Dragan18
Član
Kakvu genetiku su Amerikanci pokupovali ? Čega genetiku ??
Kukuruz 2013
- Začetnik teme vladamm
- Datum pokretanja
- Status
Dragan18
Član
MO naglašeno! Tata i Mama za sve hibride u bivšoj SFRJ koji vrede nešto 
Bolje receno VREDELI malo ih je vreme pregazilo.
Dragan18
Član
Još uvek se proizvode jbg... i mnogim kućama su uzdanica!Idu na iskustvo, bez starca nema udarca hahahahha
Jbg prva ljubav zaborava nema. 
Dragan18
Član
PaorPaor molim te nemoj da se upuštaš u diskusije o genetici,oplemenjivanju i semenarstvu , jer sam baš voleo te predmete. Nemoguće je da su oni napravili nešto novo sa "našom genetikom" 1. to nije naša genetika, nego je uvezena iz Amerike i Meksika kao prirodne postojbine kukuruza
2. za vreme '70 -ih Tito je bio još uvek živ, i znao se red u državi, sve što smo imali držali smo za sebe.
3. Kada selekcionišeš kukuruz npr. (pošto je tema kukuruz).... kada se u jednoj populaciji gena fiksira gen u inbred liniji sa homozigotnošću od 99,99 % , nema dalje! Nema dalje zato što inbred linija ili daje heterozis (hibrid) ili ne daje! ZNači moraš da uneseš nove gene u populaciju , a ne možeš da uneseš gen od kukuruza iz bašte svoje prababe iz malog mokrog luga nego ideš u http://www.cimmyt.org/en/ ( Street address:
Km. 45, Carretera
México-Veracruz El Batán,
Texcoco CP 56130
Edo. de México. MEXICO)
ili u preduzeća koja se bave selekcioniranjem u USA i uzimaš linije itd. da bi ih uneo u svoju postojeću kombinaciju (populaciju gena), ukrstio i opet počeo da selekcionišeš i odvajaš šta valja a šta ne.
p.s. kada dobiješ jednu inbred liniju sa odredjenim "preformansama" tj. kvalitetima, ukrštaš ih sa testerom a to je kod nas bio ILI B73 ili MO17 , ako linija daje sa testerom HIBRID F1 onda se ta linija uvodi u semensku proizvodnju ,HIBRID dobija zvanično ime i ulazi u proces priznavanja nakon čega se seje u raznim agroekološkim uslovima ... nakon toga ide u prodaju sa preporukama za gustinu setve itd.
2. za vreme '70 -ih Tito je bio još uvek živ, i znao se red u državi, sve što smo imali držali smo za sebe.
3. Kada selekcionišeš kukuruz npr. (pošto je tema kukuruz).... kada se u jednoj populaciji gena fiksira gen u inbred liniji sa homozigotnošću od 99,99 % , nema dalje! Nema dalje zato što inbred linija ili daje heterozis (hibrid) ili ne daje! ZNači moraš da uneseš nove gene u populaciju , a ne možeš da uneseš gen od kukuruza iz bašte svoje prababe iz malog mokrog luga nego ideš u http://www.cimmyt.org/en/ ( Street address:
Km. 45, Carretera
México-Veracruz El Batán,
Texcoco CP 56130
Edo. de México. MEXICO)
ili u preduzeća koja se bave selekcioniranjem u USA i uzimaš linije itd. da bi ih uneo u svoju postojeću kombinaciju (populaciju gena), ukrstio i opet počeo da selekcionišeš i odvajaš šta valja a šta ne.
p.s. kada dobiješ jednu inbred liniju sa odredjenim "preformansama" tj. kvalitetima, ukrštaš ih sa testerom a to je kod nas bio ILI B73 ili MO17 , ako linija daje sa testerom HIBRID F1 onda se ta linija uvodi u semensku proizvodnju ,HIBRID dobija zvanično ime i ulazi u proces priznavanja nakon čega se seje u raznim agroekološkim uslovima ... nakon toga ide u prodaju sa preporukama za gustinu setve itd.
Poslednja izmena:
paorpaor
Član
Dragane nepada mi na pamet da se upustam u pricu o genetici o kukuruzu zato sto nisam nikakav strucnjak u toj oblasti, a ni ti nisi nista veci strucnjak od mene. Ne radi se ovde o selekciji jednog ili dva hibrida nego o citavom nasledju koje bi imali danas da se to nije desilo.
Ako smatras da lazem ili da ne govorim istinu lepo bih te zamolio da odes do NS instituta i tamo potrazis strucnjake koji ce ti ovo ispricati daleko detaljnije. Ovo sam ja cuo sopstvenim usima na predavanju ove zime u zadruzi Agrogaj iz Gajdobre. Ako su me onakvi strucnjaci lagali onda i ja lazem tebe.
Ako smatras da lazem ili da ne govorim istinu lepo bih te zamolio da odes do NS instituta i tamo potrazis strucnjake koji ce ti ovo ispricati daleko detaljnije. Ovo sam ja cuo sopstvenim usima na predavanju ove zime u zadruzi Agrogaj iz Gajdobre. Ako su me onakvi strucnjaci lagali onda i ja lazem tebe.
MOMOSARIC
Član
Ne razumijem se u hibridizaciju kolko vas dvojica ili još neki učeni članovi , ali skužio sam čitajući po internetu , da je jača kuća koja ima dužu tradiciju i veću banku tih linija , kako se već zovu . Jednostavno ima veću mogućnost kombinovanja , valjda . Dupont i Monsanto su pokupovali desetine manjih firmi samo da uzmu te njihove bolje linije za ukrštanje .
Dragan18 , zanimljiv video , jedino da vidimo nastavak , šta je na kraju bilo samo je to bitno.
Dragan18 , zanimljiv video , jedino da vidimo nastavak , šta je na kraju bilo samo je to bitno.
Ono sto nasi nisu imali je zimska e sad kako se kaze tacno mislim da je zimska generacija.
Nasi seju 1 godisnje kukuruz i taj oplemenjuju,a Amer ima 2 setve godisnje tako da nije ni cudo sto su toliko napredovali.
Potreban je i velik broj ogleda mislim da Monsanto ima oko 50-60 000 ogleda godisnje tj testiranja raznih ukrstanja.
Nasi seju 1 godisnje kukuruz i taj oplemenjuju,a Amer ima 2 setve godisnje tako da nije ni cudo sto su toliko napredovali.
Potreban je i velik broj ogleda mislim da Monsanto ima oko 50-60 000 ogleda godisnje tj testiranja raznih ukrstanja.
MOMOSARIC
Član
Sve u svemu , pored raznih gluposti , ipak je ta SFRJ bila veća nego što je na globusu kad pogledaš.
Veliki smo i sad,ZP i dalje ima banku gena a takvih ima par u Evropi.
- - - - - - - - - -
Samooo jbg kad je nama sve strano bolje.
- - - - - - - - - -
Samooo jbg kad je nama sve strano bolje.
Dragan18
Član
Odg. na boldovano: Sigurno znam više od tebe u vezi ove tematike, al nek ti bude!Ipak još uvek imamo dobre stručnjake na fakultetu što nam ih je ostavio u amanet pokojni, Bog da mu dušu prosti , TATA GENETIKE i Oplemenjivanja U SFRJ (Srbiji) SLAVKO BOROJEVIĆ. Osnivač katedre za Genetiku i Oplemenjivanje na Poljoprivrednom fakultetu Novi Sad , jedan od osnivača i glavni selekcioner u NS Institutu.
Ne smatram da lažeš, nego nisi dobro obavešten! A ja nisam ništa rekao za stručnjake i NS semena, svaka im čast...bore se u ovim teškim vremenima za svakog kupca. TO je ista priča kao priča sa pšenicom, da mora da se kupi semenska pšenica obavezno svake godine, da povećava prinose itd. to su čiste laži i gluposti. Pšenica kao samooplodna biljka sa 99% samooplodnje (zavisno od sorte do 99,99% ) , posle višegodišnje eksploatacije (20 god. npr. ) dobija tzv. sortni šift ili sortni drift, ali će zadržati najveći procenat genetske strukture od inicijalne.
p.s. NA , tačno, nismo nikad imali zimsku generaciju, osim u malom obimu što je radjeno u staklarama! Mislim da se sada radi nešto u tom pravcu u Argentini. Tačnije, kada je kod nas zima , na južnoj polulopti je leto , i gaji se još jedna generacija. Ubrzava selekcioniranje na taj način što je za dobijanje jedne inbred linije potrebno duplo manje vremena. NAime , selekcijom odredjene biljke od koje želimo da stvorimo inbred liniju UKRŠTAMO SAMU SA SOBOM tj. vršimo prinudnu samooplodnju 6 puta radi stabilizovanja gena. Za to je potrebno 6 godina, nakon toga dobijamo Inbred liniju homozigotnu na sve alele. Ako imamo dve proizvodnje godišnje, smanjujemo vreme potrebno da se dodje do linije za duplo! Što više linija veća je verovatnoća pronalaska prave kombinacije linija i naravno veća je verovatnoća da ćemo dobiti kvalitetan hibrid.
Poslednja izmena:
Prskao sam strnjiku u blizini parcele gde mi je 5276.Pošto je tvoj ,kako kažeš završio za 4 dana ,morao sam da vidim kako se drži kod nas.Pored kukuruza su Rale i ekipa sekli lukovno seme .U 8 i30 već je bila nesnosna vrućina.Predusev pšenica ,jednom tanjirano +podrivač + gruber ,setva 20.04 na 20,3 cm.
Unutar parcele ,prijatno iznenađenje.
Vi ovde tvrdite da je naša genetike dobra i da imamo neke dobre strucnjake!?
Naše nauka ( kao i sve ostalo ) za zapadom zaostaje bar 20 godina i tu spada 99% nasih hibrida!
Ja naprimer radim u firmi koja godisnje na razvitak i istrazivanja ulaze preko 5 milijardi eura pa kako da tu neka firma iz srbije pravi konkurenciju?
Isto tako je i sa genetikom kukuruza ili suncokreta , nemojte biti smesni i porediti pioneer ili DKC sa zp i ns semenima! Tu je razlika dan i noc!
Mi samo imamo srecu sto nam je bog dao dobru zemlju, ali pitao bi vas ja da je radite po kanadi ili americi koje bi se seme koristilo u nepovoljnim uslovima!
Opet sa druge strane volim srbiju i sve sto je nase ali ne po cenu roda i na kraju para!
Kad naprave bolje ja prvi menjam ali nazalost....
Naše nauka ( kao i sve ostalo ) za zapadom zaostaje bar 20 godina i tu spada 99% nasih hibrida!
Ja naprimer radim u firmi koja godisnje na razvitak i istrazivanja ulaze preko 5 milijardi eura pa kako da tu neka firma iz srbije pravi konkurenciju?
Isto tako je i sa genetikom kukuruza ili suncokreta , nemojte biti smesni i porediti pioneer ili DKC sa zp i ns semenima! Tu je razlika dan i noc!
Mi samo imamo srecu sto nam je bog dao dobru zemlju, ali pitao bi vas ja da je radite po kanadi ili americi koje bi se seme koristilo u nepovoljnim uslovima!
Opet sa druge strane volim srbiju i sve sto je nase ali ne po cenu roda i na kraju para!
Kad naprave bolje ja prvi menjam ali nazalost....
Velika razlika...jos ti posejao na 20.3 a ja na 22cm...u petak 40C umesto kise...nece ovo na dobro izaci.
P.S. Ajte malo da se manemo genetike
MOMOSARIC
Član
Ovi prvi što su podgoreli i to naglo 3 su razloga (kako se meničini i to po redoslijedu ) :
1. Plitak korjen , na slabije propusnim zemljama , zbog visokog nivoa podzemne vode proljetos ili čak ležanja vode , korjen je osto plitko i kad nestane vlage plitko taj gori u roku par dana.
2. Pjeskovita zemlja ili plitko tlo sa šljunkom blizu površine
3. Manja količina padavina u junu i julu
Tip hibrida nema veze stim , ako neki hibrid ranije podgori od drugog u istim uslovima to samo bude par dana , i ovog drugo čeka ista sudbina.
1. Plitak korjen , na slabije propusnim zemljama , zbog visokog nivoa podzemne vode proljetos ili čak ležanja vode , korjen je osto plitko i kad nestane vlage plitko taj gori u roku par dana.
2. Pjeskovita zemlja ili plitko tlo sa šljunkom blizu površine
3. Manja količina padavina u junu i julu
Tip hibrida nema veze stim , ako neki hibrid ranije podgori od drugog u istim uslovima to samo bude par dana , i ovog drugo čeka ista sudbina.
pa upravo i jeste u tome i jeste razlika izmedju stranih i nasih hibrida,strani hibridi su dobri kod nas ali mozda bolji u drugim zemljama gde su uslovi drugaciji,domaci hibridi nisu nista losiji u odnosu na strane hibride bar kod mene u mom kraju,ja sam ove godine izbacio sve strane hibride jer mi je vise preko glave uradim dobro kupim (kvalitetno)seme ocekujem vrhunski prinos i onda nastupi susa i pogledam kod komsije posejao neki domaci hibrid a klip kao stupac sto bi rekli nasi seljaci,velika su nasa ocekivanja od stranih hibrida,nisu zapadnjaci bolji u svemu od nas srba,kukuruz se seje decenijama kod nas tako da nisu oni izmislili toplu vodu. sto se tice kvaliteta zrna za to nemam reci svi su vrhunski kada su dobri.ja sam prosle godine radio mini ogled sa vise hibrida na jednoj parceli tako da znam sta mi odgovara a sta ne.
- Status
