Kukuruz 2014

Danasnje muke u vrsidbi...Vlaga u zrnu,vlaga u zemljistu...inace visok sam 185.
9hqvbl.jpg
 
Ja sam juce zavrsio kukuruz za 2014 zadnja parcela od 7kj dao dobar prinos i to od 43250kg sa 17%vlage.Danas pocinjemo oranje nekih parcela i sledi setva psenice.Inace hibrid je bio V-74 i No1 pioneer
 
Skleka mi smo samo na jednoj njivi imali slicnu situaciju ali su u pitanju bila 3 reda tako da smo uspeli da ih sredimo. Juce obrani poslednji redovi gde je lezala voda. Prosek na tim njivama nije veci od 1,5 kikindske prikolice po kj..
 
Kod nas je rodio odlicno ove godine,oko 6-7 tona sirovog zrna po hektaru.

- - - - - - - - - -

DusanA je napisao(la):
Moja konacna racunica za kukuruz ove godine je 7300 kg po kj sirovog, ili 6200 kg po kj cistog na lageru kada se uracunaju svi haraci: vlage, susenja, ulaza, kala, rastura.....
Kliknite za proširenje...
Sta je isplatljivije kukuruz ili psenica u rodnim godinama?
 
Sta je isplatljivije kukuruz ili psenica u rodnim godinama?[/QUOTE]

Kod nas se psenice skoro i ne seje, tako da ja glasam za kukuruz.
 
U mom slučaju ove godine pšenica je malo više pretekla ,kada se sve sabere i oduzme lakši mi je posao sa pšenicom.
pšenica 3690 kg po kj SRPS,kukuruz 5010 kg SRPS. Za rod kukuruza sam delimično sam kriv jel je sejan na 25,5 cm jesu bili klipovi super ali nije moglo više,doduše i sejan na lošijoj zemlji ,soja zauzela svu bolju zemlju.
 
I ja danas konačno završio :spavam:
Nije da imam toliko, ali je sporo išlo, ali sam i išao malo na tu kartu da bih dobio na manjoj vlazi, ali bezuspešno. Srušio sam i onaj rekord od prošle nedelje, ali neću više o tome. Prosek neto roda je sasvim lep bio, ono što je ostalo na raspolaganju (prosek) je jedna sasvim obična godina za kukuruz- 9,5t/ha. Nikad više kukuruza, nikad manja cena, i nije da sam pesimističan ali šta da očekujem i kojoj ceni da se nadam pojma nemam.

I ajde da dam jedan epilog o kukuruzu roda 2014 pa ko hoće nek pročita, ovako sam ja video ovu godinu. Većina mojih njiva su u dobroj kondiciji, ali najviše od svega je pogodovala kišna godina, to ne sporim; na početku sam mislio da će ove godine svako imati dobar rod (gledajući svoj atar i koliko naša zemlja može da rodi), ali nije tako i to sam video isto na svojim njivama. Što se tiče semena, neću da reklamiram nijednu semensku kuću, preskočiću. Za sklop isto mislim da utiče na rod, ja sam išao po knjizi sa malim korekcijama, šacovao sam po prošlim godinama na kojim njivama smem da idem gušće i na kojima moram da razredim bar za 1cm. Najgušće sejano na 19 i kusur, najređe 22,6cm čini mi se. Plodored igra veliku ulogu, gde sam imao suncokret kao predusev, prinos je bio bolji (mada ne znam da li i krajnji prihod, tek treba da probam da izračunam). Ako se ne poštuje plodored, bar zaštita mora da se ispoštuje, jer gde ima korova (u mom slučaju sirka iz rizoma, baš zbog nepoštovanja plodoreda) tu ni velikog roda nema. Ali, čime zaštititi jer u kukuruzu potpune zaštite od sirka, zubače i pirevine NEMA. Equip i Laudis na 80% njiva, tajming, doza, temperatura, kol. vode itd., sve sam koliko god sam mogao ispoštovao. Monsoon je još lošije odradio posao i po mom mišljenju, to je herbicid za njive koje nisu zakorovljene, tipa posle pšenice može slobodno, posle suncokreta ako je njiva bila čista i sl. Druge herbicide nisam koristio, ali i da jesam ne verujem da bih bolje prošao. Neke njive sam uspeo da održim čiste, neke nisam uspeo i to je to. Špartanje praktikujem, zagrtanje ne, ali mislim da je glupost mehaničkim putem da se suzbiju korovi kao što misle stariji, među kojima i moj deda, i svako proleće se koljemo oko toga. To bi bilo to... na brzaka :osmeh: ajd' :ppozdrav:
 
Ja isto mislim da deda nije u pravu!
Gde spartac mora da suzbija korov tu prskanje nije uspelo!!!!



Gesendet von meinem iPhone mit Tapatalk
 
Sukob generacija je u pitanju, naime deda i te starije generacije uopšte, delili su mišljenje sa tadašnjim agronomima, koji su (verovatno tako i učili) savetovali špartanje kao meru zaštite od korova. Mi danas slušamo naše agronome i isto tako delimo mišljenja, koji savetuju da špartamo, ali ne u vidu zaštite, već radi zatvaranja pora tj kapilara kroz koje se gubi vlaga iz zemljišta, ali i radi boljeg rada bakterija i mikroorganizama koji prave neki hemijski proces u zemlji i "prave" biljkama hranu u njima pristupačnom obliku. Naravno da se špartanjem može suzbiti npr. samonikli suncokret u kukuruzu, ali biljke koje imaju rizom ne mogu se na taj način rešiti. Nauka je otišla napred, i realno je da se usmerimo i prihvatimo ovo što današnji agronomi znaju. Ne kažem da pređašnji inžinjeri nisu imali znanje, ali ako uzmemo u obzir da su se tek pre 20 godina kod nas počeli primenjivati herbicidi, (dakle dotle se kopalo i to dva puta pa se zagrtalo da bi se njiva do jeseni održala čistom) naravno da su ti agronomi savetovali špartanje jer posle špartača imaš znatno manju površinu za kopanje. Verujem da su i oni to primenjivali u praksi u kombinatima. Šta ti misliš Bojčetiću o ovome, koliko i u čemu je moj deda u pravu :) ?
 
Kod mene KWS hibridi ove godine odlicni, izuzev Mikada kog sam svojom greskom ostavio za branje i bilo je budjavih vrhova, ipak je za silazu!Krebs je potukao Zp 427 iako mi je Zp kroz citavu vegetaciju izgledao bolje, kada je usao kombajn Krebs je imao oko 1.5 tona vise po hektaru, verovatno je presudilo 4 reda zrna vise i dublje zrno!Konsens fenomenalan, moj licni rekord, cale kaze i njegov, deda je umro pa ne moze da aminuje da je ovo generacijski rekord :osmeh:.Konsens bolji od ZP684 a Zp i LG 30681 podjednaki, sva tri na istoj parceli!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh