Kukuruz 2021

One tvoje klipice i klipici sa ove dve zadnje slike , ja ne vidim razliku , odnosno vidim jako los kukuruz. Objasni u cemu je razlika.
 
Inace na jako dobroj zemlji 2012 godine sam imao daleko losiji kukuruz nego sto su na zadnjim slikama , 100kg/kj isto posledica suse , a bilo je u ataru i 50kg/kj , ako je bilo trave onda nije bilo nista kukuruza.
 
Slabo se vidi ,pusti sam mu slike na viber ,daleko da je dobar ali je puno bolji od mog ,sve u svemu kilaža će biti trocifrena,nisam ga pitao koji hibrid je u pitanju.
 
Sad nagradno pitanje talianu, na koliki razmak je tvoj sijan jer ovaj nije bas nesto gust , barem tako izgleda na slici , jer ove godine 2cm rjedji ima veci prinos od 2 cm gusceg.
 
Kako god, djabe trazimo sada neke uzroke ili greske u nama kad je vec kasno za to a sto je naj gore popravnog nema i nece ga ni biti nikad, ni sledece godine ni one posle ni u buduce.
Godina zavisi od nje odnosno odozgo. Na nas ostaje da i dalje odradimo maksimalno sto je do nas i sasvim lako je moguce da skoro nista i ne naucimo, pa makar mislili da skoro sve znamo.
Temperatura i redovna kisa u adekvatno vreme je vrhunac prinosa i od toga zavisimo 90% dok sav taj nas trud i zalaganje, vredi ono ostalo od 10%.
Dokaz za ovakav stav mi je 2016 sa puno padavina i prinose preko 7 t/kj pa do 8 a odmah zatim 2017 susna i prosecnim prinosom od 600 kg/kj ( bilo je i sa 180 kg/kj).
Isto odradjeno i dato s moje strane u obe godine.
 
Moji svi kukuruzi 44 kJ posejani 10,13 i 14 aprila, 5 kJ Presejani 4 Maja ti izgledaju solidno,blizu ovih sa slike P9911.Takođe jako blizu (bukvalno paralelno samo druga duž) imam 0164 i dosta je bolji,u ataru Velika greda imam 8 kJ ko u najboljim godinama P9300,u ataru Janošika imam 8 i tu je solidan P 9795.P0900 i P0217 Sa slike ste videli cc 14 kJ.
AKo nije oprošavinje u pitanju kako su druge fao grupe bolje ?
samo da napomenem zemlja u našem ataru važi za bolju.fao 330 ubedljivo najbolja.
 
Kada kazete "sve to zavisi od onoga gore", evo jedna anegdota o tome:

Desi se poplava i covek (vernik) spasavajuci se od iste zavrsi na krovu kuce, i tamo ceka da ga Bog spase.
A voda i dalje nadolazi sve vise i vise.
I eto srece nailazi camac bas pored te kuce, pa ga ljudi zovu ajde uskaci u camac.
Neka, neka mene ce da spasi Bog, rece on. i camac ode.
Voda nadosla jos vise, i eto ga drugi camac. Ista prica - neka,neka mene ce da spasi Bog, i camac ode.
I tako 5 puta....
Na kraju covek se udavi, i kada dode pred Boga upita ga; 'Boze ja sam cvrsto verovao u tebe a ti si pustio da se udavim, Zasto?"
A on ce na to" Pa poslao sam ti camac 5 puta a ti tvrdoglav ni u jedan nisi hteo da udes......."

Tako da nije bas sve u onome gore, moramo i mi malo da se potrudimo.......
 
Sav taj trud u nekim godinama ipak je doprineo sa samo nekih 10%.
Sve ostalo nije do nas.
Dao sam ti primer za 2016 i 2017 isto sve odradjeno s moje strane.
Tvoja prica nije u skladu sa ratarstvom.
U slucaju da je Bog dao uvek na vreme kisu a da uporno ti pokrivas necim parcelu da ne pada pa uz to se nadas dobrom prinosu onda bi prica bila slicna tvojoj.
 
Ne treba biti uporan sa navodnjavanjem!
Pisao sam jednom o tome ali ne znam da li vredi ponavljati.
Na kakav nacin da navodnjavam kad na 90% parcela nije dostupna voda. Kanale ili nema ili su skroz prazni?!
Radim na razlicitim mestima i to na oko 100 mesta ovo koliko radim.
Ko ce izbusiti toliko bunara i koji je to trosak i investicija?!
Sta se desava sa parcelama koje su pod arendom jer nemamo svi a skoro niko dovoljno ha za neku normalnu zaradu i zivot?! Zar busiti i tamo bunar?!
I na kraju na kakav nacin da se izvodi navodnjavanje istovremeno
Na 50 ili 100 mesta?!
Navodnjavanje u ratarstvu pali samo u slucaju velikih parcela i to u vlasnistvu, a 90% nas to nema!
 
Da ima volje od strane vlasti sve bi se to moglo resiti. Ne bi ni morao otici na njivu da upalis pumpu nego bi aktivirao program preko mobilnog.Struja,bunari,pumpe,ukopani sistemi i sve to da vratis drzavi kroz robu. Znaci ona tebi sistem kljuc u ruke, a ti njoj vratis u robi.Drzava to proda i namiri sebe, a proizvodnja hrane skoci duplo.E kad se zavrti krug onda pravi Beograda na vodi kolko hoces.

Poslato sa DUB-LX1 pomoću Tapatoka
 
Dali bi imalo smisla sejati zajedno dva hibrida koja bi se oprašivala u razlicito vreme?
Mislim da bi se poboljšala šansa da bar jedan odradi posao.
Npr kada bi razlika bila 5-7 dana
 
To je divna ideja ali tesko izvodljiva pored ovih sa vlasti,oni samo gledaju kako koga da zajebu i sta jos ima da se proda od fabrika i sto duze da se zadrze u foteljama tako sto narodu mazu oci sa pkc i ostalim pickinim materinama,kao veliki progres,oni su mali igraci koji se zadovoljavaju mrvicama umesto da rade i vode ovu zemlju domacinski, jednostavno nismo im prioritet ,hoce brz obrt novca a to u nasem poslu nije brzo ostvarivo. Izvinjavam se za offtopic
 
pop step je napisao(la):
Da ima volje od strane vlasti sve bi se to moglo resiti. Ne bi ni morao otici na njivu da upalis pumpu nego bi aktivirao program preko mobilnog.Struja,bunari,pumpe,ukopani sistemi i sve to da vratis drzavi kroz robu. Znaci ona tebi sistem kljuc u ruke, a ti njoj vratis u robi.Drzava to proda i namiri sebe, a proizvodnja hrane skoci duplo.E kad se zavrti krug onda pravi Beograda na vodi kolko hoces.

Poslato sa DUB-LX1 pomoću Tapatoka
Kliknite za proširenje...
Na ovaj post sam mislio da zvuci kao utopija.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh