Rasa91
Član
Milovane ja mislim da je mnogo to ureje za tvoje zemljiste, jer ako zapece na leto bice gadno.
Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
Kukuruz 2017
- Začetnik teme mindjušar
- Datum pokretanja
- Status
milovan vrsac
Član
Nasa zemlja ne zapece,nego puca,ima pukotine da moze nogu da stavis.
Rasa91
Član
Ma bude bez kise dugo a znam kakva je zemlja kod vas. Imam malo takve zemlje pa tako radim. Na zito djubrimo dobro, za kukuruz 100kg ureje i i 100npk ako ide posle zita samo 100kg/jutru ureje.
Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
milovan vrsac
Član
Koliko je tona te Yare?
Zuza92
Član
Posto smo kolege i treba da podelimo iskustva, savete, evo jednog... Prosle godine sam hteo da probam par puta da idem rastopivom urejom na kukuruz, pre spartanja zvao sam savetodavnu sluzbu da pitam sa koliko kg ureje da krenem i svakog narednog prskanja polako da povecam dozu, krenula je prica koliko djubriva je dobila ta zemlja gde je posejan kukuruz, kad smo stigli do dela da smo bacili pred setvu ureju, on mi je sa povisenim tonom uzvratio "sta vi ljudi radite, koliko je kise palo od vaseg bacanja do setve molite se Bogu da jos ima nesto od tog djubriva... kukuruz se prihranjuje od njegovog 3 lista"... Sad ne verujem da je od svih silnih kisa djubar skroz nestao, ali opet kad razmislim sta bi bilo da je krenula neka susa, taj kukuruz bi za kratko vreme ostao bez hrane... tako da ove godine necemo bacati pred setvu, nego kasnije i probacemo na vrste (redove). 
Nije ti bas nacitan taj savetodavac. Teorija kaze da se klip pa samim tim i potencijalni prinos formira vec u sestom listu. Naravno da sve zavisi od kasnijih vremenskih prilika i agro mera koje su primenjene. Ako nema dosta hraniva u startu, kasnije se to ne moze nadoknaditi. Kazu da kukuruz koliko naraste u vis tolike su mu i zile u zemlji, tako da azot tesko da moze da mu pobegne.Posto smo kolege i treba da podelimo iskustva, savete, evo jednog... Prosle godine sam hteo da probam par puta da idem rastopivom urejom na kukuruz, pre spartanja zvao sam savetodavnu sluzbu da pitam sa koliko kg ureje da krenem i svakog narednog prskanja polako da povecam dozu, krenula je prica koliko djubriva je dobila ta zemlja gde je posejan kukuruz, kad smo stigli do dela da smo bacili pred setvu ureju, on mi je sa povisenim tonom uzvratio "sta vi ljudi radite, koliko je kise palo od vaseg bacanja do setve molite se Bogu da jos ima nesto od tog djubriva... kukuruz se prihranjuje od njegovog 3 lista"... Sad ne verujem da je od svih silnih kisa djubar skroz nestao, ali opet kad razmislim sta bi bilo da je krenula neka susa, taj kukuruz bi za kratko vreme ostao bez hrane... tako da ove godine necemo bacati pred setvu, nego kasnije i probacemo na vrste (redove).
Zuza92
Član
Moram samo da ispravim "kukuruz usvaja azot od njegovog 3 lista"... Nije lepo "vredjati" savetodavca posto ne bi bio tu gde jeste da nije nacitan...Ja sam preneo savet koji sam dobio, za neke je to prihvatljivo za neke nije, na kraju krajeve svako razmislja na svoj nacin i radi kako zeli
Slika stoji na stajtu Kws-a, nije sa sajta savetodavca
jel tih 150 kg predsjetveno?
Normlno je da manje usvaja kad je biljka manja, a naj vise kad dostigne naj vecu masu, ali ako nema azota u startu dzabe joj kasnije. Nemoj samo zaboraviti koliko vremena treba urei da predje u oblik prisatupacan biljkama. Jos jedna stvar. Ti si napisao da ti je savetodavac rekao da se kukuruz prehranjuje od treceg lista i sam priznajes da si napravio lapsus da je trebalo usvaja azot od treceg lista. Da bi imao azot od treceg lista mora da se urea razbaca predsetveno ili eventualno odmah posle setve.
U prevodu izmišljena rupa na saksiji.
MOMOSARIC
Član
Ja bi se djelomično pa i u većini složio sa tim savjetodavcem . Azota mora biti dovoljno do samog kraja i završnica je možda najbitnija . Moje lično mišljenje da su se neke stvari promijenile u zadnje vrijeme dolaskom novih hibrida vrhunske selekcije. Iz iskustva sam pratio i primijetio da dobri novi hibridi mogu itekako da nadoknade lošije uslove u ranim fazama , pogotovo fiksni hibridi možda i ne odredjuju veličinu klipa i broj redova zavisno od hrane u fazi 5 lista nego su fiksno odredjeni bez obzira . Isto tako bila je prije presudna faza pred i za vrijeme klasanja a novi mogu da imaju dobru oplodnju i u lošijim uslovima . Isto tako u završnoj fazi nalivanja , pošto imaju jako duboko zrno , zavisno od azota i vode u avgustu i septembru tad mogu da daju gas i nabiju još plus minus čak i 50% mase !
Naravno idealno bi bilo da su odlični uslovi od prvog do zadnjeg dana , ali ako bi da biram , ili ako gledamo kroz računicu , u početku je samo važno da ujednačeno nikne i da nema korova , na kraju bi volio da ima maks hrane i vlage.
Bio sam nekad veliki pobornik startnog djubriva i sličnih stvari . Na oko je sigurno tako , ali ako se poredi na vagi zna da iznenadi .
Knjige su stvarno davno pisane . MOje lično mišljenje , nemora da znači da sam u pravu.
Naravno idealno bi bilo da su odlični uslovi od prvog do zadnjeg dana , ali ako bi da biram , ili ako gledamo kroz računicu , u početku je samo važno da ujednačeno nikne i da nema korova , na kraju bi volio da ima maks hrane i vlage.
Bio sam nekad veliki pobornik startnog djubriva i sličnih stvari . Na oko je sigurno tako , ali ako se poredi na vagi zna da iznenadi .
Knjige su stvarno davno pisane . MOje lično mišljenje , nemora da znači da sam u pravu.
Nisam primetio razliku u bacanju azota delom u jesen, delom u prolece ili sve u prolece. Takodje prihranjivanje u 3-5 lista isto tako. Jedino sto je lakse drzati pravac kada imaju redovi, to je plus za prihranjivanje u vegetaciji. Kukuruz mora da porucka azota koliko mora, a da li ce mu biti na 5cm od povrsine ili 20cm nije toliko vazno. Zile su mocne i on ide za hranom.
A jesi li čuo možda onu priču kako je nekada davno čovek hvatao žar pticu na kobasicu i sekiricu?
Da si cekao treci list i prihranu koja se BITNO RAZLIKUJE od predsetvenog djubrenja onda bi dobio po usima sto si cekao treci-cetvrti list, nego si trebao oko Gospojine prihraniti za iducu godinu. U gadnoj smo poziciji mi proizvodjaci.Posto smo kolege i treba da podelimo iskustva, savete, evo jednog... Prosle godine sam hteo da probam par puta da idem rastopivom urejom na kukuruz, pre spartanja zvao sam savetodavnu sluzbu da pitam sa koliko kg ureje da krenem i svakog narednog prskanja polako da povecam dozu, krenula je prica koliko djubriva je dobila ta zemlja gde je posejan kukuruz, kad smo stigli do dela da smo bacili pred setvu ureju, on mi je sa povisenim tonom uzvratio "sta vi ljudi radite, koliko je kise palo od vaseg bacanja do setve molite se Bogu da jos ima nesto od tog djubriva... kukuruz se prihranjuje od njegovog 3 lista"... Sad ne verujem da je od svih silnih kisa djubar skroz nestao, ali opet kad razmislim sta bi bilo da je krenula neka susa, taj kukuruz bi za kratko vreme ostao bez hrane... tako da ove godine necemo bacati pred setvu, nego kasnije i probacemo na vrste (redove).
- Status
