Kukuruzna silaža

branko je napisao(la):
U pravu je Zoran Kostović. Ovo je prvo punjenje silo-trenča.
Rezultat će se videti.
Inače smo nanošenje sloja zemlje završili nas troje, plus čovek za traktorom, za nepunih 45 minuta.
Kliknite za proširenje...
Još ne znamo kakvi su rezultati. Ima li plesni u delu silaže do samih blokova?

- - - - - - - - - -

iksi je napisao(la):
zasad imam 539 al bi do tada kupio veci traktor oko 50ks
Kliknite za proširenje...
SIP je lak za nošenje i održavanje, ali seče nešto krupnije. Lifam je uz dobro održavanje takodje dobar izbor, a od stranih jedino Ptinger možete nositi sa tom konjažom.
 
evo i ja bi pitao isto pitanje imam 539 i sa njim bi seko silazu koji je po vama silo kombajn laksi za taj traktor ? hvala zorane na odgovoru.:ppozdrav:
 
iksi je napisao(la):
zasad imam 539 al bi do tada kupio veci traktor oko 50ks
Kliknite za proširenje...

Nemoj da radiš sa SK i 539 nipošto. Znam da to neki rade, čak sam i vidio u mom kraju ali to je čisto ubijanje traktora. Kad nabaviš veći traktor kupuj i SK.

Što se tiče silaže, jako sam zadovoljan ovogodišnjom, s obzirom kakvo je vrijeme bilo. Zrna ima dovoljno, ne kvari se sem na jednom mjestu gdje je miš probio najlon ali to je tek lokalno. Dosta ljudi u komšiluku se žali na masovno kvarenje silaže što je, bar po mom mišljenju, uzrokovano prekomjernim dodavanjem vode (ljudi su nalivali tone i tone vode u silažu) a to je opet uzrokovano prekoračenjem roka - mnogi su kukurz silirali u terminu za "normalne" godine a on je u to vrijeme već bio 90% (i više) suv pa je takvu masu bilo nemoguće gaziti. Ko god je silažu radio nešto ranije nema takvih problema.
 
ja se razmisljam da uzmem belarus t40 dali bi on mogao da vuce silokombajn i koji ?
 
iksi je napisao(la):
ja se razmisljam da uzmem belarus t40 dali bi on mogao da vuce silokombajn i koji ?
Kliknite za proširenje...


Svaki jednoredni ukoliko je motor iole dobar.

- - - - - - - - - -

milan 87 AS 160 hoce vodu. Ja sam ga koristio ove godine. Precesto posejan ali nije uspeo izgurati max visinu. Prinos silaze je oko 30 tona sa 1ha. Inace silaza je za sad extra kvaliteta, ali sam ubacivao inokulante.
 
Evo za Nedjoo@ izgled trenca i koliko ja odbacujem od silaze
img0278.jpg

img0279.jpg

img0280.jpg
 
milane svaka cast,pa to nije nista,kod mene je dosta dosta gore,ali ova silaza sto sad koristim nije u trencu nego na zemlji cisto,sledeca je iz trenca pa cu videti kakva je ona...cime ovako rezes silazu kad kupis...pa je ovako ravno..
 
Moze, vec sam prodavao, samo se ponavo ugazi i pokrije. Cena je inace 5 dinara ali je vrhunski kvalitet i sa dosta zrna.
 
Pronašao sam zanimljiv tekst o kukuruznoj silaži pa možda nekome bude od koristi (izvor "Poljoprivredne stručne službe Srbije"):



ŠTA SE PRILIKOM SILIRANJA DEŠAVA U SILAŽNOJ MASI

​
Cilj konzervisanja siliranjem je da se sačuva u što većoj meri sadržaj hranjivih materija silirane kulture kroz proces mlečnokiselinske fermentacije, a da se pri tom spreči razvoj nepoželjnih mikroorganizama. Da bi se izvelo optimalno siliranje, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu (dobija se tako što se silažna masa prekriva materijalom koji ne propušta vlagu i vazduh), dovoljnu količinu rastvorljivih ugljenih hidrata u vidu šećernog minimuma i optimalnu količinu vode od oko 70%. Kada silaža dospe u silos, ćelije biljaka su još uvek žive i one troše preostali kiseonik iz silo prostora za disanje (aerobno disanje), a kada se kiseonik u silo prostorima potroši, nastaje anaerobno disanje biljaka koje kratko traje i uzrokuje stvaranje pirogrožđane kiseline, acetilholina, mlečne kiseline i ugljen dioksida (dovešće do izumiranja biljaka). Kada sredina postane maksimalno anaerobna, nastaju i mikrobiološke promene. Na biljkama u silo prostore dospevaju i mlečnokiselinske bakterije koje počinju intenzivno da se razmnožavaju u anaerobnoj sredini i razlažu heksoze i pentoze (šećere) na mlečnu kiselinu, manje sirćetnu kiselinu i buternu kiselinu u tragovima. Mlečna kiselina kao specifičan konzervans steriliše silažni materijal, a životinje je dobro podnose jer ima dijetetsko dejstvo, pomaže resorpciju Ca i ne menja acido-baznu ravnotežu organizma. Na kraju siliranja može i nastati tzv. faza štetnog previranja koja predstavlja nepoželjnu fermentaciju, a nastaje zbog pogrešno izvedene tehnike siliranja. Ako u silažnoj masi ostane više kiseonika u slučaju kada trava nije dovoljno sabijena, dolazi do jačeg sagorevanja silažne mase zbog čega su gubici organske materije veći, a dolazi i do razmnožavanja bakterija koje stimulišu stvaranje veće količine sirćetne i buterne kiseline, tako da silaža neće biti dobrog kvaliteta. Kada u dobro siliranu masu naknadno prodre vazduh, može doći do razvoja plesni u njoj, a ove plesni troše mlečnu kiselinu i stvaraju uslov za razvoj štetnih bakterija.


GUBICI PRI SILIRANJU


Da bi se smanjili gubici pri siliranju, treba pažnju posvetiti procesu siliranja, hermetičkom zatvaranju silosa, a i kvalitet silaže treba da se održava kroz period trošenja. Gubici u hranjivim materijama pri siliranju se odnose uglavnom na ugljene hidrate (iznose 5-15%), a od vitamina najviše vitamin A i C. Kod izrazito vlažne silaže, gubitak u obliku soka iznosi 1-3%. Crna boja silaže je znak da se organska materija ugljenisala.


​
OCENA KVALITETA SILAŽE


Ocena silaže se vrši na osnovu njene elektrohemijske reakcije, sadržaja amonijaka, količine isparljivih masnih kiselina. Dobra silaža ima sivozelenu boju i očuvanu strukturu biljaka. Elektrohemijska reakcija je pokazatelj toka siliranja i ako ono teče normalno, ph silaže je 3.7-4.2. Odnos isparljivih masnih kiselina pokazuje kvalitet silaže. Dobra silaža sadrži oko 2% mlečne kiseline, 0,3-0,5% sirćetne kiseline i buterne kiseline u tragovima. Mlečna kiselina je bez mirisa. Ako se oseća oštar miris i ako je svetle boje, prisustvo sirćetne kiseline je povećano. Neugodan miris na kiselo ukazuje na neuspelu silažu.



Aromatičan miris na sveže pečen hleb, tamna boja silaže i meka konzistencija biljaka ukazuju da se ona jače zagrejala tokom siliranja i lošeg je kvaliteta.​


​
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh