Imamo dva silosa, jedan betonski koji je unutar zajedničkog objekta (štala, štagalj), sve je pod jednim krovom i ta silaža služi za ishranu stoke zimi, nikad se ne smrzne i nemamo potrebe zimi uopće izlaziti iz objekta. Drugi silos je vani, improviziran, važno je da je ravan teren, daske sa strane i dobar najlon ispod i sa strane.
Sta to znaci "da se dobro pokrije"? Koliko treba da bude debeo sloj zemlje preko najlona?
Prednost inokulanata jest što ubrzavaju proces fermentacije pa silaža može da se koristi mnogo ranije. Vjerovatno i sprečavaju kvarenja ali to može da se izbjegne ako se poštuju sva pravila siliranja. Za velike silose i velike količine silaže vjerovatno koristi, a za nas manje stočare mislim da nije ekonomski opravdano.
Ja sam prosle godine drao as 160 i nije bilo nikakvih problema.
Ne slazem se sa tobom u nekim stvarima... Ako mi silo jama nije pokrivena, i ako mi zimi naliva vodu u nju ja imam veliki problem; kod mene su zime i sa mrazevima ispod -20 pa se ona pokrivka okameni i bude tvrdja od betona... Kod silo jama postoji problem kod gazenja to sto ne mogu bas dugo da trljam tockom o zid, i ako on stoji nakoso vec moram ici dalje; dok to kod nacina siliranja bez zidova ne moram da radim, vec mogu silazu gaziti i uzduz i popreko... Sto se tice nalevanja kisnice; ako silazu u silo jami ostavim tako da si krajevi do zida vislji a sredina niza sva voda mi se sliva na sredinu i mrzne mi pokrivka, a ako sredinu ostavim vislju od krajeva sva voda mi se sliva pored zidova i ulazi mi u silazu( mucenje)...
Svaka cas na ovom sistemu, ali je to za mene i dalje skuplji proces; ono o cemu sam ti pricao je za mene mnogo jednostavnije i jeftinije... U svakom slucaju hvala, drago mi je da si hteo podeliti iskustvo samnom ! Bavim se proizvodnjom mleka, tako da bih voleo da radim na tome da pojeftinim troskove a ne da kukam na drzavu kako je niska cena mleka, ali to je vec neka druga tema, a pomenuo sam ovo iz razloga sto jeftini silosi smanjuju cenu silaze...Krivo si me razumio ja nisam pisao o jamama već o površinskom silosu, gdje ako je napravljeno sve kako treba nema zadržavanja vode. Ako su zidovi napravljeni ukoso onda nema potrebe iči do samog ruba. evo ti par slika tako da vidiš o čemu sam ja pisao
Mi kod brata radimo u obične silose (ovaj stari betonirani se koristi samo u slučaju potrebe) i to 400 do 500 tona kukuruzne silaže, te od prošle godine 200 tona silaže od stočnog sirka te isto od prošle godine nekih 100 tona silaže od ljulja (zbog manjka prostora se radi otprilike pola u silos a pola se omata u bale) . Silosi su nam obično širine 7 do 7,5 m i 1,5 visine a dužina ide ovisno o prostoru do maksimalno 45 m. imaš slika iz prijašnjih godina ovdje http://poljoinfo.com/showthread.php?876-Kukuruzna-sila%C5%BEa/page15 , http://poljoinfo.com/showthread.php?876-Kukuruzna-silaža/page16 te od prošle godine http://poljoinfo.com/showthread.php?876-Kukuruzna-silaža/page39 . Isto tako ima nešto slika izgleda silosa i u drugim temama http://poljoinfo.com/showthread.php?6954-Siliranje-stočnog-sirka te ovdje http://poljoinfo.com/showthread.php?7577-Siliranje-talijankog-ljulja .
A kako idemo u ispomoć i kolegi koji ima jedan betonirani silos napravljen po savjetima struke znam koliko je manje posla na njemu jer kod ovih običnih nas je potrebno barem dvoje ili troje da poravnavamo stranice te plus još na kraju barem sat vremena "lopatanja" dok se ne dobiju dimenzije i oblik pogodan za prekrivanje dok kod betoniranog silosa je dovoljan samo jedan koji otvara stranice ( a može se i bez njega ako otvaranje radi ovaj koji gazi traktorom).
