Kukuruz 2017
- Začetnik teme mindjušar
- Datum pokretanja
- Status
paorpaor
Član
Verujem da je tako kod vas, pa zato i kažem da je samo presudno zemljište i jednim delom agrotehnika. Ove godine sve presuđuje, i kvalitet obrade, i vreme obrade, i izbor hibrida, i sa čim je prskanje, ma svaki detalj deli od ničega do bar nečega.
Niko nemoze da se meri sa Becejom,Kikindom itd.... Paor malo vise kuka odavno a garantujem da mi iz okoline So necemo imati zrna vise od njega... Provozaj se pa vidi. Kad bi nam bio svima prosek po 3 tone zajedno sa pomenutim mestima i njihovom okolinom...... tako je kako je okrece se kolo srece... 
paorpaor
Član
Stvarno ne kukam, jer prosto nemam ništa od toga, ali ne verujem da cete vi i mi ove godine proći isto. Imali ste više sreće i to je to. Kod nas se tačno poznaje gde je kakvo zemljište.
mindjušar
Član
Paorpaor,dođji kod mene na kafu,da te provozam atarom,da se utešiš....
Ono što nije navodnjavano,pitanje dali će biti u bunkeru za vršidbu!
Ono što nije navodnjavano,pitanje dali će biti u bunkeru za vršidbu!
paorpaor
Član
Fala tebi na pozivu, ali ja bih ipak dosao drugi put kad to lepse izgleda. Ipak onda ces biti bolje raspolozen pa mozda okrenes i prasence. Steta toliki put prelaziti zarad samo jedne kafe, koju usput retko i konzumiram
Paore malo preuveličavaš stvari.U odnosu na ostale krajeve tvoj sušu nije video a to što nije kisao kao prošle godine je drugi padež.
paorpaor
Član
Bilo bi dobro da je tako.
laufer
Član
kakva kuknjava. .. dal ti znas da je za vecinu vojvodine prinos izmedju 2 i 3 tone po kj. Misaona imenica. ..
KishRobert
Prijatelj Foruma
Jel ima kod vas da je neko istarupao kukuruz?
Da te ispravim.Po ha taj prinos je misaona imenica.
paorpaor
Član
Sad ce ispasti da je ovde kod mene sve super i sjajno i da ja kukam, a da kod vas svih je 5x gore.
KishRobert
Prijatelj Foruma
Odgovori na moje pitanje!
I neće tarupirati jer je stanje dobro.
Dr.Gruja
Član
Danak suše u rangu elementarne katastrofe
Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po
Mada će rod kukuruza i soje biti više nego prepolovljen, vrelina koja ovog leta "prži" može se na duži rok pokazati korisnom ako naše ratare podstakne da poljoprivredne tehnologije inoviraju i primere novonastajućim klimatskim prilikama. Nema spora, danak ovoletnje suše biće velik, u rangu elementarne katastrofe. Soje jedva da će biti 800 kilograma po hektaru, a prošlogodišnje 3,75 tone deluju kao san. Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po. Vrelina će se odraziti i na rod šećerne repe, a po cenama na pijaci, otprilike za 30 do 40 odsto višim nego lane, vidi se da je i rod povrća i voća bio uočljivo slabiji. Naravno da ima razlika među parcelama, zavisno od lokacije i primenjene agrotehnike, ali, ukupno uzevši, suša će još jednom žestoko umanjiti prinose.
Sa sto hektara tona kukuruza Već više decenija svedoci smo klimatskih promena, jače izraženih u istočnom i jugoistočnom delu Panonije. Pre desetak godina na predavanju u Skupštini Vojvodine videli smo kompjutersku animaciju kako će za nekoliko decenija izgledati Dunav, žila kucavica dobrog dela Evrope; imaće protok manji za najmanje 20 odsto, biće znatno uži i primetno dublji nego danas. Naravno da novim okolnostima moramo prilagođavati i stil života, pa i tehnologije primenjive u poljoprivredi, za koju se odavno kaže da je "fabrika pod otvorenim nebom". Ako nam slučaj iz devedesetih godina prošlog veka, kada je 100 hektara prvoklasne zemlje PIK-a Bečej, usled suše slične ovogodišnjoj, imalo prinos od samo tone kukuruza, nije bio dovoljno uverljiva opomena, učestale suše u ovom veku već su jasan signal i državi i stručnjacima i paoru da bi se agrar morao kontinuirano prilagođavati novonastaloj situaciji.
Ranije sorte Sušna je bila i 2012. godina, podjednako i kod nas i u Mađarskoj. Kada se poredila šteta ispostavilo se da je kod našeg suseda bila manja za 50 odsto. Razlog je struktura setve kukuruza. Mađarski paori se sve više oslanjaju na rane sorte, grupe zrenja FAO 300 i 400, dok naši zemljoradnici još uvek seju sorte nešto kasnijeg zrenja, FAO 500 i 600. Jeste da u idealnim uslovima kasnije sorte imaju za do tonu i po viši prinos, ali u sušnim godinama podbačaj kod ranih sorti je mnogo manji ili ga uopšte nema. Njihov vegetacioni period je kraći za dve, tri nedelje i to im omogućava da se metličenje odvija pre nego što nastupe letnje žege.
Suša u vreme metličenja Ove godine je baš bilo razloga da se seljaci oslone na ranije sorte. Zima je bila sa minimalno snega, dogodila se "zimska suša", pa je sve do aprila u zemljištu bilo nedovoljno vlage. April je bio izrazito kišovit, maj dosta topao, ali i kišovit, a suša je počela na početku treće dekade juna i trajala je do kraja jula. Pri tome je bio rekordan broj i tropskih dana i tropskih noći, kada temperatura premašuje 30, odnosno ne spušta se ispod 20 stepeni Celzijusa. Vode je uočljivo nedostajalo upravo u vreme metličenja, pa je pitanje koliko je uopšte bilo oplodnje bez kapi vode. Sezona oplodnje ranih sorti ove sezone je bila od 15. juna do 5. jula, kada je manjak vlage bio neuporedivo blaži. Na njivama koje su zahvatilie povremene blage i kratkotrajne kišice biće nešto bolje, ali dovoljno je signala da bi valjalo pokušati se setvom u kome bi polovina kukuruza bila ranih sorti, a seljak neka nakon nekoliko godina uporedi korist od promene.
Gusta setva Drugi razlog lošeg prinosa je suviše gusta setva, preko 70.000 setvenih jedinica po hektaru. Može se zamisliti kako se biljke u gustom kukuruznom šipražju bore za ono malo vode u sušnim sezonama; do smrti. Pouka bi bila da se seje 55 do 60 hiljada setvenih jedinica po hektaru, a time bi i u godinama sa dovoljno vlage klipovi bili veći i sa više zrna. Mnogi zagovaraju izgradnju zalivnih sistema. Dobro bi došli, ali nisu jeftini i čini se da bi njihova ekonomska efikasnost bila nesporna i znatno veća u slučaju da imamo mnogo razvijeniju prehrambenu industriju, pa da profit izvlačimo iz finalnijih proizvoda. Pitanje je koliko je navodnjavanje ekonomično u zemljoradnji koja se završava izvozom kukuruza, sirovine. Sem toga, kako ćemo u (skoroj) budućnosti kuburiti i sa vodom, iz Evropske unije je poručeno svim zemljama da se ne može isključiti mera određivanja kvote vode iz reka i jezera koje se mogu izuzeti iz prirodnog vodnog režima i upotrebiti za razne ljudske potrebe. U tom slučaju, prednost kod navodnjavanja bi imali voće, povrće i uzgoj semenske robe ratarskog bilja.
Tihi profesori, političari lelemudi Ne može se reći da nije bilo glasova koji su ukazivali na potrebe prilagođavanja novim uslovima. Mnogo više kada je suša počela, a sporadično i prilično tiho još dok je trajala zimska suša. Međutim, seljaci su ostali vezani za količinu robe dobijene sa njive kao prvim kriterijumom za odabir semena i primene pojedinih agrotehničkih mera. Profesori koji su zagovarali moderniji pristup i agrarni novinari koji su njihova mišljenja predstavljali nisu bili dovoljno uverljivi. Zatajila je i vlast, državno subvencionisanje nije prilagođeno neophodnim promenama u primenjenoj agrotehnici. Vrednost agrane prozvodnje biće primetno niža nego što se očekivalo i nego što je moglo biti. Seljake je previše ohrabrila prošlogodišnja idealna i rekordna godina i zahvatila ih je inercija. Stoga, ako suša, sa ogromom štetom, bude i stručnjacima i seljacima podstrek da, napokon, započnu prilagođavanje novim prilikama, već za dve sezone dobit bi premašila ovogodišnje gubitke. U tom smislu, od ove izrazite suše, ma koliko čudno izgledalo, moglo bi biti i koristi.
Živan Lazić, 021 Sre 02 Avgust, 2017 08:54
Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po
Mada će rod kukuruza i soje biti više nego prepolovljen, vrelina koja ovog leta "prži" može se na duži rok pokazati korisnom ako naše ratare podstakne da poljoprivredne tehnologije inoviraju i primere novonastajućim klimatskim prilikama. Nema spora, danak ovoletnje suše biće velik, u rangu elementarne katastrofe. Soje jedva da će biti 800 kilograma po hektaru, a prošlogodišnje 3,75 tone deluju kao san. Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po. Vrelina će se odraziti i na rod šećerne repe, a po cenama na pijaci, otprilike za 30 do 40 odsto višim nego lane, vidi se da je i rod povrća i voća bio uočljivo slabiji. Naravno da ima razlika među parcelama, zavisno od lokacije i primenjene agrotehnike, ali, ukupno uzevši, suša će još jednom žestoko umanjiti prinose.
Sa sto hektara tona kukuruza Već više decenija svedoci smo klimatskih promena, jače izraženih u istočnom i jugoistočnom delu Panonije. Pre desetak godina na predavanju u Skupštini Vojvodine videli smo kompjutersku animaciju kako će za nekoliko decenija izgledati Dunav, žila kucavica dobrog dela Evrope; imaće protok manji za najmanje 20 odsto, biće znatno uži i primetno dublji nego danas. Naravno da novim okolnostima moramo prilagođavati i stil života, pa i tehnologije primenjive u poljoprivredi, za koju se odavno kaže da je "fabrika pod otvorenim nebom". Ako nam slučaj iz devedesetih godina prošlog veka, kada je 100 hektara prvoklasne zemlje PIK-a Bečej, usled suše slične ovogodišnjoj, imalo prinos od samo tone kukuruza, nije bio dovoljno uverljiva opomena, učestale suše u ovom veku već su jasan signal i državi i stručnjacima i paoru da bi se agrar morao kontinuirano prilagođavati novonastaloj situaciji.
Ranije sorte Sušna je bila i 2012. godina, podjednako i kod nas i u Mađarskoj. Kada se poredila šteta ispostavilo se da je kod našeg suseda bila manja za 50 odsto. Razlog je struktura setve kukuruza. Mađarski paori se sve više oslanjaju na rane sorte, grupe zrenja FAO 300 i 400, dok naši zemljoradnici još uvek seju sorte nešto kasnijeg zrenja, FAO 500 i 600. Jeste da u idealnim uslovima kasnije sorte imaju za do tonu i po viši prinos, ali u sušnim godinama podbačaj kod ranih sorti je mnogo manji ili ga uopšte nema. Njihov vegetacioni period je kraći za dve, tri nedelje i to im omogućava da se metličenje odvija pre nego što nastupe letnje žege.
Suša u vreme metličenja Ove godine je baš bilo razloga da se seljaci oslone na ranije sorte. Zima je bila sa minimalno snega, dogodila se "zimska suša", pa je sve do aprila u zemljištu bilo nedovoljno vlage. April je bio izrazito kišovit, maj dosta topao, ali i kišovit, a suša je počela na početku treće dekade juna i trajala je do kraja jula. Pri tome je bio rekordan broj i tropskih dana i tropskih noći, kada temperatura premašuje 30, odnosno ne spušta se ispod 20 stepeni Celzijusa. Vode je uočljivo nedostajalo upravo u vreme metličenja, pa je pitanje koliko je uopšte bilo oplodnje bez kapi vode. Sezona oplodnje ranih sorti ove sezone je bila od 15. juna do 5. jula, kada je manjak vlage bio neuporedivo blaži. Na njivama koje su zahvatilie povremene blage i kratkotrajne kišice biće nešto bolje, ali dovoljno je signala da bi valjalo pokušati se setvom u kome bi polovina kukuruza bila ranih sorti, a seljak neka nakon nekoliko godina uporedi korist od promene.
Gusta setva Drugi razlog lošeg prinosa je suviše gusta setva, preko 70.000 setvenih jedinica po hektaru. Može se zamisliti kako se biljke u gustom kukuruznom šipražju bore za ono malo vode u sušnim sezonama; do smrti. Pouka bi bila da se seje 55 do 60 hiljada setvenih jedinica po hektaru, a time bi i u godinama sa dovoljno vlage klipovi bili veći i sa više zrna. Mnogi zagovaraju izgradnju zalivnih sistema. Dobro bi došli, ali nisu jeftini i čini se da bi njihova ekonomska efikasnost bila nesporna i znatno veća u slučaju da imamo mnogo razvijeniju prehrambenu industriju, pa da profit izvlačimo iz finalnijih proizvoda. Pitanje je koliko je navodnjavanje ekonomično u zemljoradnji koja se završava izvozom kukuruza, sirovine. Sem toga, kako ćemo u (skoroj) budućnosti kuburiti i sa vodom, iz Evropske unije je poručeno svim zemljama da se ne može isključiti mera određivanja kvote vode iz reka i jezera koje se mogu izuzeti iz prirodnog vodnog režima i upotrebiti za razne ljudske potrebe. U tom slučaju, prednost kod navodnjavanja bi imali voće, povrće i uzgoj semenske robe ratarskog bilja.
Tihi profesori, političari lelemudi Ne može se reći da nije bilo glasova koji su ukazivali na potrebe prilagođavanja novim uslovima. Mnogo više kada je suša počela, a sporadično i prilično tiho još dok je trajala zimska suša. Međutim, seljaci su ostali vezani za količinu robe dobijene sa njive kao prvim kriterijumom za odabir semena i primene pojedinih agrotehničkih mera. Profesori koji su zagovarali moderniji pristup i agrarni novinari koji su njihova mišljenja predstavljali nisu bili dovoljno uverljivi. Zatajila je i vlast, državno subvencionisanje nije prilagođeno neophodnim promenama u primenjenoj agrotehnici. Vrednost agrane prozvodnje biće primetno niža nego što se očekivalo i nego što je moglo biti. Seljake je previše ohrabrila prošlogodišnja idealna i rekordna godina i zahvatila ih je inercija. Stoga, ako suša, sa ogromom štetom, bude i stručnjacima i seljacima podstrek da, napokon, započnu prilagođavanje novim prilikama, već za dve sezone dobit bi premašila ovogodišnje gubitke. U tom smislu, od ove izrazite suše, ma koliko čudno izgledalo, moglo bi biti i koristi.
Živan Lazić, 021 Sre 02 Avgust, 2017 08:54
paorpaor
Član
Valjda si dovoljno bistar da zakljucis da li je neko tarupirao, ili nije, ako kazem da ocekujem prosecno za nas atar od 2 do 3 t/kj.
KishRobert
Prijatelj Foruma
Pa onda o kakvoj susi truckas?
Pa jbt,jel vi ljudi namerno podjebavate ljude u vezi kukuruza???
Pa jbt,jel vi ljudi namerno podjebavate ljude u vezi kukuruza???
- Status
