Kukuruz 2021

Preporodio se posle špartanja
91dce59ad276c826a70f27660a6b9797.jpg
d11747ac05a14d1c83c4aaf56b43227c.jpg


Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
Jeste radili oglede sa špartanjem?
U kojim godinama se više odrazi na prinos?
 
Da li je neko nekad vrsio ispitivanje koliko spartanje doprinosi, npr u jednu prikolicu da se ovrse ispartan kukuruz, a u drugu neispartan, pa na vagu?
Vizuelno izgleda bolje, to stoji, ali da li rodi vise?
 
Ako je godina srednje rodna i kukuruz rodi 5t/kj. Bio on spartan ili ne, tu je oko 5t.
Razlike sigurno ima, e sad dali je to 50 ili 200kg vise ili manje.......
Gledao sam skoro neku emisiju gde je neki Dr-Mr. pricao bas o spartanju i apelovao da se njive barem 3 puta medjuredno kultiviraju (gospodski receno), kao svakim spartanjem se neznam kiliko povecava prinos....
Meni licno je srce punije kada vidim ospartane i ciste kukuruze, to je jedan od glavnijih razloga zasto spartam.....
 
Kukuruz je okopavina i to nije bezveze tako... Popravljanje vodno vazdušnog režima je bitno. Isto tako podsecanjem zemljišta se prekida kapilarni uspon vode, uništavaju poneki korovi. Podcenjujemo razmenu gasova ispod zemljišta (C02-O2) i koren diše kao i nadzemni deo biljke... bitno takodje mineralizaciju organske materije.

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 
Poslednja izmena:
Da li je neko nekad vrsio ispitivanje koliko spartanje doprinosi, npr u jednu prikolicu da se ovrse ispartan kukuruz, a u drugu neispartan, pa na vagu?
Vizuelno izgleda bolje, to stoji, ali da li rodi vise?
Kad vec vizuelno deluje da mu je bolje onda zasto mu ne priustiti takav nacin boljitka. U svakom slucaju bolje mu ide nakon spartanja i vidno unapredjuje, a do zavrsetka zavisice od jos stotine faktora.
 
Na predmetu Opste ratarstvo se spominjalo medjuredno kultiviranje, uticaj kultiviranja na prinos kukuruza i repe. Secam se kroz maglu da je povecanje prinosa bilo bas znacajno izmedju varijanti
a)ne kultivirano
b)1 put kultivirano.

Svaka kultivacija je donosila nesto malo veci prinos sve do 3 puta... razlika izmedju 3 i 4 je bila nikakva. Dakle , 1 je obaveza kada se uspe uci, a 2 je ako se ima vremena. Na primer, ja sam prosle nedelje odradio pa je palo 12 l kise, ovaj vikend sam opet odradio i opet je palo 12 l kise danas.... imao sam vremena i sto da ne.
 
Kukuruz je okopavina i to nije bezveze tako... Popravljanje vodno vazdušnog režima je bitno. Isto tako podsecanjem zemljišta se prekida kapilarni uspon vode, uništavaju poneki korovi. Podcenjujemo razmenu gasova ispod zemljišta (C02-O2) i koren diše kao i nadzemni deo biljke... bitno takodje mineralizaciju organske materije.

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
Da li dise na 5cm dubine , a vodno vazdusni rezim popravlja nesto drugo a ne spartanje.
 
Spartalo se nekada a i kopalo , jer nije bilo herbicida, pa je povecavalo prinos zbog mehanicog unistavanja korova.
 
Sta gresim kad je prinos isti,spalio dva bureta nafte,sa kojom sam mogao ovrci 50kj,jaja nisam do uvece mogao da odlepim od butine.Jbg bio bos pa nisam mogao da lupam o gumu.
Nikola, sve zavisi od situacije vodno-vazdusnog rezima. TI imas lako zemljiste koje brzo propusta padavine, najveci efekat je definitivno na tezim tipovima zemljista. Nakon svakog navodnjavanja je pozeljno da se uradi kultivacija isto i za prirodne padavine... zemljiste je kompleksan sistem, nije samo "saksija" u kojoj se uzgaja biljka. Stari su govorili da je jedno špartanje kao dobra kiša, nije se to govorilo bezveze.
 
Nazad
Vrh