva vi bi ste ćutali. Urea je produkt razgradnje proteina, nastaje u svim živim organizmima, a kod sisara najvećim delom se eliminiše preko bubrega i mokraće, tako da ne vidim da bi neke minimalne količineiz mleka nešto napravile, pogotovu što je ima u svakom mleku, i svežem, pasterizovanom, jogurtu i posledica je rada mikroorganizama mleka i manji deo potiče iz krvi.Dodavanje vode u bilo kojoj kombinaciji najčešće više šteti nego koristi i za posledicu ima silažu lošeg kvaliteta. Pisano je u temi već o tome.
 
Imam pitanje za vas sto radite silazu,posto bi ja radio prvi put ove godine.Imam posejan Mikado na 35 ari,setva 22.04.Kukuruz je na neki 40% njive podgoreo 2,3 lista i tu gde je podgoreo klip je manji,a ponegde ga i nema.Na ostalih 60% kukuruz je dobar(klip veliki) i taj bi po mojoj proceni mogao da se silira za nekih 7 dana.E sad da li ce silaza da valja od tog kukuruza sto je podgoreo i od onog koju nema klipa ?Okacicu i neku sliku kad stignem.Hvala unapred.
 
Nece biti problema, prosle godine ko je imao takav kukuruz za silazu imao je izuzetnu srecu. Prosle godine je izgorelo skoro sve a klipa nije bilo ni na 20% biljaka, pa je moja silaza bila odlicna. Sad se spremam da radim silazu od utorka, u pitanju je hibrid AS 160, visina kukuruza je oko 3m svaka biljka ima klip po negde i dva. Ali vrlo brzo je podgerao tako da je vise od 70% izgorelo do klipa i krenulo prema metlici. Ocekujem da ce biti dobre silaze.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh