Kukuruz 2021

caco je napisao(la):
Pre par godina skidao MAS ogledno polje kukuruza. Izmerili su 100 metara od pocetka njive i samo to smo smo skidali jednu sortu po 8 redova pa kipovanje.
Imali su svoju vagu na licu mesta, one ploce sto se podmetnu pod tockove prikolice, pa su na osnovu toga preracunavali prinos po Ha.
Sve je bilo oko 12-13t Ha po njihovoj racunici.
A u realnosti smo napunili 1 zmajevku sa 2 kj ( koliko je bio ogled) na kraju kada smo skinuli celu njivu.....
Kliknite za proširenje...
Kako je ovo uopste moguce, pa to je skoro dupla razlika u prinosu
 
Ja znam da skoro ništa neću mijenjati u kukuruzu od ove godine . na kraju mi ispade solidan prinos medju boljim u tom kraju koji je neotporan na sušu . Juče isto sa 6ha prinos preko 7t po ha . Neću čak ni mejenjati skroz ranu sjetvu , čak u martu ako može iako se ovde polemisalo dosta o tome , iako je ova godina baš baš imala rano udar vrućine , iako kasnija sjetva naizgled mnogo bolje izgleda . Očekujem u drugim selima prilično veći prinos a isto rana sjetva .Prosjek dosta više od 8tona po ha
 
U nekim krajevima kukuruz iz kasnije setve je dobro izgledao, medjutim kasnije ga je u ranijoj fazi nalivanja uhvatio toplotni talas i poprilično je umanjio prinos.

P.s. ove godine rane grupe su podbacile ,tu mislim na 300 i 400 koje se najčešće seju kod nas. Pobeda je ove godine rana setva kasna fao grupa. Evo jedna javna tajna, kako podeliti rizik, nikada ne sejati jedan hibrid ili sličnu fao grupu na celoj površini. Karikiram na~ 100 ha 35 ha fao 300 , 30 ha kasna 400 (450-500) i resto fao 600 koji rano otpušta vlagu ako je za kombajn. Nikakva specijalna mera , ali je rizik rasporedjen po pristizanju cvetanja od oko 5-7 dana.


Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 
Poslednja izmena:
Tri parcele uradili do sad beračem i mislim da će ostalo u zrnu. Prve dve parcele generalno bolje i bliže su vlazi. Poslednja blizu sela verovatno samo doline su imale nešto. Videlo se da je jalovog mnogo i isto je prošao i ZP 606 na parceli u blizini koji je delom siliran, a delom će u zrnu. Treća parcela u tom potezu je imala LG silažne hibride koji su dali klip.

1) ZP 6263 i ZP 606 - po prikolicama bi se reklo oko 2700 kg po jutru.

2) ZP 606 - nešto bolji bio, po prikolicama bi se reklo oko 2900 kg po jutru.

3) ZP 5601 - oko 1000 kg po jutru iliti jedna Loznica na 2 jutra.

Još smo mi imali solidne kiše kad drugi nisu, ali to je sever Bačke..

Sent from my SM-A725F using Tapatalk
 
Meni je ovo prva sezona da sam aktivno radio, vodio uzgoj kukuruza, ranije sam samo pomagao ocu.
Cilj mi je bio da nadmašim prošlu godinu, naravno ništa od toga. Naravno, nestrpljiv sam da vidim prinos.

Ali, izgleda da će se ponoviti situacija kod berbe kukuruza, kada smo dočekali red za branje tek krajem oktobra. Otac je zvao kombajnere, oba u selu, kažu nisu spremili kombajne za berbu. Otkupljivači kažu još nisu počeli sa otkupom.
Sejao 14.-15.04, FAO 350, idealno za berbu, vlaga 14.8%, ali nema kombajna. Ko zna kad će biti spremni, a cena berbe 130 EUR/ha. Pomoravlje kasni decenijama za Vojvodinom. Izgleda da se niko i ne sekira tamo zbog toga, a to ne razumem


Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 
Dragan18 je napisao(la):
Evo jedna javna tajna, kako podeliti rizik, nikada ne sejati jedan hibrid ili sličnu fao grupu na celoj površini.
Kliknite za proširenje...
"Никад не стављај сва јаја у исту кошарицу" - старо правило.

Не би ме изненадило да си већ то пробао и да можеш својом праксом да потврдиш (или оповргнеш) моје размишљање о тој теорији о "шарању" хибридима различитих, али релативно блиских ФАО група и то на истој површини. Можда је то неко већ експериментисао, али ја баш нешто и нисам налазио некакве резултате.

Питање је просто: шта се догоди ако сејалица у исто време сеје две врсте неког раног ФАО 400 или касног ФАО 300, а две врсте неког касног ФАО 400 или раног ФАО 500 хибрида? Типа остане ти њива засејана наизменично са пар редова једним хибридом, па пар редова другим хибридом. Да ли таква пракса може да у некој мери компензује појаву која ми се учинила посебно израженом ове сезоне - да се време избацивања метлице и пуштања свиле баш приметно "расинхронизију"? И уопште, да ли постоје можда и неки негативни аспекти овакве праксе?
 
Jedan od negativnih aspekata je da zlatica i plamenac rasture takav kukurz ako ih ima , drugi je da kukuruz koji bjezi više u visinu u jednom momentu djelomično zasjenjuje onaj niži , ... ima i pozitivnh aspekata prduženje trajanja svile , samo ako ima diabrotice to je bogom dano za nju da stigne sa jednog na drugi
 
Зорге je napisao(la):
"Никад не стављај сва јаја у исту кошарицу" - старо правило.

Не би ме изненадило да си већ то пробао и да можеш својом праксом да потврдиш (или оповргнеш) моје размишљање о тој теорији о "шарању" хибридима различитих, али релативно блиских ФАО група и то на истој површини. Можда је то неко већ експериментисао, али ја баш нешто и нисам налазио некакве резултате.

Питање је просто: шта се догоди ако сејалица у исто време сеје две врсте неког раног ФАО 400 или касног ФАО 300, а две врсте неког касног ФАО 400 или раног ФАО 500 хибрида? Типа остане ти њива засејана наизменично са пар редова једним хибридом, па пар редова другим хибридом. Да ли таква пракса може да у некој мери компензује појаву која ми се учинила посебно израженом ове сезоне - да се време избацивања метлице и пуштања свиле баш приметно "расинхронизију"? И уопште, да ли постоје можда и неки негативни аспекти овакве праксе?
Kliknite za proširenje...
Ne na istoj parceli , jedan hibrid jedna parcela , i to takav plan da ako dolazi prolećni usev ide fao 600, ako ide ozimi fao 300 do 500 .

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 
Evo sada sam kod tasta, obrao je jednu malu njivu zp 606 20ari je mozda nema ni toliko ali ima oko 2,5 t klipa i to kakvog, njiva do same recice, pale su 4-5 kise u toku leta a saml 10km vazdusno su moje njive koje su pokisle samo jednom pre mesec ipo ili dva, neverovatno ali ovo je blizo juhora i svaka kisa koja je kacila juhor zakacila je i ovde. Prosek kod nas u kraju je nekih 2-3 tone na nekih 2000hektara koliko mogu da vidim, ja neznam kakav cu prosek imati ali racunam 4-5 t maksimalno ali i to tesko.
 
Dragan18 je napisao(la):
Ne na istoj parceli , jedan hibrid jedna parcela , i to takav plan da ako dolazi prolećni usev ide fao 600, ako ide ozimi fao 300 do 500 .

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
Kliknite za proširenje...
Koja bi bila preporuka oko izbora FAO grupa ako za iduću godinu imamo dve parcele predviđene za kukuruz. Prva površine 15Kj, a druga od 11Kj i na nju ove godine dolazi stajnjak i to 30 do 40t/Kj (naredne godine posle kukuruza sejemo soju).
 
pakel je napisao(la):
Koja bi bila preporuka oko izbora FAO grupa ako za iduću godinu imamo dve parcele predviđene za kukuruz. Prva površine 15Kj, a druga od 11Kj i na nju ove godine dolazi stajnjak i to 30 do 40t/Kj (naredne godine posle kukuruza sejemo soju).
Kliknite za proširenje...
Recimo, ja radim tako da na delovima atara koji manje pokisnu idem sa ranijom grupom ,a na delovima koji češće dobiju kišu idem sa kasnijom grupom , u vašem slučaju bih išao srednju 300 grupu, srednju 400 na jednoj njivi , a na drugoj srednju 500 i 600 . Na parcele gde se izvozi stajnjak treba obratiti pažnju da se ne predjubre sa azotom, u slučaju da bude sušnija godina takve parcele prve izdaju. Zavisi i od kvaliteta stajnjaka , ako je "masan" onda definitivno ne treba preterati sa ureom u proleće.

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 
I ako je mastan bas ne znaci kod svih isto pravilo sa ureom ili azotnim djubrivom,jer neki ga rasture po parceli i tako stoji ....ceka,ko zna sta.
 
Imamo dogovor da se stajnjak rasturi u količini koju možemo istog dana zaorati. Prepoučili su nam da povećamo dubinu oranja sa 25cm na maksimalni 30cm, ali nismo sigurni da li će naš traktor i plug biti sposobni za tu dubinu, s obzirom da nam je to najtvrđa parcela.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh